Udar na Crnomorsku flotu

Mnogo vremena i resursa ukrajinske vojske i nekih članica NATO-a utrošeno je u planiranje proboja dronovima i daljinski kontrolisanim plovilima kroz odbranu ruskih ratnih brodova u luci Sevastopolj, glavnom mestu baziranja Crnomorske flote. Cilj je bio jasan – uništiti što više plovnih jedinica.

U ranim jutarnjim časovima 29. oktobra krenuli su dronovi. Rusi tvrde da je jedan mornar imao ulogu svog života – radio-telegrafista sa fregate “Ladni”, koji je bio dežurni vezista na osmatračnici protivvazdušne odbrane broda, primetio je nešto u mraku na ulazu u luku. Odmah je izvestio dežurnog oficira, podigli su uzbunu i otvorena je vatra po morskom dronu. Ništa bez ljudskih očiju, i u vreme kada se sve vojske hvale sofisticiranim senzorskim sistemima koji navodno sve vide.

foto: ap photo

Rusi su pokrenuli odbranu i zvanično tvrde da su odbili pokušaj da se flota uništi na vezu. Tvrde da su pretrpeli male štete, da je samo oštećen jedan minolovac i nešto lučke infrastrukture. Ukrajinci su objavili snimke sa morskog drona koji se ustremio na fregatu klase Burevestnik, jedna od tri iz sastava Crnomorske flote koja redovno dejstvuje po ukrajinskoj dubokoj pozadini sa krstarećim raketama Kalibar. Žele Ukrajinci da potope te brodove, mnogo su im štete do sada učinili, ali nema dokaza da su dronovi oštetili fregatu. Rusi su objavili snimke iz luke na kojima se vide čitave fregate, pa i ako ima nekih šteta, nisu velike.

Pucali su crnomorski mornari i po moru i po vazduhu i uništili su dronove. Njihov komandnant viceadmiral Viktor Sokolov sada može da se pohvali da je presekao crnu seriju flote koja je u dosadašnjem toku rata imala znatne gubitke i ponižena je potapanjem svog zastavnog broda “Moskva”. Kadrovske smene su sprovedene i šezdesetgodišnji Sokolov je iz vojnomornaričke akademije premešten u Crnomorsku flotu još 10. avgusta, ali sa privremenim postavljenjem, a zvanično je preuzeo dužnost 7. oktobra. Dokazaće da li je dobar admiral, ali jedan njegov mornar je već pokazao da je budan na dužnosti, i to je možda bilo veoma važno u trenutku kada su dronovi prišli luci.

Moskva tvrdi da je NATO snažno umešan u ukrajinsku akciju, da tu britanska obaveštajna služba Mi-6 ima duboko uvučene prste. Da su Amerikanci pomagali iz vazduha, jer je u kritično vreme južno od Krima, u međunarodnom vazdušnom prostoru, kružio veliki izviđački dron RQ-4B koji je došao sa Sicilije, iz američke baze Sigonela. Nema tu suštinskih novina jer je NATO i do sada pružao obaveštajnu podršku ukrajinskoj vojsci, i sve što se koristi za izviđanje iz vazdušnog prostora i leti blizu granica Rusije sasvim izvesno se koristi da se nešto sazna i prosledi na teren. Direktno angažovanje britanskih ili nekih drugih oficira teško se može dokazati. Možda nikada i neće jer Britanci i ako su nešto preduzeli, neće da priznaju. Tradicionalno, oni dobro čuvaju poverljive podatke, bolje nego ostali u demokratskoj praksi u kojoj kada se promeni vlast oni novi svašta javno pokažu o prethodnicima.

ČUVANJE TAJNI

Ima primera iz istorije: 28. oktobra 1955. baš u Sevastopolj se sa vežbe u luku vraćao bojni brod “Novorosijsk”, nekadašnji italijanski brod koji su Sovjeti nakon složenih pregovora dobili posle rata. Usidrili su se, a tokom sledeće noći nešto se desilo i ogromna detonacija razorila je pramac. Brod se prevrnuo i broj poginulih je bio veći od 600, a ima tvrdnji da je premašio i 800. Istraga je ukazala da se radilo o nemačkoj mini zaostaloj iz Drugog svetskog rata, ali njihov resurs je u to vreme već istekao i postoje teorije zavere da se neko umešao, recimo namestio minu. Možda jeste, a možda nije, ko će znati. Neki ljudi znaju da sakriju tajnu.

Imamo i naš primer: admiral Branko Mamula otišao je sa ovog sveta sa 100 godina, oktobra 2021, i nije iza sebe ostavio izjave o jednoj smeloj akciji o kojoj je, navodno, znao mnogo, akciji u kojoj su britanski brodovi kod ostrva Krf 22. oktobra 1946. naleteli na nemačke mine. Dva razarača su teško oštećena, stradala su 84 britanska mornara a 42 su povređena. Slučaj se dogodio u vodama za koje su Albanci tvrdili da su očišćene od mina, ali dva dana ranije po maršruti Britanske flote prošla su dva jugoslovenska minolovca. Nema dokaza da su povezani sa pojavom mina, kojih nije trebalo da bude na mestu koje je zvanično očišćeno jer, ironično, oni su bili na zadatku potrage za minama. O nekim temama u ratovima i krizama pišu se memoari, a neke se prepuste zaboravu. Tako će biti i posle rata u Ukrajini.

NAPAD I POSLEDICE

Nevezano za to ko je sve učestvovao u pokušaju da se potope ruski ratni brodovi, posledice su pre svega političke. Rusi su se povuki iz tzv. žitnog dogovora, jer prema zvaničnom stavu Kremlja ima informacija da su morski dronovi krenuli sa nekog od brodova koji su se kretali bezbednim koridorom za trgovačke brodove. Zato se to smatra provokacijom i usledili su udari za odmazdu – prvo po vojnopomorskoj bazi u Očakovu, u kojoj je smešten 73. centar za pomorske specijalne operacije ukrajinske ratne mornarice. Možemo pretpostaviti da su se sklonili na vreme jer su znali šta sledi, ali infrastruktura je stradala.

Nije to ništa u odnosu na štete koje je pretrpela kritična državna infrastruktura Ukrajine od 10. oktobra, kada su Rusi krenuli u razaranje elektroenergetskog sistema. Kolabirao je i Kijev, koji ima struju tek poneki sat tokom dana. Sa ruske strane ceni se da je u dva talasa dejstava iz funkcije izbačeno po 15 odsto postrojenja za proizvodnju i prenos električne energije. Uništeno je do 60 odsto transformatora od 330 kV. Ostavljena je mreža od 750 kV za prenos energije iz nuklearnih elektrana, ali ona nije od koristi jer nema transformatora koji su već postradali.

PRIPREME ZA PROLEĆNO RATOVANJE

Moskva neće da stane i cilj je da se Ukrajincima uništi volja za ratom. Mračne ulice u pozadini fronta nisu pitanje kojim se bave borci na prvoj liniji. Tamo se svaki dan smenjuju udari i protivudari, ali sa malim pomeranjima linije, bez nagoveštaja da će ruska ili ukrajinska odbrana popustiti na nekom mestu. Rat resursa se nastavlja, i sada se prikuplja sve za hladne dane, da se prezimi. Kada dođe proleće, rat će se nastaviti punom dinamikom, i već se pripremaju tehnika i džebana za to vreme.

Ukrajincima je vrlo važna tema održavanje i remont tehnike, i sada se po
NATO-u dele zadaci ko će šta da uradi. Samohodne haubice 155 mm PzH 2000 koje su donirali Nemci i Holanđani pokazale su se dobro, ali oštećene su u borbama, istrošene, i Litvanija je na sebe preuzela zadatak da tu tehniku popravi. Dve remontovane haubice su vratili pred kraj oktobra, a kažu da 12 čeka na hitne radove. Nemci su najavili da će poslati još četiri komada, da bi se održala popuna ukrajinskih artiljerijskih baterija. Na duži rok, planira se preuzimanje novih borbenih sistema i Ukrajinci su potvrdili glasine da će dobiti američke borbene avione. Kažu da su odabrali pilote koji su pogodni za preobuku na F-16 i F-15, i da su prednost dobili oni koji koriste engleski jezik. Prirodno, potrebno je da shvate šta se od njih traži pre ulaska u kabinu, koja nije nimalo slična sovjetskoj tehnici sa kojom su do sada baratali.

Jedna od mera koja potvrđuje da se rat planira na duži rok jeste najava firme BAE sistemi da se priprema obnova proizvodnje vučne haubice M777 kalibra 155 mm. Ceni se da bi trebalo izraditi 500 komada. Za sada, rade se haubice po indijskoj narudžbini i serija za Ukrajince može da se nastavi, i da se haubice izrade za 30–36 meseci. Do sada, ukrajinska vojska dobila je više od 170 tih haubica, ali deo je uništen u borbama, deo istrošen. Treba imati u vidu tehničke resurse vozila jer, na primer, cev može da izdrži do 2500 gađanja, ali realno ograničenje je kraće jer su ukrajinski artiljerci vrlo često koristili najveća barutna punjenja za postizanje velikih dometa. Takođe, povećava se proizvodnja višecevnih lansera raketa HIMARS sa 60 na 92 godišnje. To ne znači da će Ukrajinci dobiti sva dodatna oruđa, jer sada mnoge zemlje žele da nabave tehniku koja se pokazala dobro u ratnim uslovima.

Nema rata bez žive sile, i sada se traže rešenja za dugoročno održivu popunu u dve ratujuće vojske. Rusi su 1. novembra zvanično završili delimičnu mobilizaciju 300.000 ljudi i naređeno je da se privremene kancelarije zatvore. Za više ljudi nema ni uniformi. Ruska vojska ne može da prihvati masovan priliv jer nema preduslove za formiranje novih bataljona. Za sada, mobilisali su dovoljno da popune bataljone na frontu a da taj broj ljudi bude smisleno organizovan, ekonomski održiv i da ne dovede u iskušenje emocije naroda prema ratu.

Vrlo neugodna tema je služba zatvorenika u ruskoj vojsci, koja je postala uobičajena metoda popune. U proceduri je predlog zakona koji predviđa pomilovanje za “hrabrost i herojstvo u vojnoj službi”. Na predlog ministarstva odbrane i na zaključak tužioca, donosiće se odluka suda o pomilovanju ako se zauzvrat pokaže primereno držanje na frontu. Prvi su to uradili Ukrajinci, koji su već trećeg dana rata poslali zatvorenike na front ako su ranije prošli obuku.