Da li je bilo neophodno da se objavi snimak bureta u kome bi moglo da bude telo nestalog Aleksnadra Nešovića Baje ili vlast pokušava da skrene pažnju sa suštine ovog zločina? Profesor psihologije Oliver Tošković objašnjava kako funkcioniše upotreba monstruoznosti za zamajavanje javnosti
Da je pronađeno bure u kome se možda nalazi telo nestalog Aleksandra Nešovića Baje građani Srbije saznali su preko medija.
Policija je dozvolila snimanje iskopavanja, novinska agencija Tanjug prva je objavila video, a zatim je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je telo pronađeno u buretu u blizini Jarkovačkog jezera „99 odsto telo Aleksandra Nešovića”, ubijenog u restoranu „27“ na Senjaku.
Fotografije i snimci bureta ubrzo su preplavili internet, otvorivši pitanje granica između javnog interesa i tabloidizacije nasilja: da li je bilo neophodno da mediji objavljuju ovakve snimke, i da li država insistiranjem na monstruoznim detaljima pokušava da skrene pažnju sa ključne teme – moguće umešanosti delova sistema u zločin i njegovo zataškavanje.
Normalizacija nasilja i medijski spektakl
Psiholog i profesor Filozofskog fakulteta Oliver Tošković kaže za „Vreme” da je reč o kontinuitetu višegodišnje normalizacije nasilja i medijskog spektakla.
„Ovo je samo jedan od monstruoznih primera. Više od deceniju prisustvujemo demonizaciji društva, a poslednjih godina i policije. Setite se samo da je ‘Informer’ pre nekoliko meseci uživo pratio i prenosio upad na Filozofski fakultet, nakon što je studentkinja preminula”, kaže Tošković.
Tošković smatra da je insistiranje na snimcima iskopavanja bureta pokušaj da se pažnja javnosti usmeri na brutalnost zločina, umesto na odgovornost institucija.
„Vlast koristi klikbejt da privuče pažnju na monstruoznost zločina, a da sakrije sopstvenu grešku. Ubistvo Aleksandra Nešovića velika je mrlja vlasti. Očigledno je da su i on i njegova supruga sarađivali sa režimom. Glavna vest u svemu je da je visoki načelnik policije bio tamo i zataškavao događaj danima, da je po sredi bila korupcija visokog nivoa, a ne to koliko je monstruozan sam po sebi ovaj zločin”, smatra Tošković.
Dodaje da vlast već godinama koristi isti obrazac komunikacije – fokusiranje na šokantne detalje kako bi se potisnula pitanja političke i institucionalne odgovornosti.
„Vlast klasično pokušava da skrene pažnju i usmeri čitaoce na drugu stranu. Opisuje situaciju u kojoj manji i manje važan element (rep) kontroliše mnogo veći i važniji entitet (psa). Glavna činjenica ovog slučaja jeste da su ljudi bliski vlasti upucani, da su skrivani dokazi danima, a ne kako je čovek ubijen”, smatra Tošković.
Mediji kao aparat za proizvodnju straha i kontrolu pažnje
Prema njegovim rečima, propagandni model vlasti sve više podseća na distopijske filmove u kojima država i mediji funkcionišu kao jedinstven aparat za proizvodnju straha i kontrole pažnje.
„Prikazuju se snimci saslušanja čoveka koji je pucao u Ćacilendu, ali pre nego što je uopšte priveden u stanicu, pušten je snimak saslušanja iz policijske marice. Možemo samo još da očekujemo da država uskoro preko MUP-a prenosi i ubistva uživo”, kaže Tošković, dodajući da takav scenario više čak ni ne deluje nezamislivo, naročito kada među pripadnicima policije postoje osumnjičeni za teška krivična dela.
Ocenjuje da se vlast prema javnosti odnosi potpuno tabloidno i u tesnoj je sprezi sa provladinim medijima.
„Presude se izriču u medijskim naslovima, objavljuju se i tačne kazne pre sudskih postupaka, a da ne govorimo o pretnjama neistomišljenicima i zastrašivanju”, navodi Tošković.
Ima li sličnosti s Belivukom
Sagovornik „Vremena” povlači paralelu i sa slučajem Veljka Belivuka, za koji kaže da je pokazao duboke veze kriminalnih grupa i delova države.
„Građani su tada uspeli da saznaju mnogo o direktnim vezama kriminala i predstavnika vlasti, ali većinu toga tužilaštvo nikada nije ni taklo. U slučaju Belivuka, vlast je uspela da se izvuče i izađe gotovo netaknuta. Strategija joj je, kao i u ovom slučaju, bila ista – skretanje pažnje na monstruoznosti”, kaže Tošković.
Veruje, ipak, da je ubistvo na Senjaku još direktniji pokazatelj isprepletanosti države i kriminala.
„Ovde smo praktično dobili čitavu retrospektivu događaja”, zaključuje Tošković.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U toku noći između subote 15. i nedelje 16. avgusta u Valjevu je zapaljen automobil tužiocu Vukašinu Vujičiću, MUP podneo krivičnu prijavu protiv N.N. lica
Požari u Hrvatskoj i Srbiji su tokom noći uglavnom bili mirniji, ali vatrogasci i dalje dežuraju na terenu, dok visoke temperature, suša i vetar otežavaju potpuno gašenje
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
