Nakon nominovanja Rubija za državnog sekretara, a Marka Volca za savetnika za nacionalnu bezbednost, ostaje pitanje da li će i koju funkciju u Trampovoj administraciji obavljati omiljeni Amerikanac Aleksanda Vučića - Ričard Grenel
Izabrani predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp nominovao je republikanskog senatora Marka Rubija za novog državnog sekretara, uz ocenu da je Rubio „veoma poštovan lider i snažan zagovornik slobode“.
Time je i zvanično nestala mogućnost da se na toj funkciji nađe jedan od najomilejnijih Amerikanaca Aleksandra Vučića – Ričard Grenel, koji je simpatije vlasti u Srbiji zaslužio nekim veoma oštrim kritikama na račun politike Prištine.
Tramp je ocenio da će Rubio dobro zastupati SAD, da će biti iskren prijatelj američkim saveznicima i „razboriti ratnik koji nikada neće ustuknuti pred našim neprijateljima“.
Rubio je društvenoj mreži Iks napisao da je „velika odgovornost voditi Stejt department“ i da je počastvovan poverenjem koje predsednik Tramp ima u njega.
„Radiću svakodnevno na tome da sprovedem njegovu spoljnopolitičku agendu. Pod vođstvom predsednika Trampa donećemo mir kroz snagu i uvek iznad svega stavljati interese Amerike“, napisao je Rubio.
Rubija cene i republikanci i demokrate
Marko Rubio je kao senator predstavljao Floridu od 2010. godine i ovo mu je treći mandat. Rođen je 1971. u Majamiju i sin je kubanskih imigranata. Trenutno je potpredsednik Odbora za obaveštajna pitanja u Senatu i viši član Odbora za spoljne poslove. I republikanci i demokrate ga cene i opisuju kao inteligentnog i ambicioznog.
Rubio je bio u kampanji sa Trampom tokom ove izborne trke, ali su se pre osam godina njih dvojica na internim izborima u Republikanskoj stranci. Tramp je omalovažavao Rubija nazivajući ga „mali Marko“, dok je Rubio preispitivao koliko je biznismen iz Njujorka kvalifikovan da bude predsedink, i Trampa zvao „prevarantom koji je opasan i kojem se ne treba verovati dok ima kodove za lansiranje nuklearnog oružja“.
Rubio je tada tvrdio i da je Tramp „najvulgarnija osoba koja se ikada takmičila za predsedničku dužnost“.
Oštar stav prema Kini
Sve je to zaboravljeno kada je Tramp osvojio stranačku nominaciju. Ipak, Rubio nije bio uz Trampa kada je pokušao da ospori rezultate izbora 2020. godine, pa je upad nasilnih Trampovih pristalica u Kongres 6. januara 2021. godine nazvao nasiljem, a njihovo ponašanje ocenio kao „nepatriotsko“ i „antiameričko“.
Rubio je poznat i po oštrom odnosu prema Iranu i Kini, a osim toga insistira i na pregovorima s Rusijom i pronalaženju rešenja za rat u Ukrajini.
„Nisam na strani Rusije, ali to je nažalost realnost – rat u Ukrajini se može okončati samo pregovorima“, rekao je Rubio u septembru.
Foto: foto: Darko Vojinović / APVeliki prijatelji: Grenel i Vučić
Šta će biti s Grenelom?
Među onima za koje se smatra da bi mogli da budu deo Trampove administracije je i verovatno najomiljeniji Amerikanac Aleksandra Vučića – Ričard Grenel.
Za vrlo kratko vreme nakon izbora 2016, Grenel je „pokupio“ brojne važne pozicije. Bio je na funkciji američkog ambasadora u Nemačkoj, a paralelno sa tim je radio i kao specijalni izaslanik za pregovore Beograda i Prištine, što je kulminiralo susretom u Beloj kući i potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma. Poslednja funkcija u administraciji bila je v.d. direktora Nacionalnih obaveštajnih službi.
Grenel se najpre pominjao kao glavni kandidat za novog savetnika za nacionalnu bezbednost, a bilo je nagoveštaja da bi čak mogao da bude i državni sekretar, ali ga je pretekao Marko Rubio.
Grenel se zalaže za uspostavljanje autonomne zone u istočnoj Ukrajini uz argument da bi to okončalo rat sa Rusijom, ali je to apsolutno neprihvatljivo rešenje za Kijev. Tramp u Grenela po tom pitanju očigledno ima veliko poverenje, jer je upravo Grenel bio učesnik privatnog sastanka Trampa i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog u septembru.
U nekadašnjoj Trampovoj administraciji Grenel je bio zadužen za poboljšavanje odnosa Beograda i Prištine, bio je jedan od idejnih tvoraca Vašingtonskog sporazuma, a nakon što je Tramp izgubio od Džozefa Bajdena nastavio je da neguje odnose sa političarima iz Beograda i Tirane.
Vlastima u Beogradu najviše se svidelo to što je Grenel često bio izuzetno oštar prema politici Prištine i Aljbina Kurtija.
Saradnja Grenela i Trampovog zeta
Grenel je, prema Vučićevim navodima, bio jedan od ljudi čije su ideje bile da američke investicije dođu u Srbiju.
Jednu takvu ideju je razradil firma Trampovog zeta Džareda Kušnera, koji planira da lokaciju na kojoj se nalazi zgrada Generalštaba u Beogradu pretvori u luksuzni hotel sa poslovnim prostorom i više od 1.500 stanova, kao i spomen obeležje i muzej.
Kušnerova kompanija bi trebalo da dobije u zakup prostor Generalštaba na 99 godina, bez naknade, a investicija je vredna 500 miliona dolara. Navedeno je da bi država Srbija trebalo da dobije 22 odsto profita.
Kušner je vrlo zainteresovan i za južnu albansku obalu gde planira da napravi luksuzno letovalište na mestu netaknute prirode. Kušner tu namerava da napravi rizort, na mestu borovih šuma, maslinjaka i pešačkih staza.
Volc: Okončana era blanko čekova za Ukrajinu
Američki mediji pišu da je Tramp poziciju savetnika za nacionalnu bezbednost namenio republikanskom kongresmenu Majku Volcu koji je poznat kao zagovornik oštre politike prema Kini, ali i po tome što se zalaže zaokret po pitanju američke podrške Ukrajini.
Volc već godinama podržava Donalda Trampa. Prošle godine je objavio komentar u kojem je se bavio republikanskom većinom u Predstavničkom domu u Vašingtonu i naglasio da je „era blanko čekova za Ukrajinu u Kongresu okončana“.
Volc je tada istakao i da evropske zemlje moraju da daju još veći doprinos i dodao da SAD protiv Rusije raspolažu dodatnim sredstvom pritiska, misleći na ukidanje restrikcija po pitanju korišćenja američkog naoružanja koje je isporučeno Ukrajincima.
Savetnik za nacionalnu bezbednost je ključna pozicija vezana uz spoljnu politiku, a na to mesto predsednik SAD može sam da imenuje svoje kandidate, odnosno nije mu potrebna podrška Senata. Tokom svog prvog predsedničkog mandata Tramp je imao četiri savetnika za pitanja bezbednosti.
Mogući seksualni prestupnik kandidat za sekretara pravosuđa
Tramp je objavio i da planira da imenuje kongresmena Meta Geca za sekretara za pravosuđe.
„Met će stati na kraj instrumentalizovanoj vladi, zaštititi naše granice, ukloniti kriminalne organizacije i povratiti veoma narušeno poverenje Amerikanaca u Sekretarijat za pravosuđe“, naveo je Tramp u saopštenju.
Gec je nominovan u trenutku kada je Odbor za etiku Predstavničkog doma i istraživao optužbe da je bio deo plana koji je doveo do seks trafikinga 17-godišnje devojčice.
Odbor je saopštio da razmatra da li je Gec bio odgovoran za seksualni prestup i nelegalnu upotrebu droge i da li je prihvatao neprikladne poklone i pokušavao da opstruira vladinu istragu svojih postupaka. Gec je odbacio sve optužbe pred odborom.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Tramp nije anomalija niti prolazna pojava, kako je izgledalo kada je napuštao Belu kuću na kraju prvog mandata. On je većinska Amerika. Sada kada su sve poluge vlasti u Trampovim rukama, stanovnicima Amerike preostaje da se pitaju šta ovakav izbor govori o njima samima. Ako je on najbolji politički lider, kakva je to zemlja
Republikanci su nakon izbornog neuspeha 2012. godine pokrenuli proces unutrašnjeg preispitivanja: šta je krenulo po zlu. Sve to je sažeto prikazano u izveštaju koji se kolokvijalno naziva autopsijom Republikanske partije. Imajući na umu izborni rezultat 2016. godine, reklo bi se da su načinili pravi potez u pravo vreme, premda je teško utvrditi da li je tekst autopsije bio vodič za izbornu pobedu ili se, jednostavno, dogodio Donald Tramp. Pred demokratama je 2024. godine isti zadatak, pitanje je samo da li ima kadrih i voljnih da ga ispune
Politika novog predsednika SAD verzija je destruktivnog i autoritarnog nacionalnog kapitalizma – čak sa elementima rasizma – koja pruža krake prema nezadovoljnima takozvanom liberalnom hegemonijom i strukturama moći koje je održavaju. Zbog toga nije teško utvrditi odakle potiče toliki politički entuzijazam u Srbiji kada je reč o Trampu. Srbi o sebi vole da misle da su kolektivna žrtva tog istog sistema ili makar vlast u Srbiji nastoji da plasira takvu sliku prema biračkom telu
Nakon pucanja koalicije Olafa Šolca, novi izbori u Nemačkoj biće verovatno u februaru. Da li su problemi dublji od jedne loše vlade i šta tu može da učini Fridrih Merc
Bura na političkoj sceni Nemačke se i dalje ne stišava. Kancelar Olaf Šolc potvrdio je da će Bundestag glasati o poverenju Vladi 16. decembra. Nakon toga, potrebno je da se nemačke stranke dogovore oko nekih urgentnih pitanja
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!