“Čestice patrijarhalnog, animalnog i neosvešćenog u nama su toliko rasitnjene i duboko sakrivene da ni same ne znamo kad i kako će da izbiju na površinu. Najteže je razlučiti šta je nasleđeni recidiv poremećenog društva kog se treba oslobađati, a šta je naše iracionalno biće koje treba osloboditi”
Ukidanje Anketnog odbora za utvrđivanje činjenica koje su dovele do masovnih zločina u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i u okolini Mladenovca predstavlja uzrpaciju vlasti, nasilje nad skupštinom i oduzimanje legitimiteta narodnim poslanicima, ocenila je Mreža udruženja građana, novinara i medija protiv nasilja
„Njihova je strateška ideja da su pokazivanje moći, nasilje i prinuda najefikasnija sredstva političke borbe. Na svim nivoima njihove komunikacije je nasilje ono što je dozvoljeno, ali ne svima, već samo onima koji pripadaju njihovoj grupi“, rekao je profesor Popadić za FoNet
Aktivistkinja Sonja Sajzor kaže da „slučaj Noe Milivojev nije nikakva anomalija nego slika i prilika načina na koji društvo tretira trans populaciju svaki dan - počev od medija koji od njenog nestanka, a zatim i ubistva, prave senzaciju, prenose kako se zvala ranije, kao i fotografije pre tranzicije koje su otežavale potragu
U zajedničkom saopštenju navodi se da godinama ukazuju na pogubno delovanje medijskih sadržaja koji promovišu nasilje, šire paniku, dezinformacije, zlonamerne sadržaje i manipulacije, uz ocenu da se takva medijska scena razvila isključivo zbog toga što se zakoni sistematično zaobilaze, a institucije ne reaguju na kršenje važećih zakona i pratećih podzakonskih akata
“Svakog dana nas kroz informativne emisije brutalno emocionalno zlostavljaju čelnici sistema. Ako mi pristajemo da budemo žrtve, kako onda da našoj deci objasnimo da ona na to ne treba da pristanu? Kako da nam poveruju? Deca najviše uče po modelu. Pristajanjem smo dali model našoj deci da treba da trpe. Ja se stvarno nadam da se ovo društvo probudilo”
Na proteste „Srbija protiv nasilja“ predsednik Srbije i Srpska napredna stranka odgovaraju još većim verbalnim nasiljem. Navodni pozivi na razgovor su neiskreni i groteskni. Državni vrh držvu vodi u pravcu sukoba
“U ovom trenutku jedina stvar koja se očekuje i koju može Vlada da uradi jeste ispunjenje zahteva. Na taj način bi pokazali da poštuju građane Srbije, da ih ne omalovažavaju, ne ponižavaju i da znaju šta znači odgovornost koju nosi vlast. Posle ispunjenih zahteva može da se razgovara s njima o izbornim uslovima i načinima na koje će se organizovati sledeći izbori”
„Ovo zlo koje je ušlo u škole, među našu decu, će morati da stane i tu sam spreman da idem do kraja! Jer dosta je bilo, dosta je bilo trovanja dece… jer ovo je sve toksično u čemu deca žive… e pa dosta je toga bilo!“
Došlo je vreme da opozicioni političari, koji su u toliko navrata svojim usko interesnim razmiricama maestralno uspevali da vlasti nesklone građane odbiju od sebe i udave im svaku nadu u promene, izađu iz senke ovih protesta i pokažu da su dorasli situaciji u društvu koje se nalazi na prekretnici
Čudno je, i sam se čudim, kad konstatujem da otkrivam da sam ja, Ivan Ivanji, kada sam bio u njegovim godinama, imao dosta sličnosti sa trinaestogodišnjim ubicom iz “Ribnikara”, o čijem sam životu i porodičnim prilikama, hteo – ne hteo, saznao iz medija. I moj otac je bio lekar i posedovao oružje, pištolj marke brauning, i dozvolu da ga nosi jer je bio rezervni oficir, sanitetski potpukovnik. Kada sam imao dvanaest godina, učio me je da pucam. Zaista je čudno, ali ja razumem kako se mogao osećati trinaestogodišnji učenik “Ribnikara” kada su ga policajci izvodili iz škole u kojoj je počinio masovno ubistvo – ponosan kao ja kada su me novosadski policajci odvodili na put za Aušvic. Počinilac ili žrtva, nije bitno, reč je o osećanju deteta da je najednom veoma važno
