„Nepoverenje u institucije“ zvuči kao fraza, a u stvari je pošast. Šta se dešava u našoj psihi kada više ne možemo da verujemo da policija štiti nas i zakon, da nas lekari leče po savesti ili da država funkcioniše
Istinskog, iskrenog dijaloga nema ako znaš, ili sumnjaš, da te druga strana zove na razgovor da bi te ubedila da je ona u pravu i/ili tek onako, forme radi, da se stvori privid da debatujete. Niti, pak, ako ti sam polaziš od toga i razgovoru pristupaš sa tom namerom. Niko više nema vremena za isprazne razgovore
Žrtvino poverenje stiče se putem običnih ćaskanja i lajkovanja postova, a kad se ona osvesti, shvati da je ostala bez novca ili čitave imovine
