Dok mnogi ljudi u Srbiji nemaju novca za redovne obroke, ogromna količina hrane se svakodnevno baca. Volonterske organizacije kao što je „Solidarna kuhinja" pomažu građanima da se prehrane, ali administrativne prepreke sprečavaju veće donacije hrane
Samo u Beogradu se godišnje baci više od 40.000 tona hrane. Koliko i na koji način poslodavci različitih restorana i sami kuvari mogu uticati na to da se hrana donira i reciklira? Koliko je država spremna i voljna da se time pozabavi? I šta ćemo, pošto po svemu sudeći nije? Jer dok, recimo, pojedinci izgaraju da nahrane i zbrinu pregladnele životinje na ulicama i u azilima, papirologija je toliko komplikovana da je restoranima skoro nemoguće da im izađu u susret i doniraju hranu. Konačno, šta je sa reciklažom i kakve sve ovo veze ima sa klimatskim promenama
