Ulaskom Švedske i Finske u NATO Moskva će doživeti još jedan težak poraz – najvažnije opravdanje za napad na Ukrajinu bilo je sprečavanje da se ta zemlja uvuče u NATO, čime bi Alijansa došla na samu rusku granicu, ali NATO ipak dolazi na granice Rusije, i to bez ispaljenog metka. A svet je time još jedan korak bliže potencijalnom direktnom sukobu Alijanse i Rusije, samim tim i globalnoj katastrofi
Bezbroj puta je u prethodnim decenijama upotrebljena floskula da posle nekog važnog svetskog događaja više ništa neće biti isto, ali nikada nije bila tačnija nego kada je izrečena 24. februara ove godine, prvog dana napada Rusije na Ukrajinu. Kao i ona druga, da se tog 24. februara svet probudio u novoj realnosti
Kada se iz javnog prostora izbaci mogućnost sporenja uzajamno suprotstavljenih političkih programa ne može više biti reči o demokratskoj republici već o autokratskom režimu. Takva nepolitička zajednica neminovno srlja u propast. Javni neprijatelj je, utoliko, uslov mogućnosti politike. Drugim rečima, ne može se prekid opštenja s javnim neprijateljem pravdati privatnim, ili moralnim razlozima. To je shvatila i Milica Đurđević Stamenkovski
Mariupolj je pred padom. Urajinci pokušavaju da u četvrtak uspostave 10 koridora za evakuaciju civila iz ratom pogođenih gradova. Kijev poziva civilno stanovništvo da napuste regiju Luganska i Donjecka u kojima se očekuje ruska ofanziva. Ukrajina traži od Zapada isporuku teškog naoružanja, EU je uprkos sankcijama Rusiji za enegente od početka agresije na Ukrajinu uplatila preko 35 milijardi evra, a nemačke firme Metro, Bajer, BASF i Strada i dalje rade u Rusiji
Lideri zapadnog sveta su u Briselu bili jedinstveni u osudi ruske agresije na Ukrajinu. Ako Rusija upotrebi hemijsko oružje, SAD će odgovoriti istom merom. Ruska TV javlja da su Mariupolj zapravo uništili ukrajinski nacionalisti. Ukrajinske vlasti tvrde da Rusi prisilno odvoze njihove državljane u Rusiju
Rusi nastavljaju sa bombardovanjem ukrajinskih gradova i razaranjem civilne infrastrukture što je CNN nazvao „urbicidom“. Ukrajinske snage su na više lokacija pokrenule kontraofanzivu. Predsednik SAD Džo Bajden kreće na put u Evropu: u Briselu će u četvrtaka učestvovati na sastanku na vrhu NATO-a, u petak leti za Varšavu. Zapadni saveznici razmatraće dalje korake protiv Rusije i za još obimniju podršku Ukrajine
NATO će se potruditi da ojača protivvazdušnu odbranu kod saveznika, u okviru širih aktivnosti povećanja vojnog prisustva, ali samo do granice saveza. Zahtevi zvaničnog Kijeva da se pokrene NATO akcija zabrane leta iznad Ukrajine nisu realni, jer je to poziv na direktan ulazak u rat protiv Rusije
Ukrajincima je osim novih velikih količina raketa predsednik SAD Džo Bajden obećao i 100 dronova malog dometa za osmatranje terena, razno pešadijsko naoružanje i municiju. Upravo zahvaljujući donacijama u sofiticiranom oružju ukrajinske snage tako uspešno odelovaju ruskoj invaziji
Zna se da se radi o bespilotnoj letelici sovjetske proizvodnje. Letela je brzinom mlaznih aviona preko dve države članica NATO i srušila se u trećoj. I Rusi i Ukrajinci tvrde da nemaju veze sa ovim dronom. Istraga je u toku, više detalja očekuje se kada se ostaci izvade iz kratera. Rat u Ukrajini je bukvalno pogodio Hrvatsku
Ukrajinske oružane snage su preživele dve nedelje, ali sada su fragmentirane na manje taktičke sastave koji će očigledno pružati žilavu odbranu. Ukrajinska artiljerija ima neobično visoke rezultate posebno u iznenadnim udarima po velikom kolonama ruske tehnike. Veliki oslonac za Ukrajince je stalna obaveštajna podrška NATO-a od prvog dana borbi
Svi oni koji se hvale današnjim opremanjem vojske i stanjem tehnike i plata, to ne bi mogli da čine da nije bilo te transformacije koju su osmislili Ponoš i njegov tim nakon što su potpuno sagledali stanje i odlučili da grade održiv sistem
Kao što Srbija nikada nije bila Slobodan Milošević, tako ni Rusija nije Vladimir Putin. Ona je na ulicama i u redakcijama nezavisnih medija. A ovi što u Srbiji brane rusku invaziju nisu nikakvi stvarni rusofili, već putinofili. Ništa ti nemaju sa pravom ruskom kulturom. Njima ama baš ništa ne znače Kandinski, Maljevič, Platonov, Stravinski. Mnogo su im bliži samodršci dinastije Romanov, Raspućin ili Staljin
