Bivše konzervativne vlasti su Poljskoj ostavile partijsko pravosuđe i medije, kaže u razgovoru za „Vreme“ Mihal Šuldržinski, glavni i odgovorni urednik portala poljskog dnevnog lista „Žečpospolita"
Policija u javnom servisu, u predsedničkoj palati, protesti i okupacije zgrada javnih medija samo su neke od slika koje stižu iz Poljske u poslednjih nekoliko nedelja, otkad je na dužnost stupila nova Vlada premijera Donalda Tuska.
Poljska je na izborima u oktobru dobila novu vlast sastavljenu od liberalne Građanske koalicije, Trećeg puta koji pripada desnom centru i Levice. Time je konzervativna, desničarska stranka Pravo i pravda (PiS) Jaroslava Kačinjskog smenjena nakon osam godina.
Poslednja u nizu vesti je da su bivši ministar policije Marjuš Kaminski i njegov zamenik Maćej Vasik, koji su uhapšeni u predsedničkoj palati početkom godine, stupili u štrajk glađu, optužujući aktuelnu vlast da su politički zatvorenici. Sud je 17. januara naredio prisilno hranjenje.
Slučaj dvojice bivših poslanika u Skupštini i visokih zvaničnika danas opozicione konzervativne stranke izvukao je pristalice te partije na ulice.
„Niko nije očekivao da je situacija toliko komplikovana i teška u Poljskoj kada govorimo o vladavini prava“, kaže u razgovoru za „Vreme“ glavni i odgovorni urednik portala poljskog dnevnog lista „Žečpospolita“ (Rzeczpospolitej) Mihal Šuldržinski.
Paralelni pravni sistem
Aktuelna situacija je rezultat vladanja PiS-a poslednjih osam godina, smatra Šuldržinski, koji misli da su bivše vlasti stvorile na neki način paralelni pravni sistem.
„Nisu uspeli da stvore novi pravni sistem, ali su taj proces započeli. Tako smo, na primer, nedavno imali odluku Vrhovnog suda u kom je jedan deo sudija smatrao da su Kaminski i njegov zamenik članovi parlamenta. Druga komora je rekla da nisu. To je situacija u Poljskoj, ukratko“, pojašnjava.
Kaminski i Vasik su 2015. godine osuđeni za zloupotrebu položaja dok su bili u antikorupcijskom telu.
Prema optužnici, prekršili su procedure tokom tajne operacije protiv zamenika premijera u bivšoj Vladi Kačinjskog, za kog su hteli da dokažu da je korumpiran.
Prema zakonu u Poljskoj, ako osoba počini zločin namerno, gubi pravo da bude član parlamenta.
Predsednik Andžej Duda, blizak PiS-u je, međutim, odlučio da ih pomiluje, kako bi mogli da budu u vladi i parlamentu, iako je presuda bila prvostepena.
„Prvi put se desilo da je neko pomilovan, iako odluka suda nije bila konačna“, kaže Šuldržinski.
Evropska unija vodi dugogodišnji spor sa Poljskom oko reformi pravosuđa za koje kritičari kažu da krše vladavinu prava, ograničavaju nezavisnost pravosuđa i podrivaju primat prava EU.
Brisel je pokrenuo nekoliko postupaka protiv Varšave, izrekao novčane kazne i uskratio određena sredstva, poput novca za ublažavanje posledica pandemije korona virusa.
Jedna od poslednjih presuda Evropskog suda pravde od 5. juna 2023. godine, vezana je za objavljivanje članstva sudija u udruženjima, neprofitnim organizacijama ili partijama. Sud je presudio da to krši njihovo pravo na privatnost i da može da se iskoristi da se utiče na njih.
PiS je napravio novu komoru sudija Vrhovnog suda i promenili su članove Sudskog saveta države što je jedino telo koje može da predlaže sudije za nominacije.
Na osnovu toga, pojašnjava naš sagovornik, sve sudije koje su nominovane ili unapređene u poslednjih osam godina preko nove komore, a ima ih oko tri hiljade širom zemlje, smatraju se spornim.
„Oni su predlagali sudije u regionalnim sudovima, Vrhovnom sudu i mnogim drugim sudovima. To je na neki način stvorilo dvostruki pravni sistem. Tako smo imali situaciju u kojoj imamo suđenje i troje sudija, gde dvoje od njih kažu da ne žele da rade sa trećim sudijom jer ga je izabrala nova komora, što znači da nije u potpunosti nezavisan. Imali smo mnogo takvih slučajeva. Ti problemi su rasli i doveli su do situacije u kojoj sada imamo kompletan haos“, kaže Šuldržinski.
Medijska kontrola
Samo nekoliko dana ranije, krajem decembra, u medijima su osvanuli snimci ulaska policijskih snaga u zgradu javnog servisa.
Tusk je tokom kampanje obećao da će promeniti situaciju u javnim medijima i zaustaviti propagandu pa se, prema rečima Šuldržinskog, očekivalo se da će čim preuzme dužnost napraviti „nešto spektakularno“.
„To je bilo jedno od prvih obećanja Donalda Tuska. Zbog pravnih zavrzlama se ispostavilo da je to veoma teško napraviti. Najlakši način je bio da se novim zakonom izaberu novi članovi Upravnog odbora. Međutim, vlast se plašila da će predsednik staviti veto na zakon. Tražili su rešenje koje ne uključuje menjanje zakona“, pojašnjava sagovornik Vremena.
Vlada Donalda Tuska se nadala da postoji rupa u zakonu na osnovu koje mogu da smene čelne ljude javnog servisa. Najpre je Ministarstvo kulture, koje je nadležno za javni servis, odlučilo neposredno pred praznike da otkaže Upravni odbor i da naredi da se izabere novi.
Međutim, prema odluci suda u Varšavi, ta procedura je bila nelegalna, što je, prema rečima našeg sagovornika, iniciralo proteste u Poljskoj.
„Morate da znate da su rezultati izbora bili tesni. Aktuelna vlast je osvojila 11,5 miliona, ali je opozicija dobila 7, 5 miliona. Čak i ako je većina glasala za promenu, PiS i dalje ima značajnu podršku. Krenula je velika debata u Poljskoj šta sa javnim medijima. Poslanici stranke Kačinjskog su počeli da okupiraju zgrade televizije, radija i poljske novinske agencije i napravljen je ogroman haos“, ocenjuje Šuldržinski.
Likvidacija javnog servisa
Kako prvi korak nije uspeo, ministar kulture se odlučio na proceduru koja je već razmatrana pre izbora i za koju su mnogi advokati rekli da može da se uradi, a to je likvidacija javnog servisa i zahtev sudu da imenuju likvidacionog upravnika.
Ispostavilo se da je drugi korak legalan.
„Nekoliko dana je glavni informativni kanal bio isključen. Glavna kritika opozicije je bila da se to dešava prvi put od ratnog stanja u Poljskoj početkom osamdesetih, što je zapravo tačno. Bilo je malo uznemirujuće za društvo, ali nekoliko nedelja posle počeo je ponovo sa radom“, kaže Šuldržinski.
Poljski Zakon o medijima je iz vremena osamdesetih godina prošlog veka, kada je u zemlji proglašeno ratno stanje u pokušaju vlasti da se suprotstavi tadašnjoj političkoj opoziciji, posebno pokretu Solidarnost Leha Valense.
Poseban zakon o javnom servisu u Poljskoj kaže da on ne može biti potpuno ukinut, pa je potezom Ministarstva kulture samo promenjen pravni status koji im onemogućava finansiranje bez odluka suda.
„Dva dana smo bili bez glavnog informativnog programa na prvom kanalu, ali sada to rade potpuno novi ljudi i mi kao mediji ih pratimo i gledamo šta rade. Ne bih voleo da im sudim sada jer im treba vremena da se pokažu da li poštuju standarde. Ne mogu zamisliti da mogu da prave gori program od onog koji smo imali“, kaže Šuldržinski.
Sloboda medija
Nova uprava je rekla da je otvorena za saradnju sa onima koji se nisu ogrešili o profesionalne standarde. Većina tehničkog osoblja se vratila, ali su mnogi voditelji i novinari prešli na privatnu televiziju Republika, koja je nešto poput Foks njuza na poljski način.
Kada je PiS preuzeo vlast 2015. godine jedan od prvih poteza je bio da postavi ljude bliske njima u medijima, koji su dosledno izveštavali na pozitivan način o vlasti. Medijski radnici koji na to nisu pristali su otpušteni ili prisiljeni da daju otkaz.
„Javna televizija je za mene kao novinara bila sramota. To nije bilo novinarstvo nego čista propaganda. Ako javna televizija pokrene kampanju mržnje protiv opozicionog lidera, što je Tusk bio u to vreme, kada kažu da nije poljski patriota nego izaslanik vlade u Berlinu, to nema veze sa novinarstvom. To je sramotno i potpuno ispolitizovano“, rekao je Šuldržinski.
Preko državne firme Orlen, koja je je 2020. godine kupila medijsku kuću „Polska press“, vlast je dobila nadzor nad 20 lokalnih novina, 120 regionalnih nedeljnih časopisa i 500 portala i ubrzo uredništva zamenila lojalnim ljudima.
„Oni prema poljskim zakonima neće imati nikakve posledice za posao koji su radili“, pojašnjava glavni i odgovorni urednik portala.
„U Poljskoj je novinar svaka osoba koja radi za medij koji je registrovan u sudu. Ne postoji status novinara definisan novinarskim udruženjima. U Poljskoj imamo nekoliko novinarskih udruženja koja su potpuno politizovana, nažalost“, naglašava.
Nezavisni, profesionalni mediji su ostali bez oglasa u vreme vladavine PiS-a, zbog čega je njihov opstanak došao u pitanje.
„Imamo dve stvari koje su uzurpirale slobodu medija u Poljskoj. Prva je stanje javnog servisa i oni su zaista bili desničarski konzervativci. Druga stvar su reklame. Nažalost, iz vremena komunizma je ostalo da su glavni oglašivači državna preduzeća. Na primer, poslednjih osam godina, novac od reklama je išao isključivo u medije koji su podržavali vlast. Bilo koje novine koji su pokušavale biti profesionalne nisu primile ni cent od reklama“, kaže sagovornik „Vremena“ i dodaje da je 55 odsto kompanija u Poljskoj u državnom vlasništvu.
Novoj Vladi će trebati vremena da ponovo izgradi narušenu vladavinu prava u Poljskoj i uspostavi odnos poverenja sa Briselom, u čemu će ključnu ulogu imati premijer Donald Tusk koji je od od 2014. do 2019. godine bio na funkciji predsednika Evropskog saveta.
„Nadam se da nova Vlada neće tražiti prečice i da će uspeti da uspostavi vladavinu prava. Nadam se da je ova turbulencija napravila put upravo ka uspostavljanju vladavine prava u Poljskoj“, zaključuje sagovornik „Vremena“, zamenik glavnog i odgovornog urednika poljskog dnevnog lista „Žečpospolita“, Mihal Šuldržinski.
Da je tako opisao smrt nekog svog književnog junaka, ja bih mu rekao da je preterao, to u stvarnom životu tako baš i ne funkcioniše, zaključio je Andrej Ivanji, sin književnika i novinara čiji je čitav život bio prepun simbolike
"Ja ću i mrtav navijati za Partizan", kaže za „Vreme“ pisac i dramaturg Božo Koprivica. Ali, ako se izbaci „jugoslovensko“ iz naziva Jugoslovensko sportsko društvo Partizan, „da se podlegne Šešeljevom načinu razmišljanja koji je pretrajao do danas, onda bih stvarno razmislio da li ću više ikad kročiti na stadion koji je za mene i dalje stadion JNA“.
Kosovoski premijer Aljbin Kurti zbog odbijanja da se formira Zajednica srpskih opština rizikuje prijem Kosova u Savet Evrope. U tom slučaju bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić mogao da likuje
U Berlinu i Vašingtonu "lažu" da je u rezoluciji o genocidu u Srebrenici "reč o individulanoj odgovornosti", zapravo žele da okrive čitav srpski narod, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Ako misle da smo prekršili sporazum, onda postoji Međunarodni sud pravde, pa ćemo tu ukrstiti naše argumente, rekao je predsednik VMRO Kristijan Mickoski povodom diplopatskog incidenta na polaganju zakletve nove predsednice Severne Makedonije. Iz Grčke upozoravaju da je poštovanje Prespanskog sporazuma uslov za pristupanje EU
Ako u Srebrenici nije bilo genocida, znači li to i da su nevini pojedinci osuđeni za ovo delo, poput Ratka Mladića i Radovan Karadžića? Republika Srbija – čisto da se na zaboravi – priznaje Haški sud
Opozicija koja ide na izbore možda nije računala sa ovolikim saplitanjem od „svoje“ čaršije, ali je morala da računa na Vučićeve igre. Imaju vrlo malo vremena da pokažu da li su iole spremni za to ili su gologuzi krenuli u koprive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
