Vođa palestinskog Hamasa Ismail Hanije je u Teheranu prisustvovao inauguraciji novog predsednika Irana Masuda Pezeškijana. Ubijen je u svojoj rezidenciji posle ceremonije u „cionističkom napadu“, saopštila je iranska Revolicionarna garda. Iste noći Izrael je u Bejrutu „eliminisao" komandanta šiitske milicije Hezbolah Fuada Šukra
Politički vođa Hamasa Ismail Hanije prisutvovao je 30. jula u Teheranu inauguraciji novog, devetog po redu, predsednika Iranske Republike Masuda Pezeškijana. Ceremoniji su prisustvovali predstavnici 86 zemalja, među njima i Aleksandar Vulin. Većina zapadnih zemalja niti je Pezeškijanu uputila čestitke, niti su bili pozvani da prisustvuju svečanosti.
Posle prijema Hanije je otišao u svoju rezidenciju gde je oko dva sata ujutru po lokalnom vremenu ubijen u akciji koju je organizovao Izrael, saopštila je iranska Revolucionarna garda.
„Brat, vođa, mudžahedin Ismail Hanije, vođa pokreta, ubijen je u cionističkom napadu na njegov štab u Teheranu nakon što je prisustvovao inauguraciji novog predsednika Irana“, navodi se u saopštenju Hamasa, preneo je BBC.
Pezeškijan je Izraelu odmah zapretio odmazdom, rekao da će se „Iran postarati za to da teroristički okupatori zažale zbog svog kukavičkog čina“, prenose iranski mediji.
Hanije je ubijen samo nekoliko sati nakon što je Izrael u Bejrutu likvidirao Fuada Šukrua, drugog najvažnijeg vođe šiitske milicije Hezbolah.
Iranska revolucionarna garda je saopštila da je pored Hanijea ubijen i jedan njegov telohranitelj.
Izraelske vlasti i vojska još nisu izjasnili o smrti Hanijea, a pojedini arapski mediji izvestili su da je ubijen direktnim pogotkom projektila.
Početkom aprila ove godine u izraelskom vazdušnom napadu u Gazi ubijana su trojica sinova i četvoro unučadi Ismaila Hanijea. Izraelska vojska je tada tvrdila da su sinovi Hanijea bili pripadnici Hamasovog vojnog krila.
„Ubistvo neće proći nekažnjeno“
Dopisnica BBC sa Bliskog istoka Jolanda Knel prenosi reči neimenovanog predstavnika Hamasa da ubistvo Hanijea označava „ozbiljnu eskalaciju sukoba u regionu i da neće proći nekažnjeno“. Piše da je on bio zadužen za pregovore o novom prekidu vatre i oslobađanju izraelskih talaca, piše ona.
Za razliku od tvrdokornijih lidera Hamasa, analitičari su Hanijea smatrali pragmatičnim i za bliskoistočne pojmove umerenim političarom, uprkos njegovom oštrom rečniku.
Palestinski predsednik Mahmud Abas odmah je osudio njegovo ubistvo, što je učinilo još nekoliko arapskih zemalja.
Katar je ubistvo Hanijea nazvao „opasnom eskalacijom“ koju je Ministarstvo spoljnih poslova oštro osudilo. Katar zajedno sa Egiptom mesecima pokušava da postigne sporazum o prekidu vatre u Pojasu Gaze i puštanja na slobodu preostalih izraelskih talaca između Izraela i palestinskog radikalno islamskog Hamasa
Zvanični Kremlj je naveo da je u pitanju „neprihvatljivo političko ubistvo“, dok je Turska upozorila da će se time produžiti rat između Izraela i Hamasa u Gazi.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je novinarima da nema nikakve dodatne informacije o ubistvu Hanijea i dodao: „Ako Izrael bude napadnut, pomoći ćemo mu da se brani“. Nada se, međutim, da neće dotle noći te da američka diplomatija radi na deeskalaciji sukoba.
Hanije je od 2017. bio predsedavajući političkog krila Hamasa. Rođen je 1963. godine u izbegličkom logoru Al-Šati gde je odrastao u siromaštvu. Nemački „Špigel“ piše da je poslednjih godina sa svojom porodicom vodio luksuzan život u Kataru.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Zemljotres magnitude između 5,8 i 6,2 stepena Rihtera pogodio je u utorak ujutru Marmaris u Turskoj grčko ostrvo Rodos. Jedna devojčica izgubila je život, na desetine ljudi je povređeno
Karol Navrocki pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Poljskoj tesnom razlikom, osvojivši 50,89 odsto glasova. Iako ga je pratila senka kontroverzi iz prošlosti, uključujući priznanje o učešću u navijačkim tučama,
Holandske vlasti traže pomoć transportnih firmi kako bi obezbedile vozila za prevoz tenkova i municije. Ugovori sa privatnicima deo su strategije za brzu reakciju u slučaju krize u Istočnoj Evropi
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
