Tokom dva dana koliko je trajao forum raspravljalo se o mogućnostima i izazovima s kojima se lideri sreću u globalnoj ekonomiji, pre svega o zapošljavanju i stvaranju mogućnosti Evropljanima da steknu neophodna znanja i veštine iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija
Krajem januara, baš u vreme kada je završen ekonomski forum u Davosu, gde je na jednom mestu bila okupljena svetska ekonomska elita, održan je nešto drugačiji forum koji je okupio evropsku političku elitu predvođenu Gordonom Braunom, britanskim ministrom finansija, laburistom, koji je „viđen“ i kao naredni premijer Velike Britanije. Četvrti po redu Microsoft Government Leaders Forum (GLF) održan je u Edinburgu, u zgradi škotskog parlamenta. Ovaj skup lidera Evrope usmeren je na formulisanje uspešnih strategija koje uključuju doprinos tehnologije obrazovanju, vladanju i ekonomskom razvoju. Govorilo se o oblastima povezanim sa elektronskom upravom, učenjem na daljinu i tranzicijom ka ekonomiji znanja, a najviše pažnje posvećeno je profesionalnom usavršavanju građana uz pomoć novih tehnologija.
Ove godine, GLF je otvorio predsednik škotskog parlamenta Džordž Rid. Na otvaranju je govorio i Žan-Filip Kurtoa, predsednik međunarodnog segmenta Majkrosofta, dok su zajedničko predavanje održali predsednik Majkrosoft korporacije Bil Gejts i Gordon Braun. Među zvanicama se našlo i oko 300 visokih vladinih službenika, od toga pet premijera i više od 20 ministara evropskih zemalja, kao i brojni biznismeni. Oni su tokom dva dana koliko je trajao forum raspravljali o mogućnostima i izazovima s kojima se lideri sreću u globalnoj ekonomiji, pre svega o zapošljavanju i stvaranju mogućnosti Evropljanima da steknu neophodna znanja i veštine iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.
NIGDE BEZ RAČUNARA: Koliko su pomenuta znanja neophodna, pokazuje i istraživanje IDC-a o e-veštinama kao ključu za povećanje zaposlenosti. Ova vodeća svetska kuća u oblasti istraživanja ICT tržišta sprovela je istraživanje među 600 poslodavaca u deset evropskih država o veštinama radnika i potrebama u njihovom sektoru. Ono je pokazalo da su ulaganja u protekloj deceniji doprinela tome da evropska radna snaga stekne dobre osnovne ICT veštine, te da je to dobar temelj kojem je svakako neophodna nadogradnja. ICT veštine danas postaju ulaznica za tržište rada, i neophodne su, prema rečima Marijan Kolding, direktorke istraživanja u IDC-u, bez obzira na vrstu radnog mesta. Ipak, osnovna znanja, koja podrazumevaju, na primer, pisanje teksta na računaru ili slanje i-mejlova neće uskoro biti dovoljna. Tri četvrtine ispitanika reklo je da ICT veštine radnika imaju krucijalni značaj za rast, konkurentnost i modernizaciju preduzeća, a da je najveći problem, logično, nedostatak vremena i novca. Zato oni očekuju od svojih radnika da te veštine stiču u hodu.
Vodeći se ovakvim podacima, svi ovi ljudi okupili su se kako bi razmenili ideje i napravili konkretne dogovore i strategiju. Bil Gejts je u svom govoru objasnio da se potpuno slaže sa stavovima Gordona Brauna koji se tiču obrazovanja kao ključne investicije jedne vlade i ključne stvari koja će odrediti budućnost svake države. Gejts kaže da treba imati skromna očekivanja kada je reč o vezi između tehnologije i obrazovanja, upravo zato što su ona bila prevelika kada su se pojavili televizija, video-kasete ili softveri za učenje. Međutim, on je izrazio uverenje da smo na tragu tehnologije koja će ipak napraviti razliku, odnosno uveliko uticati na obrazovanje. „Kada sam upisao Harvard, šta mi je bilo privlačno? Pa, imali su dobra predavanja, neverovatne ljude, dobitnike Nobelove nagrade, i malo nas je dobilo priliku da ih sluša. E pa, to neće više biti privilegija studenata koji pohađaju najbolje fakultete“, rekao je Gejts dodajući da će ta predavanja veliki broj univerziteta postaviti na internet besplatno te da će biti dostupna svima. Studenti neće morati da budu vezani za određeno mesto kako bi stekli diplomu, već će to moći da urade putem interneta. Za njega, najveći značaj za obrazovanje imaju diskusione grupe koje omogućavaju studentima da sebi razjasne ono što uče i da kroz razmenu ideja budu motivisani, a to sve takođe može da se uradi preko interneta…
KONKRETNO: Na nešto slično pozvao se i Gordon Braun dajući ilustrativan primer: bilo je potrebno samo 40 godina da prvih 50 miliona ljudi poseduje radio, samo 16 godina da prvih 50 miliona poseduje računar, i samo pet godina da isti broj ljudi počne da koristi internet. On je citirao raniju Gejtsovu izjavu da „vaša plata, koja je bila određena zemljom u kojoj ste, u budućnosti će biti određena obrazovanjem koje posedujete“, i naveo podatak da u Britaniji danas ima 3,4 miliona nekvalifikovanih radnika, a da će ih do 2020. godine biti potrebno samo 600.000. Takođe, iste godine biće potrebno 14 miliona visokokvalifikovanih radnika kojih danas ima devet miliona. Braun smatra da uz to treba postaviti još više ciljeve: da se neuspeh u školi ne toleriše, te da svako dete mora da je završi sa osnovnim znanjima, da svaka mlada osoba koja nastavlja obrazovanje mora da ima otvoreni put ka uspešnoj karijeri, a da svaka odrasla osoba mora da ima mogućnost dalje obuke. Braun je najavio i povećanje ulaganja po učeniku u Britaniji sa 100 u 1997. na 1000 funti u 2011. godini.
U prethodne tri godine Majkrosoft je na različite načine i kroz brojne programe obezbedio obuku za korišćenje i pristup tehnologiji za oko osam miliona Evropljana. Ove godine najavljena su dva nova programa koja će podržati razvoj ICT veština kako bi se na što efikasniji način veliki broj ljudi osposobio da na svom radnom mestu koristi tehnologije neohodne u XXI veku. Ovi treninzi su prepoznati od strane vlada mnogih evropskih zemalja kao ključni mehanizam za unapređenje zapošljavanja, ali i konkurentnosti. Prema planu, prvi program obuhvatiće ICT obuku za 100.000 osoba do 2010. godine.
Gejts je najavio značajno širenje Inovativnih škola u 12 zemalja: Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Finskoj, Nemačkoj, Kataru, Kanadi, Meksiku, Irskoj, Brazilu, Čileu i Hongkongu. Ove škole će sarađivati sa vladama, prosvetnim radnicima i Majkrosoftovim partnerima širom sveta, kako bi se modernizovale i spremile za izazove učenja u XXI veku. Ova inicijativa prvobitno je započela u filadelfijskoj Školi budućnosti, koja je otvorena u septembru prošle godine. U Velikoj Britaniji ona će biti dalje razvijana u programu Izgradnje škola za budućnost. Reč je o investiciji britanske vlade vrednoj 45 milijardi funti koja će biti iskorišćena za transformaciju srednjih škola u Engleskoj. Od toga će najmanje deset odsto biti uloženo u ICT kako bi se svaka od njih modernizovala na najbolji način.
Gosti skupa bili su predstavnici crnogorske vlasti, dok iz Srbije nije došao niko. Svojih pet minuta za govornicom imao je i Salji Beriša, koji je, kako tvrde prisutni, dobio najveći aplauz za samo nekoliko rečenica izgovorenih na lošem engleskom, koje se svode na poruku: potrebna su nam nova radna mesta.
Jedan od srpskih projekata koji je proistekao iz ideja promovisanih na Government Leaders Forumu jeste „Besplatna IT obuka za pripadnike ugroženih kategorija“ koja se sprovodi u Međunarodnoj mreži pomoći (IAN) uz pomoć Majkrosoftove donacije. Reč je o podizanju informatičke pismenosti (800 besplatnih kompjuterskih kurseva za najmanje 400 korisnika) među ugroženim grupama: izbeglicama, raseljenim licima, žrtvama torture, Romima…, i o povećavanju mogućnosti za njihovo zaposlenje.
Sličan program sproveden je prošle godine u saradnji sa Privrednom komorom Beograda pod nazivom „Unapređenje poslovanja u malim i srednjim preduzećima primenom savremenih informatičkih rešenja“. Skup je imao nekoliko različitih celina, a zajednički cilj bio je da približi privrednicima savremena IT rešenja za vođenje poslovnih procesa. Za posetioce je bila organizovana besplatna obuka za najpopularnije Majkrosoft aplikacije.
I pored brojnih zamkova i velelepnih edinburških zgrada, škotski parlament smešten je u novu zgradu moderne arhitekture izgrađenu upravo u ove svrhe. Naime, Škotska nije imala svoj parlament otkako je pre tri veka potpala pod englesku vlast, a referendumska odluka o parlamentu doneta je 1997. godine. Za izgradnju ovog potpuno jedinstvenog objekta, završenog 1999. godine, korišćeno je hrastovo i drvo platana, beton, sivi granit i crni kamen, i uloženo je čak 431 milion funti. To što je Microsoft Government Leaders Forum održan baš na ovom mestu simbolizuje upravo njegov cilj: inovativnost i modernost.
I tek lansirani Microsoftovi proizvodi, operativni sistem Windows Vista i Office 2007 imali su svoju ulogu na ovom skupu. Uzimajući u obzir da oko 500 miliona ljudi u svetu koristi Windows, a 450 miliona Office, Microsoft smatra da će ovi proizvodi imati veliki i pozitivni uticaj na mnoga ekonomska i društvena pitanja. Ključno je zapravo obezbeđivanje pristupa tehnologiji na maternjem jeziku (na više od 100 jezika) kao i poštovanje kulturnih razlika. Ove tehnologije, po Microsoftu, donose mogućnost ili pomažu ljudima, biznisu i ekonomiji, te pomažu ekonomski rast i razvoj. Njihova je pretpostavka da će se ovi proizvodi naći u domovima i kancelarijama oko 94 miliona Evropljana i oko dve milijarde ljudi u svetu. Vista će takođe uticati na razvoj softverskih tržišta. Prema IDC-ovoj studiji, na šest ključnih tržišta Evrope (Francuska, Danska, Nemačka, Poljska i Španija), samo tokom 2007. godine Vista će se naći na oko 30 miliona kompjutera u Evropi i na 105 miliona u svetu. To će biti osnova za razvoj ostalih softvera i kompanija koje se bave proizvodnjom, prodajom i distribucijom proizvoda i usluga na bilo koji način povezanih sa Vistom. Još jedna IDC-ova studija pokazuje da će Vista u 28 najrazvijenijih evropskih zemalja obezbediti više od 1,7 miliona radnih mesta i stimulisati inovaciju.
Saudijac koji mrzi islam, pobio je automobilom ljude na božićnom vašaru. Tvrdio je da ga progone, verovao da Angela Merkel zaslužuje smrtnu kaznu... I sada će njegov zločin odigrati ulogu u kampanji pred izbore u Nemačkoj
Četvoro ljudi je poginulo nakon što se helikopter Hitne pomoći srušio na krov bolnice u Turskoj
Motiv osumnjičenog je za sada nejasan, prema dostupnim podacima sa njegovih profila čini se da nema veze sa ekstremizmom
Direktor policije Nikola Milina rekao je da će o motivu za napad moći da se govori tek nakon istrage. Hrvatski mediji prenose da je majka ispričala da je njen sin nekoliko puta bio na psihijatriji i da je, navodno, upozoravala lekare da ga zadrže na lečenju, ali da su ga oni ga pustili kući
Najmanje četiri osobe su smrtno stradale kada je Taleb A. automobilom uleteo u masu ljudi u centru Magdeburga. Motivi su za sada nepoznati
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
