U Johanesburgu će se od 22. do 24. avgusta održati Samit BRIKS-a, najveći samit šefova država i vlada globalnog juga u poslednjih nekoliko godina. Među pozvanima su lideri 54 afričke zemlje.
Kina, Indija, Rusija, Brazil, Južna Afrika, zemlje članice BRIKS-a čine 40 odsto čovečanstva. Kako piše Fajnenšal tajms, Kina na samitu u Johanesburgu želi da ovu organizaciju pretvori u protivtežu Grupi sedam (G7). Ministarstva kineskih spoljnih poslovasaoštilo je: „Ako proširimo BRIKS tako da on bude imao isti udeo u svetskom BDP-u kao G7, onda će naš kolektivni glas u svetu postati jači.“
Ni jedna zemlja članica do sada nije osudila napad Rusije na Ukrajinu.
Putin ne sme da prisustvuje samitu
Samit u Južnoj Africi bi mogao da odredi budućnost bloka i koliko se snažno suprotstavlja svetskom poretku kojim dominira Zapad. Grupa Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike nikada nije bila istaknutija na svetskoj sceni. Međutim, odnosi unutar BRIKS-a su komplikovani.
Ruski lider ne može da prisustvuje samitu jer bi zemlja-domaćin, Južna Afrika, bila obavezna da ga uhapsi zbog navodnih ratnih zločina. Druge dve članice, Indija i Kina, imaju tinjajući granični sukob. I dok je Peking zaglavljen u rivalstvu sa Sjedinjenim Državama, Nju Delhi ima bliske veze sa Vašingtonom.
Rusiju na samitu predstavlja šef ruske diplomatije, čiji je avion, baš kao i tokom januarske posete Pretoriji, sleteo u bazu južnoafričkog Ratnog vazduhoplovstva Vaterklof. Tu su ga dočelaki sa nacionalnim plesom.
Ruski predsednik Vladimir Putin učestvovaće na samitu u onlajn-formatu. Između ostalog, ruski lider će obavestiti njene učesnike o prioritetima ruskog predsedavanja asocijacijom 2024. godine.
Vlada veliko interesovanje za pridruživanje
Uprkos internim nesuglasicama, BRIKS-u stižu formalne ponude iz skoro dvadesetak zemalja da se pridruži njihovom bloku velikih ekonomija u usponu.
Očekuje se da će diskusije oko dodavanja novih članica biti visoko na dnevnom redu trodnevnog samita koji počinje danas, na kojem će se lideri BRIKS-a okupiti lično po prvi put od pandemije.
Južnoafrički predsednik Siril Ramafosa dao je podršku širenju BRIKS-a, rekavši da bi veće telo „predstavljalo raznoliku grupu nacija“ koje dele „zajedničku želju da imaju uravnoteženiji globalni poredak“ u „sve složenijem i rascepkanom“ svetu.
U pitanju je pravac i identitet grupe, čiji članovi imaju za cilj da više govore u međunarodnom sistemu za koji veruju da favorizuje Zapad i G7, uprkos promenima u globalnoj ekonomiji tokom pslednjih decenija.
Uspostavljanje ravnoteže u globalnoj moći
Analitičari kažu da blok rizikuje da postane izraženiji geopolitički u svom nastojanju da ponovo uspostavi ravnotežu globalne moći.
Govoreći na konferenciji za novinare uoči samita, kineski izaslanik u Južnoj Africi rekao je da se sve više zemalja nada pridruživanju BRIKS-u kako bi „zaštitile svoje legitimne interese“.
„U suočenju sa nekim državama koje imaju ‘veliki štap’ jednostranih sankcija i upuštaju se u jurisdikciju duge ruke, zemlje BRIKS-a insistiraju na ravnopravnom dijalogu i konsultacijama,” rekao je ambasador Čen Sjaodong, koristeći tipičan jezik Pekinga da kritikuje politiku SAD-a.
Pitanje širenja može biti „prvi stres-test udruženja u skoro deceniju i po postojanja“, kaže Bhaso Ndzendze, vanredni profesor politike i međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Johanesburgu.
Dodavanje članova „proširilo bi globalno prisustvo grupe“ i povećalo podršku za njenu agendu da se suprotstavi zapadnoj političkoj dominaciji, rekao je on.
Ali postoje razlike u mišljenjima o tome da li će se proširiti, a sigurno ne bi svi (članovi) podržali ulazak istih zemalja.
Trajanje uprkos političkim i ekonomskim razičitostima
Odluka lidera BRIKS-a da dodaju svom bloku, i način na koji biraju, potencijalne članove imaće značajne globalne implikacije, kažu analitičari.
Ekspanzija bi bila tek druga u istoriji grupe, koja se fokusira na ekonomski razvoj i povećanje glasa svojih članova na globalnim forumima.
Izgrađena na osnovu termina koji je prvobitno skovao bivši ekonomista Goldman Saksa Džim O’Nil, da bi opisao investicione mogućnosti na ključnim tržištima u razvoju, grupa je opstala uprkos dubokim razlikama u političkim i ekonomskim sistemima između njenih članova.
Održala je svoj prvi samit 2009. sa četiri člana, a zatim je sledeće godine dodala Južnu Afriku. BRIKS je pokrenuo svoju Novu razvojnu banku 2015. godine.
Pridruživanje klubu
Sada su 22 zemlje formalno izrazile interesovanje za pridruživanje bloku, a mnoge su se i neformalno raspitivale, rekao je prošlog meseca južnoafrički ambasador u BRIKS-u Anil Soklal.
Među onima koji su se zvanično prijavili su Argentina, Meksiko, Iran, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat, Nigerija i Bangladeš, rekli su južnoafrički zvaničnici.
Zemlje imaju niz razloga za prijavljivanje, od interesovanja za specifične ekonomske inicijative kao što je prelazak na lokalne valute do „izazivanja SAD“, kaže Mihaela Papa, viša saradnica u Projektu saveza snaga u usponu na Univerzitetu Tufts u SAD.
„Postoje i oni koji žele lakši pristup Kini ili drugim zemljama BRIKS-a ili veću kontrolu tokom velikih tenzija i neizvesnosti“, rekla je ona, dodajući da za članice „odluka o proširenju znači odlučivanje o budućem pravcu grupe“.
Zapad se zatvara u sebe
Odabir da se uključe zemlje koje su otvoreno antagonističke prema Zapadu, poput Irana, mogao bi ga još više okrenuti ka tome da postane antizapadni blok, kažu stručnjaci.
„Što su njeni članovi širi, to snažnije mogu da traže kolektivni glas, a Kina će kao najveća ekonomija više tražiti liderstvo i predstavljanje sveta u razvoju“, rekao je Jun Sun, direktor Kineskog programa u istraživačkom centru Stimson Centra u Vašingtonu.
Široko interesovanje zemalja za pridruživanje BRIKS-u takođe je podsticaj za Putina – koji je i dalje dobrodošao u blok uprkos tome što ga na Zapadu vide kao ratnog zločinca. To takođe ukazuje na sve veći jaz između prioriteta zemalja koje se svrstavaju u red BRIKS-a i bogatih zapadnih nacija koje su se ujedinile protiv njega u podršci Ukrajini, kažu analitičari.
Analitičar Manoj Kevalramani ukazao je na pogled na svet u razvoju.
„Postoji velika frustracija što je Rusija pokrenula rat, ali postoji (takođe) ovo priznanje da su vam potrebne dve ruke da pljeskate i da postoje stvari koje su NATO i Sjedinjene Države uradile da izazovu ili produže sukob”, rekao je on.
Kada je reč o interesu ovih zemalja da vide kraj rata, „videće da im izolacija Rusije ne pomaže“, rekao je Kevalramani, koji vodi indo-pacifičke studije u istraživačkom centru Instituta Takšašila.
Zemlje umesto toga gledaju na BRIKS kao na sredstvo za suočavanje sa izazovima poput klimatskih promena i ograničenog pristupa kapitalu i tehnologiji, i odlučuju da krenu ka tome jer se „izgleda da se Zapad zatvara u sebe“, rekao je on.
Linije razdvajanja
Iako su analitičari Putinovo virtuelno prisustvo ocenili kao zabrinjavajuće, uticaj Moskve u Africi je naglašen kada se pojavio video koji prikazuje Jevgenija Prigožina, šefa plaćeničke grupe Vagner, tvrdeći da je u Africi i govori o tome da Rusija postane veća na svim kontinentima.
Kada je reč o proširenju BRIKS-a, svaka od zemalja ima svoje razloge da bude oprezna u vezi sa tim ko može da se pridruži. To pitanje pokrenuto je tokom poslednjeg predsedavanja Južne Afrike 2018. godine, a zatim su članice odlučile da dalje diskutuju o tome nakon prošlogodišnjeg virtuelnog samita održanog od strane Kine.
Za Indiju, koja ima granični spor sa Kinom i koja je sve više naklonjena SAD zbog njihove zajedničke zabrinutosti oko asertivnog Pekinga, snažan, antiamerički blok ne bi bio poželjan, kažu analitičari.
„Indija se našla u lošoj poziciji, jer se identitet grupe menja, a ona ne želi tu promenu“, rekao je Kevalramani, koji je primetio da se smatra da je Nju Delhi usporio uvođenje novih članova prošle godine pozivajući prvo na kreiranje kriterijuma.
„Ali koliko dugo, u kojoj meri i u kom efektu (Indija može da vodi blok u određenim pravcima)… neće biti lako, jer je Kina najveći akter i mnogo je više povezana sa Rusijom“, rekao je on.
Za sada, ostaje ocena analitičara, da ukoliko BRIKS odluči da se proširi, a zatim pojača svoju globalnu ulogu, to bi moglo da podstakne veće promene koje utiču na međunarodni uticaj Evrope i SAD.
Z.S./CNN
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
