Lepen je u više navrata izazivao kontroverze i pravne postupke svojim stavovima o holokaustu, koji je opisao kao „puki detalj“ u istoriji Drugog svetskog rata
Žan-Mari Lepen, osnivač francuske krajnje desničarske stranke Nacionalni front preminuo je u 96. godini.
Bivši padobranac bio je u bolnici nekoliko nedelja i preminuo je u utorak u podne „okružen svojim najmilijima“, navodi se u saopštenju njegove porodice.
Lepen se prošle godine zajedno sa svojom ćerkom Marin le Pen suočio sa optužbama zbog optužbi da su oni i druge ličnosti u njihovoj stranci Nacionalno okupljanje, što je naziv Nacionalnog fronta od 2018. godine, proneverili novac iz Evropskog parlamenta lažnim poslovima. Žan-Mari Lepen oslobođen je odlaska na sud iz zdravstvenih razloga.
Lepen je u više navrata izazivao kontroverze i pravne postupke svojim stavovima o holokaustu, koji je opisao kao „puki detalj“ u istoriji Drugog svetskog rata, i hvaleći ratnu vladu Francuske u Višiju koja je sarađivala sa nacističkim okupatorima u zemlji.
Više puta je osuđivan i kažnjavan zbog osporavanja zločina protiv čovečnosti. On je 2014. godine sugerisao da bi smrtonosni virus ebole mogao biti rešenje za globalnu eksploziju stanovništva.
Dve godine kasnije, osuđen je za „izazivanje mržnje i etničke diskriminacije“ jer je tri godine ranije na javnom skupu rekao da Romi u gradu „izazovu osip“ i smrdljivi.
Lepen, za koga se veruje da je izgubio levo oko u tuči – kasnije je insistirao da je oštećeno u banalnoj nesreći sa motkom za šator – postao je doživotni počasni predsednik partije kada je njegova ćerka preuzela mesto lidera stranke u 2011. Pokušala je da ga izbaci 2015. nakon što je odbio da ublaži svoj zapaljivi jezik dok je pokušavala da počisti reputaciju partije, ali je konačno uspela da ga izbaci iz stranke tek 2018. nakon nekoliko pravnih bitaka.
On se pet puta kandidovao za predsednika i šokirao Francusku 2002. kada je izbacio kandidata socijalista Lionela Žospena iz prvog kruga glasanja i našao se protiv Žaka Širaka u drugom krugu glasanja za Jelisej. Širak je pobedio sa ubedljivom razlikom – više od 82 odsto glasova.
Izvor: The Guardian
U Španiji će u četvrtak biti izvršena eutanazija 25-godišnje žene koja je bila žrtva porodičnog i seksualnog zlostavljanja. Slučaj je podelio javnost, a Noelija Kastiljo Ramos, posle pokušaja samoubistva, godinama je čekala odobrenje eutanazije
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
