Žestoko i prljavo

Od stalnog dopisnika „Vremena“ iz Barselone

Prvi put posle 15 godina, odnosno od vremena kada su tadašnji premijer Felipe Gonsales i ondašnji aspirant na Monklou Hose Maria Asnar „ukrstili reči“ pred TV kamerama, Španija je u protekle dve nedelje imala priliku da u dva tv-duela prati sučeljavanje sadašnjeg premijera Hosea Luisa Sapatera i aktuelnog lidera opozicije Marijana Rahoja. Debate su izazvale ogromno interesovanje, prvu je pratilo oko 13 miliona gledalaca na više TV kanala („share“ od čak 59 odsto) dok je drugu, prošlog ponedeljka, odgledalo 11,75 miliona ljudi (kvota 55 odsto). Pad gledanosti druge debate je logičan jer više nije bilo one neizvesnosti sa kojom se sudar dve partije i dve ideologije čekao 15 godina, a i pravila igre bila su takva da se oba puta debatovalo o pet istih tema što je dovelo do mnogo ponavljanja i slušanja istih argumenata i kontraargumenata.

Sapatero je, po svim anketama, prvu rundu dobio „na razliku“, dok je u drugoj gotovo nokautirao Rahoja, koga su kao pobednika videli samo u njegovoj partiji. Da li će to biti dovoljno za trijumf u nedelju, kada je mnogo važnije, znaće se već rano uveče, jer je ovde tehnologija toliko brza da se na prve procene rezultata, u principu tačne, čeka jako malo.

GONSALES I ASNAR: Predizborna kampanja bila je kao i u svim zemljama žestoka i povremeno prljava: opozicija tvrdi da je sve, ili gotovo sve, što je radila i što radi vlada „katastrofa“, dok je partija na vlasti dokazivala svoje rezultate. U finiš kampanje uključila se i „teška artiljerija“ u likovima bivših premijera Felipea Gonsalesa i Hosea Marie Asnara i njihova uloga bila je, blago rečeno, zapažena. Prvo je Gonsales, mimo svog običaja, na jednom mitingu u Andaluziji prešao granicu dobrog ukusa i za neke Rahojeve tvrdnje rekao da može da ih izrekne „samo imbecil“. Dan kasnije, pred talasom kritika, čak i iz sopstvenih redova, „povukao je reč“ izjavivši da „Rahoja ne smatra imbecilom“…

Asnar je, na mitingu u Leonu, rodnom gradu Sapatera, još jednom optužio premijera da je „lagao građane“, tvrdeći da ne pregovara sa ETA kada je to tajno činio. Pregovori vlade sa ETA bili su glavna tema napada narodnjaka, drugi argument bilo je popuštanje pred „separatističkim zahtevima Baskije i Katalonije“, a treći posrtanje ekonomije, odnosno porast inflacije, nezaposlenosti, cene stanova… Sapatero je odgovarao argumentima, brojkama, projektima za budućnost, a kada mu se učinilo zgodnim kontrirao je Rahoju na temu ETA:

„Za vreme ove vlade imamo četiri mrtva od terorizma, za vreme vaše bilo ih je 238…“

Rahoj je za trenutak ostao zatečen a onda je odgovorio:

„Nisam od vas očekivao da ćete koristiti mrtve…“

„Ne, vi ste taj koji je koristio žrtve da bi me optužio da ih zloupotrebljavam“, uzvratio je Sapatero aludirajući na jednu od optužbi Rahoja u prethodnoj debati.

Sapatero je izazivao Rahoja da prizna da je slanje španskih vojnika – koje je on, Sapatero, odmah vratio prvom odlukom koju je kao premijer doneo posle pobede 14. marta 2004 – u nelegitimnu misiju u Irak bila greška, ali nije uspeo. Međutim, ni Rahoj nije naveo Sapatera da prizna tajne (i neuspešne) pregovore sa ETA, ali ga je naveo da obeća bezuslovnu podršku vladi u borbi protiv terorizma „bilo ko da pobedi“, da bi potom pitao Rahoja može li da „obeća isto“. Rahoj je odgovorio da će podržati svaku vladu u borbi protiv terorizma, ali ne i u pregovorima sa teroristima…

SARKOZI, MERKEL, KASTRO I ČAVEZ: Bilo je i aluzija na temu međunarodne saradnje. „Ja se družim sa Sarkozijem i Merkelovom, a vi sa Kastrom i Čavezom“, rekao je jednom prilikom Sapatero, na šta je premijer podsetio da je upravo on napao Čaveza na iberameričkom samitu kada je ovaj vređao Asnara… Inače, spoljna polítika gotovo da nije ni pomenuta (a tema Kosovo bukvalno nijednom u dve debate), jer su kandidati bili koncentrisani na teme koje više interesuju i dnevno dotiču građane.

Emigracija je takođe bila jedna od vrućih tema debate. Rahoj se zalaže za politiku „čvrste ruke“, odnosno veću kontrolu priliva imigranata, dok je Sapatero podsetio da je Španija poslednjih godina postala 8. ekonomska sila sveta dobrim delom zahvaljujući i emigrantima… Analitičari su zaključili da je Sapatero bio ubedljiviji u TV debatama jer je govorio o projektima za budućnost, planovima, investicijama, poboljšanju obrazovanja, dok je Rahoj „globalno napadao“ tvrdeći da Sapatero i polítika njegove vlade „rasturaju Španiju“, jer je jedan referendum o nezavisnosti „već zakazan “ (u Baskiji, za oktobar ove godine), a drugi „ima datum“ (u Kataloniji 2014). Napadao je i lingvističku politiku, posebno u Kataloniji, gde je jedan zanatlija kažnjen zato što je na svojoj radnji istakao natpis samo na španskom. Obećao je, ako pobedi, zakon koji će omogućiti svima u Španiji da „uče na španskom“ i pitao Sapatera da li će „podržati taj zakon“. Premijer je odgovorio da je jezička polítika „ista u poslednjih 20 godina“ i da Rahoj koristi „katalonski jezik da bi delio i sukobljavao Špance i Katalonce“.

Bilo kako bilo, Sapatero posle 2:0 čeka izbore kao favorit, ali bez mnogo nade da bi PSOE mogla da dobije apsolutnu većinu (176 poslanika) za formiranje jednopartijske vlade. Ako se prognoze ostvare i ako PSOE dobije sa sličnom razlikom kao pre četiri godine (164:148 poslanika, odnosno 42,6 odsto prema 37,7 odsto) biće ponovo neophodna koalicija. Neke prognoze davale su socijalistima najviše 170 poslanika što bi još uvek bilo nedovoljno za većinu, ali bi bilo bolje nego pre četiri godine. Prvi prirodni saveznik socijalista je Ujedinjena levica (pet poslanika u sadašnjem sazivu) i mnoge od poslednjih Sapaterovih poruka bile su upućene na adresu glasača-levičara a ostaju i druge alternative, pre svega sa katalonskim nacionalistima iz Konvergencije i Unije (10 poslanika, 2004) i Republikanske levice (8). Međutim, o tom potom, da bi se razmišljalo o postizbornim kombinacijama treba prvo dobiti izbore.