Amerika je odahnula. Višednevni pregovori predsednika Džoa Bajdena i predsedavajućeg Predstavničkog doma Kongresa Kevina Mekartija urodili su plodom i SAD će izbeći ozbilje finansijske probleme nastale zbog gomilanja duga.
Postignut je načelan dogovor o maksimalnom javnom zaduživanju u 2024. godini ne računajući javnu potrošnju za potrebe nacionalne odbrane. Dogovoreno je da gornja granica javnog duga ne sme biti veća od 31,4 biliona dolara za troškove koji se ne odnosi na sistem nacionalne odbrane, što je približno isti iznos koji važi i za tekuću budžetsku godinu, prenosi Vašington post.
Predsednik SAD Džozef Bajden nije krio zadovoljstvo dogovorom. Konstatujući da je učinjen veoma važan korak napred, on je istakao i da je ovo kompromisno rešenje koje ne odstupa od ključnih pogleda Demokratske stranke u SAD.
„Sporazum predstavlja kompromis, što znači da niko nije dobio sve što želi. To je odgovornost upravljanja (državom)“, rekao je Bajden.
Prema njegovim rečima, sporazum je dobra vest za američki narod jer sprečava katastrofalan razvoj događaja koji je mogao uticati na ekonomsku recesiju, ugroziti penzione fondove i doprineti gašenju miliona radnih mesta.
„Tokom narednog dana naši pregovarački timovi finaliziraće tekst zakona i sporazum će ići pred Predstavnički dom i Senat. Pozivam oba doma da što pre potvrde sporazum“, istakao je Bajden.
Ono što je važno je i da je na osnovu sporazuma Kongresu indirektno ponuđena “krizna mapa” odnosno rešenja za novu moguću krizu. Na osnovu tih tačaka Kongres će u 2024. I 2025. godini moći da izbegne nova zaduživanja, samim tim i ozbiljnu krizu poput ove.
I.Đ./Washington Post
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com