Da li je bilo neophodno da se objavi snimak bureta u kome bi moglo da bude telo nestalog Aleksnadra Nešovića Baje ili vlast pokušava da skrene pažnju sa suštine ovog zločina? Profesor psihologije Oliver Tošković objašnjava kako funkcioniše upotreba monstruoznosti za zamajavanje javnosti
Da je pronađeno bure u kome se možda nalazi telo nestalog Aleksandra Nešovića Baje građani Srbije saznali su preko medija.
Policija je dozvolila snimanje iskopavanja, novinska agencija Tanjug prva je objavila video, a zatim je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je telo pronađeno u buretu u blizini Jarkovačkog jezera „99 odsto telo Aleksandra Nešovića”, ubijenog u restoranu „27“ na Senjaku.
Fotografije i snimci bureta ubrzo su preplavili internet, otvorivši pitanje granica između javnog interesa i tabloidizacije nasilja: da li je bilo neophodno da mediji objavljuju ovakve snimke, i da li država insistiranjem na monstruoznim detaljima pokušava da skrene pažnju sa ključne teme – moguće umešanosti delova sistema u zločin i njegovo zataškavanje.
Normalizacija nasilja i medijski spektakl
Psiholog i profesor Filozofskog fakulteta Oliver Tošković kaže za „Vreme” da je reč o kontinuitetu višegodišnje normalizacije nasilja i medijskog spektakla.
„Ovo je samo jedan od monstruoznih primera. Više od deceniju prisustvujemo demonizaciji društva, a poslednjih godina i policije. Setite se samo da je ‘Informer’ pre nekoliko meseci uživo pratio i prenosio upad na Filozofski fakultet, nakon što je studentkinja preminula”, kaže Tošković.
Tošković smatra da je insistiranje na snimcima iskopavanja bureta pokušaj da se pažnja javnosti usmeri na brutalnost zločina, umesto na odgovornost institucija.
„Vlast koristi klikbejt da privuče pažnju na monstruoznost zločina, a da sakrije sopstvenu grešku. Ubistvo Aleksandra Nešovića velika je mrlja vlasti. Očigledno je da su i on i njegova supruga sarađivali sa režimom. Glavna vest u svemu je da je visoki načelnik policije bio tamo i zataškavao događaj danima, da je po sredi bila korupcija visokog nivoa, a ne to koliko je monstruozan sam po sebi ovaj zločin”, smatra Tošković.
Dodaje da vlast već godinama koristi isti obrazac komunikacije – fokusiranje na šokantne detalje kako bi se potisnula pitanja političke i institucionalne odgovornosti.
„Vlast klasično pokušava da skrene pažnju i usmeri čitaoce na drugu stranu. Opisuje situaciju u kojoj manji i manje važan element (rep) kontroliše mnogo veći i važniji entitet (psa). Glavna činjenica ovog slučaja jeste da su ljudi bliski vlasti upucani, da su skrivani dokazi danima, a ne kako je čovek ubijen”, smatra Tošković.
Mediji kao aparat za proizvodnju straha i kontrolu pažnje
Prema njegovim rečima, propagandni model vlasti sve više podseća na distopijske filmove u kojima država i mediji funkcionišu kao jedinstven aparat za proizvodnju straha i kontrole pažnje.
„Prikazuju se snimci saslušanja čoveka koji je pucao u Ćacilendu, ali pre nego što je uopšte priveden u stanicu, pušten je snimak saslušanja iz policijske marice. Možemo samo još da očekujemo da država uskoro preko MUP-a prenosi i ubistva uživo”, kaže Tošković, dodajući da takav scenario više čak ni ne deluje nezamislivo, naročito kada među pripadnicima policije postoje osumnjičeni za teška krivična dela.
Ocenjuje da se vlast prema javnosti odnosi potpuno tabloidno i u tesnoj je sprezi sa provladinim medijima.
„Presude se izriču u medijskim naslovima, objavljuju se i tačne kazne pre sudskih postupaka, a da ne govorimo o pretnjama neistomišljenicima i zastrašivanju”, navodi Tošković.
Ima li sličnosti s Belivukom
Sagovornik „Vremena” povlači paralelu i sa slučajem Veljka Belivuka, za koji kaže da je pokazao duboke veze kriminalnih grupa i delova države.
„Građani su tada uspeli da saznaju mnogo o direktnim vezama kriminala i predstavnika vlasti, ali većinu toga tužilaštvo nikada nije ni taklo. U slučaju Belivuka, vlast je uspela da se izvuče i izađe gotovo netaknuta. Strategija joj je, kao i u ovom slučaju, bila ista – skretanje pažnje na monstruoznosti”, kaže Tošković.
Veruje, ipak, da je ubistvo na Senjaku još direktniji pokazatelj isprepletanosti države i kriminala.
„Ovde smo praktično dobili čitavu retrospektivu događaja”, zaključuje Tošković.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Naravno da planiram da se vratim i naravno da se nadam da ću nastaviti život u slobodnoj Srbiji“, kaže vojni analitičar Aleksandar Radić koji se nalazi u egzilu
Izgleda da je Jerg Heskens, čovek koji već 13 godina savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića, jedini nemački službenik koji o ekonomskim pitanjima savetuje nekog stranog državnika
Predsednik SNS-a Miloš Vučević kaže da studentkinja kojoj su aktivisti te partije polomili vilicu nije udarena bejzbol palicom, već da je u „nekoj tuči“ pala i prilikom pada povredila bradu
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
