Debatu u Filadelfiji organizovao je ABC news, a predsednički kandidati Kamala Haris i Donals Tramp su u više navrata, uprkos unapred zadatim pravilima, pokušavali da jedno drugom upadnu u reč dok su im mikrofoni bili isključeni i dok je onaj drugi govorio.
Tokom 90 minuta rasprave kandidati su pretresli teme poput prava na posedovanje oružja, ilegalnih migranata, prava na abortus, ekonomskih reformi, ali i odnosa prema rusko-ukrajinskom sukobu.
Nastup Donalda Trampa je bio predvidljiv, najveća pažnja doboko podeljene američke publike bila je usmerena na to kako će Kamala Haris na najvećoj sceni moći da se nosi sa njim.
Njen nastup bio je dobar i ubedljiv, ocena je većine komentatora. Bila je često nasmejana, delovalo je čak da se zabavlja kada bi bivši predsednik SAD iznosio svoje dobro poznate i veoma proizvoljne tirade o migrantima, sopstvenoj veličini ili propasti američke privrede pod ruvodstvom Demokrata. Da ima tremu videlo se jedino po tome da joj se tu i tamo bilo steglo grlo, da je morala da se trudi da joj reči zvuče prirodno..
Prvi poen u debati dobila je Kamala Haris koja je odmah po dolasku na binu odlučno prišla svom rivalu Donaldu Trampu, pružila mu ruku i predstavila se rečima „ja sam Kamala Haris“.
Ovakvog pristupa se držala tokom cele debate, obraćajući se često Trampu direktno, telom okrenutom ka njemu i tražeći njegov pogled.
Tramp jedva da ju je pogledao tokom debate. O njoj je govorio u trećem licu, a kada joj se obraćao direktno gledao je u moderatore ili u kameru, nastojeći da pošalje poruku da mu ona nije dostojan protivnik.
Ekonomija
Haris je na pitanje o svojim planovima da unapredi ekonomiju rekla da će nastaviti sa smanjenjem poreza za porodice sa decom i poreske olakšice za mala preduzeća, dok je napadala Trampove planove da nametne široke dažbine stranim uvoznicima kao „porez na promet“ na robu za svakodnevnu upotrebu koju će „na kraju da plati američki narod“.
Sa druge strane, Tramp se fokusirao na svoj predlog da nametne carinu na strani uvoz kako bi zaštitio američka preduzeća od nelojalne konkurencije
Tramp je kritikovao „njajveću inflaciju u modernoj istoriji Amerike“ i rastuće troškove života pod Bajdenovom administracijom i tvrdio da će povećanje carine doneti više novca u zemlju što može da podstakne američku ekonomiju. Jedino što je inflacija u SAD u više navrata posle Drugog svetskog rata bila veća
„Morali smo prvo da počistimo nered koji je Donalda Tramp ostavio za sobom“, kontrirala je je Haris.
Migracije
Tokom rasprave o pitanju položaja migranata, Tramp je izneo niz dobrom poznatih, kontraverznih stavova, često u domenu teorije zavere.
Tvrdio je da bi demokatska kandidatkinja pretvorila SAD u „Venecuelu na steroidima“ omogućavajući ilegalnim imigrantima nesmetan ulazak preko granice, jer da su to sve kriminalci i lopovi.
Tramp je situaciju na južnog granici Amerike prikazao kao kriznu, tvrdeći da je rekordni porast ilegalnih prelazaka u SAD dostigao „21 milion ljudi“ mesečno.
Stručnjaci su izjavili da je cifra daleko niža. Zvanični podaci pokazuju da je ukupan broj „susreta“ sa severne i južne granice u poslednje tri i po godine, uključujući i legalne ulaske, bio otprilike 10 miliona, piše „Telegraf UK.“.
Bivši predsednik SAD još jednom je pokazao ekstremne stavove po pitanju migracija i rekao da migranti u Ohaju jedu pse i mačke.
„U Springfildu jedu pse“, rekao je. „Ljudi koji su ušli, jedu mačke. Oni jedu kućne ljubimce ljudi koji tamo žive. I to je ono što se dešava u našoj zemlji.”
Njegova protivkandidatkinja se na to nasmejala.
„Kad smo već kod ekstrema. Kada slušamo ovu vrstu retorike, kada se ne rešavaju pitanja koja utiču na američki narod, mislim da je izbor jasan na ovom glasanju”, rekla je ona.
Haris, sa druge strane, ovom pitanju ima nešto blaži pristup. Ona se ranije zalagala za dekriminalizaciju ilegalnih prelazaka granice. Sada, ipak tvrdi da će obnoviti pritisak na sveobuhvatno granično zakonodavstvo koje bi pooštrilo migraciju u SAD i obećala da će „sprovoditi američke zakone“.
Američki liberalni mediji, veoma skloni Demokratskoj partiji, krtikovali su, međutim, Bajdenovu administraciju da se, za mnoge Amerikance presudno važnog, pitanja ilegalnih ulazaka u SAD setila tek šest meseci pre izbora.
Zdravstvena zaštita i abortus
Pitanja abortusa, zbog kojeg ankete sugerišu da Haris ima blagu prednost kod birača, izazvala je neke od najspornijih razmena stavova tokom debate.
Tramp je optuživao demokrate da podržavaju „pogubljenje nakon rođenja“, insistirajući da je zemlji učinio „uslugu“ utirući put da savazne države mogu same da se opredele po pitanju prekida trudnoće nakon što je Vrhovni sud ukinuo ustavnom zagarantovano pravo na abortus.
Tramp je, revidirajuće svoje prethodne stavove, dodao da se zalaže za izuzetke koje je uspostavila administracija Ronalda Regana za slučajeve koji uključuju silovanje, incest i kada je život majke bio u opasnosti.
Upitan da li će staviti veto na nacionalnu zabranu abortusa, Tramp je odbio da odgovori tvrdeći da do toga uopšte neće doći jer je sada to pitanje prepušteno saveznim državama.
Takođe je više puta lažno tvrdio da demokrate žele da legalizuju abortuse u poslednjem tromesečju i devetom mesecu, čak da hoće ostave mogućnost „pogubljenja beba nakon rođenja“, na šta je moderatorka Linsi Dejvis hladno rekla: „Ne postoji država u ovoj zemlji u kojoj je legalno ubiti bebu nakon što se rodi.”
Haris se često vraćala na visoku cenu ograničenja i zabrane abortusa u preko 20 američkih država, od kojih neke ne prave izuzetak čak i u slučaju silovanja ili incesta.
„Shvatite šta to znači: osoba koja je preživela zločin, povredu svog tela, nema pravo da odlučuje o tome šta će se dalje dešavati sa njenim telom. To je nemoralno“, rekla je ona.
Gaza i Ukrajina
Haris je dala pažljiv odgovor na pitanje o sukobu u Pojasu Gaze između Izraela i Hamasa, obećavajući da će nastaviti da podržava pravo Izraela na samoodbranu, istovremeno se zalažući za prekid vatre, povratak talaca koje je uzeo Hamas i rešenje dve države.
„Izrael ima pravo da se brani, ali je takođe istina da je previše nevinih Palestinaca ubijeno“, rekla je ona. Zdušna podrška Bajdenove administracije Izraelu je zbog sve većeg stradanja Palestinaca počela da se negativno odražava na rejting Demokrata, pa se Kamala Haris tu našla na tankom ledu.
„Ona mrzi Izrael. Ako ona poistane predsednica, verujem da Izrael neće postojati u roku od dve godine“, rekao je, međutim, iznebuha Tramp.
Na to je Haris odgovorila: „To apsolutno nije tačno. Čitavu svoju karijeru i život podržavala sam Izrael i izraelski narod „.
Kada je u pitanju rat između Rusije i Ukrajine, Tramp je izneo svoj ambiciozni plan da da natera ruskog predsednika Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da sednu i pregovaraju o okončanju rata.
Na pitanje kako će pristupiti invaziji Moskve, Tramp je rekao: „Želim da se rat okonča“.
Ponovo pritisnut da odgovori smatra li da Ukrajina treba da pobedi u ratu, Tramp je odgovorio da je u „najboljem interesu zemlje da se ovaj rat dogovorno završi i da se zaustavi uništavanje ljudskih života“.
Haris je odgovorila: „Da je Donald Tramp predsednik, Putin bi sada sedeo u Kijevu.“
Ko ima veće šanse?
Sve u svemu, trka Kamale Haris i Donalda Trampa i posle prvog direktnog sučeljavanja ostaje je tesna, razlika između dvoje kandidata je u okviru statističke greške.
Prema analizi nekoliko anketa koje je sprovela američka televizija CNN, Haris podržava 49 posto ispitanika, a Trampa 47. Međutim, s obzirom na zamršen američki izborni sistem, ankete na nacionalnom nivou su tek jedan od više pokazatelja javnog mnjenja.
Većina posmatrača se fokusira na promenljive savezne države (takozvane “swing states”), Mičigan, Viskonsin, Pensilvaniju i nekoliko drugih, gde Haris i Tramp imaju približno jednaku podršku.
Novinar „Politika“ Judžin Danijels svakao smatra da je Haris ubedljivo nadjačala Trampa u žučnoj raspravi.
“Haris je verovatno nastup bolji od bilo kog Trampovog protivnika od kada je počeo da se kandiduje za predsednika 2015. godine. Bila je odlučna i želela je da ga namami da burno odreaguje”, kaže ovaj novinar i zaključuje da je Haris spremna za drugu debatu, dok je upitno kako bi Tramp to izdržao.
Pitanje je, međutim, u kojoj meri je za duboko podeljenu američku publiku uopšte važno kakvi su nastupi Donalda Trampa i Kamala Haris, a koliko šta oni predstavljaju – dve veoma različite vizije Amerike.
