U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića
“Neki analitičari bliski SNS-u pominju beogradske izbore na jesen 2023. pa bi to moglo da navede na pomisao da oni znaju nešto što mi ne znamo. Međutim, mislim da će, ako bude parlamentarnih izbora, oni biti spajani sa pokrajinskim i lokalnim, a vrlo komplikovano izgleda da vi u više od 100 lokalnih samouprava, u kojima slede redovni izbori, izazivate veštačke krize kako bi se i tamo išlo na prevremene izbore. Iz tog ugla, parlamentarni izbori na proleće 2024. godine deluje mi mnogo realnije nego na jesen 2023.”
Desničarske grupe u Srbiji nisu samo „proizvedene“, jer ima mladih koji veruju u te ideologije, ali su „njihove vođe sigurno u kontaktu sa vlašću“, ili ih vlast podržava i kontroliše. Zbog toga apsolutno nikakav bezbednosni problem ne postoji što se tiče Europrajda, to je propaganda zarad skretanja pažnje javnosti sa drugih bolnih tema
Zabrinutost zbog jačanja desnice u budućem parlamentu Srbije izrazio je i Aleksandar Vučić. U parlament ulaze “čak” tri otvoreno desne opcije, ali sa “samo” 35 poslanika. Međutim, prava istina je da desničari odavno sede u parlamentu, i u vlasti i u opoziciji, te da ih je daleko više od 35
