Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit je poništio Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske. Milorad Dodik je „neizabranom“ Nemacu poručio da nisu „najbolji sinovi Republike Srpske izginuli da bi on krčmio ono za šta su dali najvrednije“ i da može slobodno da kupi kartu za Nemačku u jednom pravcu. Tako je stepen sukoba Zapada sa Dodikom dosegao viši nivo
Milorad Dodik na sankcije SAD i Velike Britanije reaguje prkosno i podrugljivo. Svestan je, međutim, da će se pritsak na njega povećavati, da ga najmoćnije zemlje sveta vide kao proruski remetilački faktor i da hoće da ga sklone. Svestan je toga i predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Putin na očigled celog sveta sa Ukrajinom može da se igra kao mačka sa ulovljenim mišem: može da pošalje „mirovne trupe“ u novostvorene proruske nezavisne republike i obezbedi granicu razdvajanja sa ostatkom Ukrajine; može da zauzme dodatni pojas razdvajanja, čisto reda radi; može da uspostavi kopneni pojas između već formalno anektiranog Krima i Donbasa; može da naredi invaziju na Kijev i uspostavi proruski režim. I niko ne može da ga spreči
Na mestu gde je Karađorđe podigao ustanak u utorak će se okupiti srpski državni vrh sa zvanicama da proslave Dan državnosti. Doći će i Milorad Dodik, ali zato neće doći ambasadori država članica Evropske unije
Ako su optužbe za uvoz glasova tačne, onda se aktuelna vlast drži pesme “kap po kap i kiša sprema se”, pa tako manevriše svagde po malo da sakupi što više glasova za predstojeće izbore
U Banja Luci je Dan RS proslavljen sa zvanicama iz Srbije i uz prisustvo patrijarha Porfirija, ali bez Aleksandra Vučića. Milorad Dodik je opet govorio o pravu bosanskih Srba na samoopredeljenje
Uprkos vickastom izrugivanju pre svega američkih i nemačkih zvaničnika, sankcije SAD Miloradu Dodiku nisu nimalo prijatne. Jer, teško da će samo na njima ostati, a i mogu da se tumače kao poruka Aleksandru Vučiću da će morati da bira između Dodika i blagonaklonosti Amerike
„Današnjoj Bosni i Hercegovini, koja je i dalje zarobljena u dejtonskoj ludačkoj košulji, potrebna je dekonstrukcija etnonarativa i etnopolitike i kreiranje nekog novog bosanskohercegovačkog etosa i logosa.“
Evropska unija „duboko žali“ zbog političke krize u Bosni i Hercegovini, a sve veće trenje između tri etničke zajednice odvlači pažnju sa reformi koje su vitalne za život svih građana BiH, poručeno je na raspravi u Evropskom parlamentu
