Na izbornom listiću stoje dva imena: Milo Đukanović i Jakov Milatović. Izborna matematika kaže da će biti važan svaki glas. U zemlji od 600 hiljada stanovnika tas na vagi mogli bi da budu glasovi manjinskih partija i dijaspore
Za jednog od dvojice predsedničkih kandidata, Mila Đukanovića odnosno Jakova Milatovića, u nedelju će moći da glasa 542.154 birača. Očekuje se da će veliki uticaj na rezultat imati dijaspora. Mitropolija SPC u Crnoj Gori podržala je Milatovića. Vučić kaže da se ne meša
Rezultati prvog kruga suočavaju Đukanovića sa za njega dramatičnom činjenicom – da se trend pada poverenja u Demokratsku partiju socijalista nastavlja, ali i da je njegova popularnost manja od one koju uživa stranka na čijem je čelu. Uspeh Jakova Milatovića i nastavak rasta popularnosti Pokreta Evropa sad ne može da se tumači samo onim što analitičari nazivaju “strateško prelivanje glasova”
Andrija Mandić je na trećem mestu, pokazuju prve projekcije Centra za monitoring i istraživanje (CeMI). Drugi krug izbora, posle koga će se znati da li će Milo Đukanović nastaviti da bude predsednik Crne Gore, biće 2. aprila
Ovo nisu samo predsednički izbori. Ovo su izbori čiji će procenti dominantno odlučivati o rasporedu uticaja na predstojećim parlamentarnim izborima, sigurno i o daljem razvoju događaja vezanih za tehničku vladu Dritana Abazovića i posledicama neuspeha mandatara Miodraga Lekića. Oni će biti ključ razrešenja međusobnih odnosa političkih grupacija koje stoje naspram Demokratske partije socijalista
Situacija u Crnoj Gori je ponajviše nalik “Slučajevima” Danila Harmsa. Mogla bi se nazvati primenjenim političkim apsurdom u kome se sudije Ustvnog suda izvlače iz šešira, a parlamentarne većine nestaju kao u nekom mađioničarskom triku
Zbog institucionalnog vakuuma, predsednik Crne Gore ocenio je da postoji potreba za angažovanjem posrednika iz EU. Ukoliko bi do takvog angažovanja došlo, to ne bi bilo prvi put da Evropska unija razrešava političke krize u državama Zapadnog Balkana. Najuspešnija EU je bila u Severnoj Makedoniji
Eventualni vanredni izbori ne bi doneli rešenje koje bi značilo lagodan put za izlazak iz trenutne situacije. Zašto? DPS ne bi mogao da osvoji većinu za formiranje nove vlade, a blok naspram stranke Mila Đukanovića (na slici) ponovo bi se našao u totalnoj neravnoteži
Predstavnici pobedničkih koalicija na avgustovskim parlamentarnim izborima 2020. tvrde da imaju mandatara koga podržava većina u parlamentu, dok Milo Đukanović Miodragu Lekiću ne želi da poveri mandat za formiranje Vlade. U DF-u to smatraju „nekom vrstom državnog udara“. Tumačenja Ustava su različita
Najizvesniji kandidat za mandatara za sastav nove Vlade Crne Gore je Miodrag Lekić predsednik Demos-a. Crnogorac, prosrpski orijentisan, političar i diplomata sa višedecenijskim iskustvom. Stvar ipak nije gotova jer će partije pobednice izbora 2020. godine morati da postignu jedinstvo oko svega, ili dogovora nema
Predsednik Crne Gore je u intervjuu za RSE rekao da sumnja u proevropske ambicije Aleksandra Vučića jer on promoviše politiku prema kojoj bi država Srbija trebalo da bude „patron nad Srbima u drugim državama“, a da to nije evropska politika, već politika kakva nas je devedesetih godina dovela do rata
Jovan Vukotić je važio za vođu škaljara i živeo je na veresiju. Do sada je preživeo bar tri pokušaja likvidacije, a ubijeni su mu i otac i kum. Njegova glava bila je ucenjena, kažu, na million evra
