Ulaskom Švedske i Finske u NATO Moskva će doživeti još jedan težak poraz – najvažnije opravdanje za napad na Ukrajinu bilo je sprečavanje da se ta zemlja uvuče u NATO, čime bi Alijansa došla na samu rusku granicu, ali NATO ipak dolazi na granice Rusije, i to bez ispaljenog metka. A svet je time još jedan korak bliže potencijalnom direktnom sukobu Alijanse i Rusije, samim tim i globalnoj katastrofi
Bezbroj puta je u prethodnim decenijama upotrebljena floskula da posle nekog važnog svetskog događaja više ništa neće biti isto, ali nikada nije bila tačnija nego kada je izrečena 24. februara ove godine, prvog dana napada Rusije na Ukrajinu. Kao i ona druga, da se tog 24. februara svet probudio u novoj realnosti
Kada se iz javnog prostora izbaci mogućnost sporenja uzajamno suprotstavljenih političkih programa ne može više biti reči o demokratskoj republici već o autokratskom režimu. Takva nepolitička zajednica neminovno srlja u propast. Javni neprijatelj je, utoliko, uslov mogućnosti politike. Drugim rečima, ne može se prekid opštenja s javnim neprijateljem pravdati privatnim, ili moralnim razlozima. To je shvatila i Milica Đurđević Stamenkovski
Mariupolj je pred padom. Urajinci pokušavaju da u četvrtak uspostave 10 koridora za evakuaciju civila iz ratom pogođenih gradova. Kijev poziva civilno stanovništvo da napuste regiju Luganska i Donjecka u kojima se očekuje ruska ofanziva. Ukrajina traži od Zapada isporuku teškog naoružanja, EU je uprkos sankcijama Rusiji za enegente od početka agresije na Ukrajinu uplatila preko 35 milijardi evra, a nemačke firme Metro, Bajer, BASF i Strada i dalje rade u Rusiji
Lideri zapadnog sveta su u Briselu bili jedinstveni u osudi ruske agresije na Ukrajinu. Ako Rusija upotrebi hemijsko oružje, SAD će odgovoriti istom merom. Ruska TV javlja da su Mariupolj zapravo uništili ukrajinski nacionalisti. Ukrajinske vlasti tvrde da Rusi prisilno odvoze njihove državljane u Rusiju
Rusi nastavljaju sa bombardovanjem ukrajinskih gradova i razaranjem civilne infrastrukture što je CNN nazvao „urbicidom“. Ukrajinske snage su na više lokacija pokrenule kontraofanzivu. Predsednik SAD Džo Bajden kreće na put u Evropu: u Briselu će u četvrtaka učestvovati na sastanku na vrhu NATO-a, u petak leti za Varšavu. Zapadni saveznici razmatraće dalje korake protiv Rusije i za još obimniju podršku Ukrajine
NATO će se potruditi da ojača protivvazdušnu odbranu kod saveznika, u okviru širih aktivnosti povećanja vojnog prisustva, ali samo do granice saveza. Zahtevi zvaničnog Kijeva da se pokrene NATO akcija zabrane leta iznad Ukrajine nisu realni, jer je to poziv na direktan ulazak u rat protiv Rusije
Ukrajincima je osim novih velikih količina raketa predsednik SAD Džo Bajden obećao i 100 dronova malog dometa za osmatranje terena, razno pešadijsko naoružanje i municiju. Upravo zahvaljujući donacijama u sofiticiranom oružju ukrajinske snage tako uspešno odelovaju ruskoj invaziji
Zna se da se radi o bespilotnoj letelici sovjetske proizvodnje. Letela je brzinom mlaznih aviona preko dve države članica NATO i srušila se u trećoj. I Rusi i Ukrajinci tvrde da nemaju veze sa ovim dronom. Istraga je u toku, više detalja očekuje se kada se ostaci izvade iz kratera. Rat u Ukrajini je bukvalno pogodio Hrvatsku
Ukrajinske oružane snage su preživele dve nedelje, ali sada su fragmentirane na manje taktičke sastave koji će očigledno pružati žilavu odbranu. Ukrajinska artiljerija ima neobično visoke rezultate posebno u iznenadnim udarima po velikom kolonama ruske tehnike. Veliki oslonac za Ukrajince je stalna obaveštajna podrška NATO-a od prvog dana borbi
Svi oni koji se hvale današnjim opremanjem vojske i stanjem tehnike i plata, to ne bi mogli da čine da nije bilo te transformacije koju su osmislili Ponoš i njegov tim nakon što su potpuno sagledali stanje i odlučili da grade održiv sistem
Kao što Srbija nikada nije bila Slobodan Milošević, tako ni Rusija nije Vladimir Putin. Ona je na ulicama i u redakcijama nezavisnih medija. A ovi što u Srbiji brane rusku invaziju nisu nikakvi stvarni rusofili, već putinofili. Ništa ti nemaju sa pravom ruskom kulturom. Njima ama baš ništa ne znače Kandinski, Maljevič, Platonov, Stravinski. Mnogo su im bliži samodršci dinastije Romanov, Raspućin ili Staljin
Evropska unija koja zabranjuje na svojoj teritoriji ruske propagandne medije kakvi su RT i Sputnjik, istovremeno u sličnom takvom mediju u Srbiji šalje poruku da Srbija treba da osudi agresiju Rusije u Ukrajini koja je plasirana posle teksta pod naslovom „Licemerje, Zapad osuđuje Rusiju za agresiju, a isto je NATO uradio Srbiji 1999“
Apsurd je što bi i u interesu Rusije, ali i Zapada, bilo da se rat što brže završi, pa makar, sa zapadnog stanovišta, ma koliko to bolno bilo, i porazom Ukrajine i instaliranjem proruske vlasti. Ako se krvavi sukob sa mnogo civilnih žrtava bude odužio, obe strane će biti primorane da dižu ulog. U otporu ruskoj invaziji Ukrajinci su prepušteni sami sebi. Da se NATO direktno umeša, svet bi bio na ivici rata sa nesagledivim posledicama
Aktualni režim je unison da je NATO 1999. izvršio agresiju na SR Jugoslaviju. Evo mu prave prilike da isto merilo primeni na rusku invaziju Ukrajine
U Evropi je počeo novi rat. Ruska vojska je bombardovala vojnu infrastrukturu širom Ukrajine. Ruske specijalne jedinice prodirale su na ukrajinsku teritoriju iz svih pravaca i bez većeg otpora zauzimale strateške tačke. Proglašeno je ratno stanje i opšta mobilizacija. Ima mrtvih i ranjenih
Putin na očigled celog sveta sa Ukrajinom može da se igra kao mačka sa ulovljenim mišem: može da pošalje „mirovne trupe“ u novostvorene proruske nezavisne republike i obezbedi granicu razdvajanja sa ostatkom Ukrajine; može da zauzme dodatni pojas razdvajanja, čisto reda radi; može da uspostavi kopneni pojas između već formalno anektiranog Krima i Donbasa; može da naredi invaziju na Kijev i uspostavi proruski režim. I niko ne može da ga spreči
Dok Vašingoton i dalje optužuje Rusiju da gomila trupe i sprema invaziju na Ukrajinu, Rusi tvrde da SAD ignorišu rusku zabrinutost zbog američkog nuklearnog oružja u nenuklearnim evropskim zemljama i širenja NATO-a na istok i upozoravaju da bi prijem Ukrajine u NATO mogao da dovede do sukoba alijanse sa Rusijom zbog statusa Кrima, koji Rusija smatra zatvorenim. Moskva, takođe, negira da je planirala ili planira invaziju na Ukrajinu
SАD i NАTО su odbili ruski zahtev da se NATO ne širi na istok, traže deeskalaciju u slučaju Ukrajine, predlažu pregovore o raspoređivanju raketa i kontroli nuklearnog naoružanja i o konceptu „nedeljivosti bezbednosti“
Pregovori velikih sila o situaciji u i oko Ukrajine ne daju rezultate. Blokovska podela na „Zapad“ i „Istok“ podseća na najbolje dane Hladnog rata. Konsolidacija na nivou NATO-a i EU oko jedinstvenog odgovora Rusiji još uvek traje. U sve podeljenijem svetu i Srbija će u nekom trenutku morati da se svrsta na jednu stranu
Držanjem nemačke Vlade u ukrajinskoj krizi kao da niko nije zadovoljan. Ni malobrojni levičarski protivnici intervencionizma i NATO, niti mnogobrojni zagovornici teze da "Putin razume samo jezik sile"
Zapad licitira da li će Rusija napasti Ukrajinu za katolički ili za pravoslavni Božić, za Novu godinu, u vreme zimske Olimpijade u Kini, ili će čekati kinesku Novu godinu. U opštem metežu niko ne sluša šta zapravo govori predsednik Rusije
Cena gasa je otišla u nebesa a sa njom i štošta drugo, inflacija raste, novac poskupljuje, SAD i Rusija igraju ukrajinski poker, a pandemija ne jenjava. Srećna Nova godina
Vladimir Putin je poručio Džozefu Bajdenu da Rusija „nema više kuda da se povlači“, da „ne može da toleriše“ da se u Ukrajini postave rakete koje za desetak minuta mogu da detoniraju u Moskvi i da će na sve „neprijateljske“ poteze Rusija „adekvatno“ odgovoriti. Ukoliko zaista dođe do vojne intervencije Rusije u Donbasu, pitanje interpretacije će biti da li je „napala“ Ukrajinu, ili „brani rusko stanovništvo od agresije“. Iza zveckanja oružja po pitanju Ukrajine valja se, međutim, štošta drugo što je podložno pregovorima
Moskva traži da NATO odustane od „uterivanja“ balkanskih zemalja i Ukrajine u alijansu, da prestane da grupiše trupe na granicama Rusije, da smanji prisustvo u Crnom moru i vazdušnom prostoru baltičkih zemalja. Rusija kritikuje politiku NATO-a u državama Zapadnog Balkana, kao što je podrška osnivanju „Vojske Kosova“, i uverava da takve vojne pripreme NАTО-a „ne mogu ostati bez adekvatnog ruskog odgovora“
Postavljanje Kristofera Hila za ambasadora u Beogradu je znak da ova administracija smatra da je došlo vreme da Srbija ispuni što Džo Bajden očekuje: ukidanje Dodika u Bosni, priznanje nezavisnosti Kosova, distanciranje od Rusije i Kine. U suroptnom će Amerika da radi, što već Amerika radi, kada joj je do nečega stalo, a neko joj stoji na putu
Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da neće skršetnih ruku gledati ako se NATO bude širio na istok i/ili Ukrajina bude napala Donbas. Predsednik SAD Džozef Bajden koji je otvorio dva fronta, u Istočnoj Evropi i na Pacifiku, je potvrdio pomoć Ukrijini, ali i indirektno poručio da Amerika neće ratovati zbog nje
