Tokom dana, prilaz belgijskoj ambasadi je blokiran. Već od 17 časova velike grupe demonstranata, pretežno studenata, prilaze ambasadi, probijaju kordon organa reda i nakon provokacija osoblja belgijske ambasade napadaju na sam objekat diplomatske misije. Tek dolaskom novih pojačanja, snage reda uspostavljaju kontrolu nad neredima u kojima je lakše i teže povređeno više od 80 lica
Kraj Drugog svetskog rata, Dejton, Peti oktobar, korona – ove godine nas čekaju okrugle godišnjice koje uvek politički podignu prašinu
Čak 81 odsto ispitanika u Srbiji smatra da je raspad Jugoslavije bio greška. Istoričari objašnjavaju za „Vreme“ da li je u pitanju famozna jugonostalgija ili nešto drugo
Smatra se da je nedostatak hrabrosti razlog zašto se ne istražuje život Slobodana Penezića Krcuna. Nedavno je “Vukotić Media” objavio knjigu Bojana Dimitrijevića o toj, za mladu jugoslovensku državu, važnoj ličnosti
Ideja gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da kovčeg sa telom Josipa Broza Tita bude uklonjen iz Kuće cveća mnogima se nije dopala, pa ni predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, iako s njim deli odbojnost prema „komunističkom režimu“
Grobnica nekadašnjeg predsednika SFRJ, Josipa Broza Tita, neće biti izmeštena iz Muzeja Jugoslavije, potvrdio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kao što je 1991. Vojislav Šešelj sa sve glogovim kocem zamajavao javnost da će da ekshumira Tita iz “Kuće cveća”, tako to danas čini Aleksandar Šapić samo bez oruđa protiv vampira. Pod Aleksandrom Vučićem ipak se napredovalo u modernizaciji radikalskih opsenatorskih poduhvata
Rečenica “Moj je život bio težak, ali ja sam ga živio radosno”, koju je Josip Broz Tito rekao Vladimiru Velebitu, bila je razlog zašto je Boris Rašeta deset godina istraživao život ove jedinstvene istorijske ličnosti, da bi sve to pretočio u knjigu Tito, povjerljivo i osobno čije delove “Vreme” ekskluzivno objavljuje u ovom feljtonu
Šta se sve nalazi u sefu u kojem su pohranjeni predmeti iz Belog dvora nakon smrti Josipa Broza Tita? Zašto je sporno njegovo otvaranje pre 11 godina? Koji je danas odgovor države na pitanje šta se planira sa pomenutim predmetima? Šta su do sada sudovi odlučivali? U kojoj je fazi taj spor? Koja su potraživanja Karađorđevića? Konačno, kako naslednici Josipa Broza vide ovaj višedecenijski proces
„Vreme“ donosi veliko istraživanje sage oko Titovog nasledstva, pohranjenog u sefu Narodne banke. Ishod čekaju potomci, država, ali i porodica Karađorđević koja se uzda u restituciju
Već na prvi pogled, knjiga vrvi protivrečnostima, kratke celine zapisivane su očigledno prema trenutnim raspoloženjima autora. Možda bi se izgubilo ono najvrednije – strast, izvesna nervoza, pošteno samoispitivanje – da je tematski logičnije sređena, hladne glave redigovana. Ja mislim da je dobro što je pred nas izašla kakva jeste
Na današnji dan pre 80 godina, 26. novembra 1942, je u Bihaću održano Prvo zasedanje AVNOJ-a na kome je postavljen kamen temeljac za izgradnju socijalističke Jugoslavije, a usput su pratktično osnovani i OZNA i Tanjug. Ono će u posleratnom dobu pasti u senku Drugog zasedanja u Jajcu, ali se valja podsetiti šta se tada zbivalo
U demokratiji je “doživotnost” vladavine kontraindikovana, ona je s njom nespojiva, i za to postoje predobri istorijski razlozi. Čak ni za Miloševića, koji je bio sve pre nego uzoran demokrata, niko nije tražio doživotni mandat
Prijem u Savez pionira Jugoslavije izgledao je tako što su nam pokupili pare za kape i marame, odveli nas u svečanu salu, okačili nam iste, hor je nešto otpevao, a onda su poslali svakoga tamo gde su mislili da mu je mesto: decu kući, a titovke, crvene marame i Jugoslaviju u zaborav, pisalo je “Vreme” u broju 882
Pre 59 godina Tito je bio počasni gost na sednici Generalne skupštine UN. Na američko tlo je, međutim, stupio kao predsednik SFRJ u zvaničnoj poseti SAD na poziv Džona F. Kenedija koji je po njega poslao predsednički helikopter da ga doveze na travnjak ispred Bele kuće gde ga je sačekao uz sve državne počasti. Tito je posle toga iz Vašingtona otišao u Njujork. Nije to bilo nimalo slučajno
Na sletu povodom Dana mladosti na stadionu nikad nisam bio. Ne volim takve spektakle. Za mene Tito nikako nije bio Kim Il Sung, ali me je nerviralo što su sletovi u SFRJ mirisali na Severnu Koreju. Dok sam služio vojni rok 1954. Danu mladosti mogao sam da zahvalim mesec dana poštede od svih dosadnih vojnih aktivnosti: zauzvrat sam po naređenju komandanta garnizona morao da sastavim nekoliko prikladnih rečenica u čast rođendana druga Tita. Za to mi je bilo potrebno oko pola sata
Desnici na vlasti smeta što u Hrvatskoj partizansko nasleđe uopšte postoji i najradije bi da se uopšte ne spominje. Svaka aluzija na hrvatsko učešće u jugoslovenskom komunizmu za nju je „ideološka provokacija“
"Spoljnu politiku Srbije danas bih definisao kao pokušaj da se na neki način preživi. U njoj nema konsekventnosti. Jedan dan imaš jednog brata, drugi dan imaš drugog brata. Država mora da ima konsekventnu osnovnu spoljnu politiku"
Nijedna od odluka revolucionarne skupštine od 29. novembra 1943. više nije na snazi. Nema ni Jugoslavije. Ali, one buktinje sa grba prvi put okačenog u Sokolskom domu u Jajcu i dalje svetle u tmini. Obasjavaju ljude i vreme u kome su narodi koje sve spaja, a gotovo ništa ne deli, krvavo izborili pravo na postojanje, dostojanstvo i samostalno odlučivanje o svojoj sudbini
U noći 19. na 20. oktobar 1944. partizan Mladen Petrović, dok su se još razmjenjivale granate i rafali, razvio je jugoslavensku trobojku sa petokrakom na tada najvišoj zgradi u gradu – palati "Albanija". Beograd je konačno bio slobodan
Da je drug Tito bio veliki lovac, toga se neki od nas, oni stariji, sećaju dobro. Njegovi lovovi bili su snimani prvo za "Filmske novosti", a onda i za televiziju. Novine su sa njih uredno izveštavale, pogotovo ako bi vrhovni komandant odstrelio neki jači trofej, a to se događalo često. Izložba u Muzeju 25. maj o tome svedoči i puškama i trofejima i potvrdama i priznanjima
