Zemlje učesnice Samita BRIKS-a usvojile su završnu deklaraciju, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin. On je istakao da je planirano da deklaracija bude dostavljena UN-u kao zajednički dokument
Tri godine nakon početka rata u Ukrajini, Vladimir Putin organizuje samit sa više od deset svetskih lidera u Kazanju, pokazujući da Rusija nije izolovana, već da iza nje stoji sve veća koalicija država, uključujući Kinu, Iran, i druge članice BRIKS
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon telefonskog razgovora s ruskim predsednikom Putinom rekao da će Srbiju na samitu BRIKS-a predstavljati četvoro ministara – Aleksandar Vulin, Bratislav Gašić, Nenad Popović i Adriana Mesarović
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić neće prisustvovati samitu BRIKS-a u Kazanju od 22. do 24. oktobra, jer u Beograd 23. i 24. oktobra dolazi premijer Poljske Donald Tusk
Na poziv ruskog predsednika Vladimira Putina da prisustvuje sastanku BRIKS-a, predsednik Aleksandar Vučić još uvek nije doneo konačnu odluku jer kaže da u tom periodu dolaze „važni gosti iz inostranstva“
Kažu da bi se time potvrdila privrženost Srbije uspostavljanju pravednijeg svetskog poretka, koji bi bio zasnovan na bezuslovnom poštovanju međunarodnog prava. Podržao ih je Bratislav Jugović član Glavnog odbora SNS
Uprkos internim nesuglasicama grupe o proširivanju, BRIKS poziva šest novih članica. Poziv je upućen Iranu, Saudijskoj Arabiji, Argentini, Etiopiji, Egiptu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, saopštio je brazilski portal „Uol“ pozivajući se na nacrt završnog dokumenta samita
"Odsustvo kineskog lidera moglo bi da znači da nešto nije u redu", napisala je na društvenoj mreži X generalna direktorka Indo-pacifičkog programa u Nemačkom Maršalovom fondu Boni Glejzer. Horhe Gvahardo, bivši ambasador Meksika u Pekingu, poručio je da bi odsustvo Si Đinpinga trebalo da bude velika vest u medijima
Samit BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika), kojim predsedava Južnoafrička Republika, održava se ove nedelje u Johanesburgu. Lideri čuvene „petorke“ će na samitu verovatno razmatrati proširenje organizacije, ali se zbog komplikovanih internih odnosa insistira i na definisanju kriterijuma za ulaz
Kada je upitan o pozivu predsednika Rusije Vladimira Putina na samit BRIKS Vučić je rekao da je dobio pozivnicu, ali da tada ima važne goste iz inostranstva. “Kako to klinci kažu – gužva u šesnaestercu”, rekao je Vučić.
Politikolog Aleksandar Đokić kaže za „Vreme“ da ovaj potez može da se tumači kao konkretan signal Evropi.
„Ne verujem da bi bilo pritisaka da se samit održava u Indiji, recimo. Sad i sekretara UN kritikuju, ne zato što prisustvuje BRIKS-u, već zato što je u Rusiji. U tom smislu poruka Evropi je da Vučić nije Putinova marioneta i da ga ne prati u korak. Nije to više taj odnos kakav je bio pre 2022. godine“, kaže Đokić.
BRIKS nije prava tema?
Sagovornik Vremena ističe i da BRIKS nije velika pretnja, jer ni u poslednjih dvadeset godina nije imao nikakvih značajnih rezultata i uspeha o kojima možemo da govorimo.
„Pre bismo mogli da kažemo da je Kina ozbiljan izazivač Zapada, a ne BRIKS. Pridaje mu se prevelika pažnja. Srbija je, na primer, ove godine potpisala bilateralni sporazum sa Kinom. Što je mnogo važniji korak u ekonomskom smislu i u odnosu na EU”, kaže Đokić.
To govori o i tome, dodaje, koliko vlasti u Srbiji pokazuju nespremnost i manjak želje da Srbija radi na tome postane članica EU.
„Suština je da se preuveličava značaj BRIKS-a koji se predstavlja kao geopolitički blok protiv Zapada, a zapravo je samo skup zemalja koje nemaju zajedničku ekonomsku niti političku strategiju. Oni se sastaju u okviru neke platforme koja može da im koristi na bilateralnom nivou“, smatra Đokić.
Narod za BRIKS?
Vučić je rekao i da je u Srbiji, prema najnovijim istraživanjima, 42 odsto građana za integraciju sa EU, a 42 odsto sa grupom BRIKS.
Međutim, naš sagovornik ističe da čak i kada bi Srbija želela da postane deo BRIKS-a, ne znači da bi bila pozvana.
„Mnoge veće zemlje, poput Saudijske Arabije i Alžira, su bile odbijene”, kaže Đokić.
Vučić je dodao i da bi se odnos građana promenio u korist BRIKS ako bi on promenio način na koji se do sada izjašnjavao, odnosno ako bi prestao da se zalaže za ulazak Srbije u EU.
Na XVI Samitu BRIKS u Kazanju od 22. do 24. oktobra prvi put učestvuju nove članice asocijacije.
To su, osim Brazila, Indije, Kine, Rusije i Južne Afrike, od ove godine postale Egipat, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i Etiopija.
„U toku formiranje multipolarnog sveta“
Na ovogodišnjem samitu usvojena je završna deklaracija, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin. On je istakao da je planirano da deklaracija bude dostavljena UN-u kao zajednički dokument.
Dokument će nositi naziv Kazanjska dekleracija, po gradu Kazanj u kome se održava.
Prilikom otvaranja ovogodišnjeg Samita, Putin je poručio da je „u toku formiranje multipolarnog sveta“. Ruski predsednik je, takođe, označio tri glavne oblasti saradnje između zemalja BRIKS-a.
„Nastojali smo da ojačamo autoritet BRIKS-a, povećamo njegovu ulogu u svetskim poslovima, u rešavanju gorućih globalnih i regionalnih problema, i na svaki mogući način doprineli produbljivanju višestruke saradnje između naših država u tri glavne oblasti: u politici i bezbednosti, ekonomiji i finansijama, kulturnim i humanitarnim kontaktima“, rekao je predsednik Putin.
',
title: 'Evropljani umesto braće nesvrstanih: Kakvu poruku Vučić šalje Zapadu?',
pubdate: '2024-10-24 11:45:23',
authors: authors,
sections: "Vesti",
tags: "Aleksandar Vučić,BRIKS,Rusija,Srbija,Vladimir Putin",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Evropljani umesto braće nesvrstanih: Kakvu poruku Vučić šalje Zapadu?',
'pageContent': '
Aleksandar Vučić izostao je sa samita BRIKS-a u Rusiji poručivši da ima važna diplomatska posla sa predstavnicima Evropska unije, ali i da ih nema, kaže, ne bi išao u Kazanj.
Srbiju u Kazanju predstavlja četvoro ministara – Aleksandar Vulin, Bratislav Gašić, Nenad Popović i Adriana Mesarović.
Vučić je u sredu uveče ugostio poljskog i grčkog premijera, Donalda Tuska i Kirijakosa Micotakisa, i rekao da je to prilika da sagovornici razmene mišljenja o aktuelnim dešavanjima u Evropi.
Predsednik je najavio i da će ukupan broj svetskih državnika sa kojima se sastao do kraja godine biti čak 70, što je predsednica Skupštine Ana Brnabić istakla na društvenoj mreži Iks, naglasivši „da se ovakve stvari nikada nisu dešavale u našoj zemlji” i da će se Vučićevo doba pamtiti kao „zlatno doba Srbije”.
Да се, пред данашњу посету Београду премијера Пољске, Доналда Туска, и премијера Грчке, Киријакоса Мицотакиса, подсетимо само неких од најважнијих светских лидера који су, током ове године, посетили нашу земљу захваљујући значају и угледу који смо стекли мудром политиком @avucic.…
Kada je upitan o pozivu predsednika Rusije Vladimira Putina na samit BRIKS Vučić je rekao da je dobio pozivnicu, ali da tada ima važne goste iz inostranstva. “Kako to klinci kažu – gužva u šesnaestercu”, rekao je Vučić.
Politikolog Aleksandar Đokić kaže za „Vreme“ da ovaj potez može da se tumači kao konkretan signal Evropi.
„Ne verujem da bi bilo pritisaka da se samit održava u Indiji, recimo. Sad i sekretara UN kritikuju, ne zato što prisustvuje BRIKS-u, već zato što je u Rusiji. U tom smislu poruka Evropi je da Vučić nije Putinova marioneta i da ga ne prati u korak. Nije to više taj odnos kakav je bio pre 2022. godine“, kaže Đokić.
BRIKS nije prava tema?
Sagovornik Vremena ističe i da BRIKS nije velika pretnja, jer ni u poslednjih dvadeset godina nije imao nikakvih značajnih rezultata i uspeha o kojima možemo da govorimo.
„Pre bismo mogli da kažemo da je Kina ozbiljan izazivač Zapada, a ne BRIKS. Pridaje mu se prevelika pažnja. Srbija je, na primer, ove godine potpisala bilateralni sporazum sa Kinom. Što je mnogo važniji korak u ekonomskom smislu i u odnosu na EU”, kaže Đokić.
To govori o i tome, dodaje, koliko vlasti u Srbiji pokazuju nespremnost i manjak želje da Srbija radi na tome postane članica EU.
„Suština je da se preuveličava značaj BRIKS-a koji se predstavlja kao geopolitički blok protiv Zapada, a zapravo je samo skup zemalja koje nemaju zajedničku ekonomsku niti političku strategiju. Oni se sastaju u okviru neke platforme koja može da im koristi na bilateralnom nivou“, smatra Đokić.
Narod za BRIKS?
Vučić je rekao i da je u Srbiji, prema najnovijim istraživanjima, 42 odsto građana za integraciju sa EU, a 42 odsto sa grupom BRIKS.
Međutim, naš sagovornik ističe da čak i kada bi Srbija želela da postane deo BRIKS-a, ne znači da bi bila pozvana.
„Mnoge veće zemlje, poput Saudijske Arabije i Alžira, su bile odbijene”, kaže Đokić.
Vučić je dodao i da bi se odnos građana promenio u korist BRIKS ako bi on promenio način na koji se do sada izjašnjavao, odnosno ako bi prestao da se zalaže za ulazak Srbije u EU.
Na XVI Samitu BRIKS u Kazanju od 22. do 24. oktobra prvi put učestvuju nove članice asocijacije.
To su, osim Brazila, Indije, Kine, Rusije i Južne Afrike, od ove godine postale Egipat, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i Etiopija.
„U toku formiranje multipolarnog sveta“
Na ovogodišnjem samitu usvojena je završna deklaracija, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin. On je istakao da je planirano da deklaracija bude dostavljena UN-u kao zajednički dokument.
Dokument će nositi naziv Kazanjska dekleracija, po gradu Kazanj u kome se održava.
Prilikom otvaranja ovogodišnjeg Samita, Putin je poručio da je „u toku formiranje multipolarnog sveta“. Ruski predsednik je, takođe, označio tri glavne oblasti saradnje između zemalja BRIKS-a.
„Nastojali smo da ojačamo autoritet BRIKS-a, povećamo njegovu ulogu u svetskim poslovima, u rešavanju gorućih globalnih i regionalnih problema, i na svaki mogući način doprineli produbljivanju višestruke saradnje između naših država u tri glavne oblasti: u politici i bezbednosti, ekonomiji i finansijama, kulturnim i humanitarnim kontaktima“, rekao je predsednik Putin.
