Foto: Freepik/vwalakte
SAD su produžile odluku koja im omogućava da sankcionišu pojedince, firme i organizacije sa Zapadnog Balkana koje povezuju sa destabilizacijom regiona, korupcijom ili podrivanjem međunarodnih sporazuma
Izvršnom uredbom predsednika SAD-a Donalda Trampa produžena je nacionalna vanredna situacija u vezi sa Zapadnim Balkanom i to zbog aktivnosti kojima se ugrožavaju mir, stabilnost i demokratsko upravljanje u našem regionu, a što i dalje predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Američkih Država.
Ova mera prvi put je uvedena još 2001. godine, za vreme predsednika Džordža Buša, posle ratova devedesetih i krize u regionu i od tada se svake godine produžava.
U dokumentu objavljenom 24. juna u Federalnom registru američke vlade navodi se da postupci pojedinaca koji prete miru i međunarodnim naporima za stabilizaciju Zapadnog Balkana i dalje predstavljaju „izuzetnu i vanrednu pretnju“ po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD.
Američka administracija posebno pominje ekstremističko nasilje, opstrukcije, podrivanje posleratnih sporazuma i institucija, korupciju, kao i pokušaje da se ospore suverenitet i teritorijalni integritet država u regionu.
Izvršnom uredbom iz 2021. godine proširen je obim nacionalne vanredne situacije proglašene ranijim uredbama uz konstataciju da situacija na teritoriji bivše SFRJ i Albanije, tokom poslednje dve decenije ometa napredak ka delotvornom i demokratskom upravljanju i punoj integraciji u transatlantske institucije.
Izvršna uredba iz 2025. usledila je imajući u vidu događaje na Zapadnom Balkanu, uključujući kontinuirane pokušaje pojedinaca da ospore suverenitet i teritorijalni integritet država Zapadnog Balkana, da podrivaju posleratne sporazume i institucije, da učestvuju u korupciji koja narušava vladavinu prava i poverenje u demokratsko upravljanje, kao i da izbegavaju sankcije Vlade SAD, dodaje se u saopštenju objavljenom u Federalnom registru.
U izvršnim uredbama nisu navedena imena pojedinaca, grupa ili entiteta na koje se odnose, već one omogućavaju SAD-u da uvede sankcije konkretnim osobama, kompanijama ili organizacijama za koje procene da potpadaju pod navedene kriterijume.
Odnose se na Albaniju, BiH, Crnu Goru, Kosovo, Severnu Makedoniju i Srbiju.
Izvor: Beta
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Skupština Srbije usvojila je izmene pet pravosudnih zakona koje su ponovo upućene u proceduru nakon što su prvobitna rešenja iz januara razmotrena i usaglašena sa preporukama Venecijanska komisija. Poslanici su istovremeno izglasali i više zakona iz oblasti zdravstva, stambene politike, energetike i međunarodnih finansijskih sporazuma
Nakon što je Visoki krivični sud Hrvatske potvrdio presudu Branimiru Glavašu za ratne zločine nad osječkim Srbima, predsednik Zoran Milanović doneo je odluku o oduzimanju svih ranije vraćenih odlikovanja i generalskog čina. Branimir Glavaš nakon ove odluke Milanovića objavio: „Sada ću u svečanim prilikama nositi tatina odličja kojim ga je odlikovao poglavnik NDH, dr Ante Pavelić"
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
