Fotografija bureta sa lešom: Kako režim monstruoznim slikama pokušava za zataška sopstvenu krivicu

Da je pronađeno bure u kome se možda nalazi telo nestalog Aleksandra Nešovića Baje građani Srbije saznali su preko medija.

Policija je dozvolila snimanje iskopavanja, novinska agencija Tanjug prva je objavila video, a zatim je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je telo pronađeno u buretu u blizini Jarkovačkog jezera „99 odsto telo Aleksandra Nešovića”, ubijenog u restoranu „27“ na Senjaku.

Fotografije i snimci bureta ubrzo su preplavili internet, otvorivši pitanje granica između javnog interesa i tabloidizacije nasilja: da li je bilo neophodno da mediji objavljuju ovakve snimke, i da li država insistiranjem na monstruoznim detaljima pokušava da skrene pažnju sa ključne teme – moguće umešanosti delova sistema u zločin i njegovo zataškavanje.

Normalizacija nasilja i medijski spektakl

Psiholog i profesor Filozofskog fakulteta Oliver Tošković kaže za „Vreme” da je reč o kontinuitetu višegodišnje normalizacije nasilja i medijskog spektakla.

„Ovo je samo jedan od monstruoznih primera. Više od deceniju prisustvujemo demonizaciji društva, a poslednjih godina i policije. Setite se samo da je ‘Informer’ pre nekoliko meseci uživo pratio i prenosio upad na Filozofski fakultet, nakon što je studentkinja preminula”, kaže Tošković.

Tošković smatra da je insistiranje na snimcima iskopavanja bureta pokušaj da se pažnja javnosti usmeri na brutalnost zločina, umesto na odgovornost institucija.

„Vlast koristi klikbejt da privuče pažnju na monstruoznost zločina, a da sakrije sopstvenu grešku. Ubistvo Aleksandra Nešovića velika je mrlja vlasti. Očigledno je da su i on i njegova supruga sarađivali sa režimom. Glavna vest u svemu je da je visoki načelnik policije bio tamo i zataškavao događaj danima, da je po sredi bila korupcija visokog nivoa, a ne to koliko je monstruozan sam po sebi ovaj zločin”, smatra Tošković.

Policija našla još jedan metak u restoranu na Senjaku – 11 dana nakon ubistva Nešovića

Senzacija za potiskivanje političke odgovornosti

Dodaje da vlast već godinama koristi isti obrazac komunikacije – fokusiranje na šokantne detalje kako bi se potisnula pitanja političke i institucionalne odgovornosti.

„Vlast klasično pokušava da skrene pažnju i usmeri čitaoce na drugu stranu. Opisuje situaciju u kojoj manji i manje važan element (rep) kontroliše mnogo veći i važniji entitet (psa). Glavna činjenica ovog slučaja jeste da su ljudi bliski vlasti upucani, da su skrivani dokazi danima, a ne kako je čovek ubijen”, smatra Tošković.

Mediji kao aparat za proizvodnju straha i kontrolu pažnje

Prema njegovim rečima, propagandni model vlasti sve više podseća na distopijske filmove u kojima država i mediji funkcionišu kao jedinstven aparat za proizvodnju straha i kontrole pažnje.

„Prikazuju se snimci saslušanja čoveka koji je pucao u Ćacilendu, ali pre nego što je uopšte priveden u stanicu, pušten je snimak saslušanja iz policijske marice. Možemo samo još da očekujemo da država uskoro preko MUP-a prenosi i ubistva uživo”, kaže Tošković, dodajući da takav scenario više čak ni ne deluje nezamislivo, naročito kada među pripadnicima policije postoje osumnjičeni za teška krivična dela.

Ocenjuje da se vlast prema javnosti odnosi potpuno tabloidno i u tesnoj je sprezi sa provladinim medijima.

„Presude se izriču u medijskim naslovima, objavljuju se i tačne kazne pre sudskih postupaka, a da ne govorimo o pretnjama neistomišljenicima i zastrašivanju”, navodi Tošković.

Ima li sličnosti s Belivukom

Sagovornik „Vremena” povlači paralelu i sa slučajem Veljka Belivuka, za koji kaže da je pokazao duboke veze kriminalnih grupa i delova države.

„Građani su tada uspeli da saznaju mnogo o direktnim vezama kriminala i predstavnika vlasti, ali većinu toga tužilaštvo nikada nije ni taklo. U slučaju Belivuka, vlast je uspela da se izvuče i izađe gotovo netaknuta. Strategija joj je, kao i u ovom slučaju, bila ista – skretanje pažnje na monstruoznosti”, kaže Tošković.

Veruje, ipak, da je ubistvo na Senjaku još direktniji pokazatelj isprepletanosti države i kriminala.

„Ovde smo praktično dobili čitavu retrospektivu događaja”, zaključuje Tošković.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!