Foto: Arne Immanuel Bänsch/dpa/picture alliance
Teheran pokušava da umanji značaj izraelskih napada na vojne ciljeve. Sudeći prema reakcijama Irana, male su šanse da će se krenuti u otvoreni sukob sa Izraelom. Da li je ova runda gotova
Pre zore u subotu (26. oktobar), Izrael je izveo žestoke vazdušne napade na ciljeve u Iranu. Iz Teherana su saopštili da su „u odbrani zemlje“ pala četiri vojnika.
Iranci o tome isprva nigde nisu mogli da čuju – barem ne na televiziji. U subotu su mnogi na društvenim mrežama dali oduška svom besu, piše Dojče Vele.
Istovremeno, državni mediji su umanjivali ozbiljnost napada. Revolucionarna garda je na Telegramu pokazivala snimke punih trgova u centru Teherana, sugerišući da se ništa ozbiljno nije desilo.
Mnogi režimski mediji slali su reportere u užurbane četvrti glavnog grada, da pokažu kako je sve uobičajeno.
„Ništa ne sme da se piše“, kaže nam jedan novinar iz Teherana. „Samo zvanični stav. Novinarima su zabranili da objavljuju na svojim ličnim nalozima na društvenim mrežama.“
Mnogi Iranci su na mrežama kritikovali vlast što ih na vreme nije obavestila o napadu kako bi potražili zaklon.
Nije samo simbolika
No, upravo takve reakcije režima u Teheranu navode stručnjake na zaključak da odgovora Irana neće biti, prenosi DW.
Tako misli i Aleks Vatanka iz Instituta za Bliski istok u Vašingtonu. On kaže da se izraelski napad od subote može uzeti kao odmazda za masovni raketni napad Irana na Izrael početkom meseca.
Premda, dodaje ovaj stručnjak, izraelski udar nije bio samo simbolična osveta. „Ako je tačno da je poletelo oko 140 izraelskih aviona i da su pogodili dvadesetak silosa za rakete i drugih vojnih objekata, onda to nije samo simbolični čin.“
Kako Vatanka dodaje za DW, Izrael je isterao svoje, Sjedinjene Države nemaju ništa protiv toga, ali ne žele dalju eskalaciju.
„Mislim da poruke iz Teherana koje do sada govore o maloj šteti od napada govore da se Iran nada da neće biti druge runde, da je osveta Izraela gotova.“
Doduše, zvaničnici Irana i Izraela razmenili su nove pretnje nakon napada, ali se u vojnom smislu ništa nije desilo.
Nezadovoljstvo u Iranu
Narod u Iranu vlastima zamera često što zemlju uvlači u sukob sa Izraelom. Iranska valuta rijal pala je na najniže grane u odnosu na dolar, a godišnja inflacija je dostigla 33 odsto, i to prema zvaničnim brojkama.
Berza u Teheranu drži dah, čekajući da vidi kuda ide sukob sa Izraelom.
Mnogi Iranci vide ekonomski kolaps kao posledicu toga što Teheran finansijski pomaže Hezbolah u Libanu i Hamas u Pojasu Gaze.
„Čak i ako rat ne eskalira, pad rijala u odnosu na dolar će se nastaviti“, kaže Alireza Salavati, ekonomski analitičar koji živi u Londonu. „To je sve povezano sa sankcijama i psihološkim efektom konflikta Irana i Izraela.“
Predsednik Rusije Vladimir Putin traži da se Ukrajina odrekne istočnog Donbasa, članstva u NATO-u i prisustva zapadnih trupa na svojoj teritoriji, a u slučaju da Kijev ne pristane na te uslove, rat će biti nastavljen
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
