Međunarodni odnosi
Merkel: Sa Trampom nema ćaskanja – ili ti ili on
Neviđeni izazov za sve je sprega Donalda Trampa i najkrupnijeg kapitala, kaže bivša nemačka kancelarka Angela Merkel za Špigel
Uprkos masovnim protestima, na koje su vlasti odgovorile primenom sile, i jednoj ljudskoj žrtvi, održana je trka Formule 1 u Manami. Ako se na trke gleda isključivo kao na izvor velike zarade, ako organizatori ne haju šta se oko njih događa, onda F1 prestaje da bude sportski spektakl
Kada je pre osam godina vlasnik Formule 1 Berni Eklston objavio da je u zvanični kalendar uvrštena i trka za Veliku nagradu Bahreina (prva trka F1 na Bliskom istoku), komentari su tim povodom bili u stilu – prebogati šeici kupili sebi novu „igračku“. OK, mogu to sebi lako da priušte, ima se, može se… I stvarno je 2004. sve bilo više nego glamurozno, u stvari baš po meri zemlje domaćina. Na tribinama publika, a u specijalnim ložama i na terasama grandiozne aluminijumske višespratnice pored staze – šeici. F1 devojke ili, kako ih zovu, pit babys se podrazumevaju. Supruge su, valjda, ostavili u haremima ili kod kuće. Iskren da budem, nemam pojma ima li uopšte harema u Bahreinu? Dakle, nekoliko godina glamura i uglavnom dosadnih trka. Kad ono…
Prošle godine na prebogatom ostrvcetu u Persijskom zalivu (površina 750 kvadratnih kilometara), šeicima počinje da se „događa narod“. Kralj Hamad bin Isa al Kalifa, princ Salman bin Hamad bin Isa al Kalifa i premijer ustavne monarhije Kalifa bin Salman al Kalifa odgovaraju represijom. Na demonstrante policija puca što gumenim što pravim mecima, suzavac i ostali „trovači“ se troše kao na Brankovom mostu posle krađe izbora onomad kod nas. Padaju i žrtve, a među ostalim posledicama nemira, posle procene da u Bahreinu nije bezbedno – Berni Eklston je bio prinuđen da otkaže trku. Ljubitelji F1 nisu mnogo patili, evo ja na primer, ali pretpostavljam da je Eklston odluku doneo lijući teške suze dok je gledao kako pustinjski pesak upija i njegovu (predviđenu) zaradu.
SHOW MUST GO ON: Da je reč o respektabilnoj svoti, a Berni nikad nije radio na sitno, najbolja je ilustracija ogroman napor koji je uložio tokom prošle godine da trka u Bahreinu ne samo ostane u kalendaru, već i da prošle nedelje bude održana. Po svaku cenu. Organizatori ga zdušno podržavaju obećanjima da „sitnice“ tipa ulične demonstracije, hapšenja, prebijanja i pucnjava po demonstrantima, nikako neće loše uticati na održavanje spektakla. Eklston sve do same trke izjavljuje da je „sve pod kontrolom“, da su relevantne agencije „dale odobrenje jer je bezbednost učesnika zagarantovana“. Branio je svoju „investiciju“ i veoma ciničnim izjavama.
Nije izvadio glavu iz peska ni kada je uoči same trke pala još jedna žrtva među demonstrantima. Ubijen je 36-godišnji Salah Abas Habib čije je telo, kako su izvestile svetske agencije, pronađeno izrešetano dan nakon što je učestvovao u sukobu sa policijom. Utvrđeno je da je Habib imao prelom vrata, rane od metaka za ptice (!?), modrice i teške opekotine na nekoliko delova tela, saopštio je predstavnik organizacije Al Vefak i za njegovo ubistvo optužio vlasti. Sahrani je prisustvovalo 15.000 ljudi, a potom su demonstracije postale još žešće. Na tako postavljenu scenu stigao je i „najbrži cirkus na svetu“. Pod snažnim merama bezbednosti ekipe timova pre desetak dana istovaruju bolide i opremu iz velikih kargo aviona i do boksova stižu najkraćim putem uz pratnju policije i vojske. Berni Eklston ostaje dosledan…
„U osnovi problemi u Bahreinu nemaju nikakve veze sa Formulom 1“, rekao je tada, a na pitanje novinara da li događaji u Bahreinu donose loš imidž Formuli 1, hladno je odgovorio: „Znate kako se kaže, ne postoji takva stvar kao što je negativan publicitet!“
Onda vlast uoči trke povlači i potpuno besmislen i izuzetno nepopularan potez – zabranjuje ulazak u Bahrein izveštačima Skaj njuza, Rojtersa i „Fajnenšel tajmsa“ uz obrazloženje da je reč o „novinarima koji ne prate Formulu 1, te su ih pozvali da apliciraju za vizu – posle trke. „Napominjemo da agencije AP, AFP, kao i Skaj njuz imaju stalne dopisnike u Bahreinu“, stajalo je u zvaničnom saopštenju organizatora. Prilaz čitavom kompleksu objekata oko staze danima pre trke bio je pod danonoćnom stražom, „ograđen“ po sistemu – ni ‘tica ne može da proleti, a kamoli da prođe neko ko ne treba. U takvim uslovima, jasno je, nema ništa od spektakla. Nema kontakta publike i vozača uoči trke, u stvari, svih onih scena bez kojih F1 nije ono što bi trebalo da bude – kompletan spektakl. Svaka ideja da se akteri trke ipak „socijalizuju“ sa fanovima odbačena je posle incidenta kada je kombi ekipe Fors Indija bio (slučajno?) pogođen Molotovljevim koktelom. Četvorica mehaničara koliko ih je u vozilu bilo prošli su bez povreda, ali su zbog pretrpljenog šoka hitno vraćeni kući. Na sam dan trke demonstranti su držani na „pristojnom odstojanju“, nekoliko kilometara daleko od staze. Kroz kordon su do tribina ipak uspele nekako da se probiju dve devojke koje su, čim su raširile transparente sa antivladinim porukama, agenti u civilu „zamolili da se udalje“ – do marice.
SPORTSKI DEO PRIČE: Sama trka bila je relativno zanimljiva, bar njen dobar deo. Fetel (Red Bul) bio je prvi na startu i u svom stilu poveo trku. Iza njega je do prve krivine bilo dosta akcije, Hamilton (Meklaren) loše je krenuo sa druge pozicije, kao i Veber (Red Bul) i Baton (Meklaren), što su iskoristili Alonso (Ferari) i Grožan (Lotus) koji su obišli Australijanca, a najspektakularniji je bio start Kimija Raikonena (Lotus), koji je sa jedanaestog mesta dostigao vodeće, onda ih tokom trke i prestigao – sve osim Fetela. Šlag na Lotusovoj torti bilo je treće mesto za Grožana. Prve dve trećine trke su bile zanimljive i kad je reč o ostalima, bilo je tu dobrog trkanja, a moram da pomenem i dripačko ponašanje Nika Rozberga (Mercedes) koji je braneći poziciju bukvalno izgurao sa staze Alonsa (Ferari), a potom na istom mestu i svog dobrog drugara Hamiltona.
Posle trke u Bahreinu ponovo se povela priča i o gumama koje se stavljaju na bolide. Naime, kada se svojevremeno posle Danlopa i proizvođač guma Gudjer povukao iz spektakla, doneta je odluka da u Formuli 1 bude samo jedan snabdevač pneumaticima i izbor je pao na firmu sa velikim iskustvom u tom poslu, na italijanski Pireli. Pazite sad, tada su i organizatori i timovi i vozači tražili gume koje se brže troše! Čak su posle prve sezone dobili nepodeljena priznanja od svih da su baš takve gume – doprinele zanimljivosti trka F1.
„Moram da vozim najbrže što mogu da bih bio u vrhu i da istovremeno pazim na gume da ne bi trku završio na felnama“, požalio se posle ove poslednje trke višestruki šampion Mihael Šumaher (Mercedes). „Trebalo bi da se upitamo mora li baš tako, a ja mislim da to ne valja, da to nije ono što trka F1 treba da bude.“ Ja mislim da je Šumi tek delimično u pravu jer je uz sve ostale veštine, novim pneumaticima vozačima nametnuta još jedna – čuvanje guma. Uostalom, na trci u Kini i Raikonen je nekoliko krugova pre kraja zbog devastiranih guma pao sa četvrtog na dvanaesto mesto pa posle nije kukao.
A početak sezone stvarno je potvrdio očekivanja da će trka biti zanimljivija nego prošlih godina. Mislim, četiri trke, četiri pobednika, čak sedamnaest vozača je osvojilo bodove. Uz to, smanjen je jaz između velikih i srednjih, a najprijatnije iznenađenje je ekipa Lotusa. Skromni u izjavama pred početak sezone, kao da su i sami zatečeni uspesima. Novajlija Grožan je napravio nekoliko brljotina u prethodnim trkama koje su ga skupo koštale i ovo je bila prva koju je završio, i to na trećem mestu. Kimi je u vrhunskoj formi, ima snažnu motivaciju i – brz bolid. Mercedes je, smatram, najviše napredovao. Niko je u Kini osvojio prvu pobedu za taj tim posle pedeset godina kada je za volanom „srebrne strele“ bio legendarni Huan Manuel Fanđo. Bolji nego prethodne sezone su Fors Indija i Zauber, dok je Red Bul u prve tri trke delovao smušeno, ali Fetel je ipak prvi u generalnom plasmanu ispred Hamiltona, Vebera, Batona i Alonsa. F1 za tri nedelje započinje seriju trka u Evropi, a svi pretendenti na titulu najavljuju poboljšanja bolida.
Održavanjem trke Formule 1 po zacrtanom planu i programu vladajuća kraljevska porodica u Bahreinu htela je da pokaže kako je u zemlji sve u redu, kako je egipatski, libijski ili sirijski talas pobune nije zahvatio i da na Zapadu povrati svoj ukaljan ugled. Opozicija je pak iskoristila prisustvo svetskih medija da pokaže upravo suprotno: Da većinski šiitski „narod“ hoće demokratske promene, a da se sunitske vlasti protive i ne prezajući od upotrebe sile brane svoje privilegovane pozicije. Prošle godine je trka F1 otkazana zbog masovnih protesta koji su ugušeni uz pomoć oružanih snaga Saudijske Arabije i Ujedinjenih arapskih emirata. Prema nezvaničnim procenama, od tada je u nemirima ubijeno preko 80 ljudi, među kojima i više policajaca. Kritika sa Zapada ipak je bila uzdržana: U Bahreinu koji ima oko 1,3 miliona stanovnika stacionirana je Peta flota Sjedinjenih Američkih Država, vladajuća porodica je važan saveznik SAD u ovom nestabilnom delu sveta.
Pred ovogodišnju trku F1 protesti su se intenzivirali. Jedan od šiitskih duhovnika Isa Kasim pozvao je prilikom molitve prošlog petka „muškarce, žene i decu“ da izađu na ulice i „pokažu svetskoj javnosti da imaju političke zahteve“ i najavio „dane gneva“. Režim je odgovorio ogromnim merama bezbednosti, jedan demonstrant je ubijen, a 96 aktivista je privedeno. Ne bi li umirio situaciju pred trku F1, sam kralj je najavio kao moguć dijalog sa opozicijom: „Lično i jasno želim da izrazim svoje opredeljenje reformama i pomirenju u našoj veličanstvenoj zemlji“, te da su njegova vrata „uvek otvorena za dijalog sa celokupnim stanovništvom“.
Reč je, naravno, i o velikoj zaradi. Cena održavanja trke procenjuje se na oko 40 miliona dolara, a promet je pre dve godine uz prisustvo 100.000 gledalaca iznosio pola milijarde dolara.
Neviđeni izazov za sve je sprega Donalda Trampa i najkrupnijeg kapitala, kaže bivša nemačka kancelarka Angela Merkel za Špigel
U subotu uveče u zgradi u Kninu eksplodirala je ručna bomba M-75. Jedna osoba je poginula, a četiri su ranjene
Erdogan podržava odluku Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje Benjamina Netanjahua, Žozep Borelj takođe, dok Viktor Orban zove u goste izraelskog premijera i garantuje mu bezbednost
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve