Foto: Arne Immanuel Bänsch/dpa/picture alliance
Teheran pokušava da umanji značaj izraelskih napada na vojne ciljeve. Sudeći prema reakcijama Irana, male su šanse da će se krenuti u otvoreni sukob sa Izraelom. Da li je ova runda gotova
Pre zore u subotu (26. oktobar), Izrael je izveo žestoke vazdušne napade na ciljeve u Iranu. Iz Teherana su saopštili da su „u odbrani zemlje“ pala četiri vojnika.
Iranci o tome isprva nigde nisu mogli da čuju – barem ne na televiziji. U subotu su mnogi na društvenim mrežama dali oduška svom besu, piše Dojče Vele.
Istovremeno, državni mediji su umanjivali ozbiljnost napada. Revolucionarna garda je na Telegramu pokazivala snimke punih trgova u centru Teherana, sugerišući da se ništa ozbiljno nije desilo.
Mnogi režimski mediji slali su reportere u užurbane četvrti glavnog grada, da pokažu kako je sve uobičajeno.
„Ništa ne sme da se piše“, kaže nam jedan novinar iz Teherana. „Samo zvanični stav. Novinarima su zabranili da objavljuju na svojim ličnim nalozima na društvenim mrežama.“
Mnogi Iranci su na mrežama kritikovali vlast što ih na vreme nije obavestila o napadu kako bi potražili zaklon.
Nije samo simbolika
No, upravo takve reakcije režima u Teheranu navode stručnjake na zaključak da odgovora Irana neće biti, prenosi DW.
Tako misli i Aleks Vatanka iz Instituta za Bliski istok u Vašingtonu. On kaže da se izraelski napad od subote može uzeti kao odmazda za masovni raketni napad Irana na Izrael početkom meseca.
Premda, dodaje ovaj stručnjak, izraelski udar nije bio samo simbolična osveta. „Ako je tačno da je poletelo oko 140 izraelskih aviona i da su pogodili dvadesetak silosa za rakete i drugih vojnih objekata, onda to nije samo simbolični čin.“
Kako Vatanka dodaje za DW, Izrael je isterao svoje, Sjedinjene Države nemaju ništa protiv toga, ali ne žele dalju eskalaciju.
„Mislim da poruke iz Teherana koje do sada govore o maloj šteti od napada govore da se Iran nada da neće biti druge runde, da je osveta Izraela gotova.“
Doduše, zvaničnici Irana i Izraela razmenili su nove pretnje nakon napada, ali se u vojnom smislu ništa nije desilo.
Nezadovoljstvo u Iranu
Narod u Iranu vlastima zamera često što zemlju uvlači u sukob sa Izraelom. Iranska valuta rijal pala je na najniže grane u odnosu na dolar, a godišnja inflacija je dostigla 33 odsto, i to prema zvaničnim brojkama.
Berza u Teheranu drži dah, čekajući da vidi kuda ide sukob sa Izraelom.
Mnogi Iranci vide ekonomski kolaps kao posledicu toga što Teheran finansijski pomaže Hezbolah u Libanu i Hamas u Pojasu Gaze.
„Čak i ako rat ne eskalira, pad rijala u odnosu na dolar će se nastaviti“, kaže Alireza Salavati, ekonomski analitičar koji živi u Londonu. „To je sve povezano sa sankcijama i psihološkim efektom konflikta Irana i Izraela.“
Smena i hapšenje generala Džanga Jousije, potpredsednika Centralne vojne komisije i dugogodišnjeg bliskog saradnika predsednika Si Đinpinga, zbog špijunaže je iznenadila zapadne posmatrače. Šta se događa u zatvorenom sistemu moći Narodne Republike Kine
Dok predsednik SAD Donald Trump razmatra moguće odgovore na represiju u Iranu, američka ratna mornarica predvođena nosačem „Abraham Linkoln“ sve je bliže Teheranu
Masovne deportacije koje sprovodi američka imigraciona služba ICE praćene su naglim rastom broja zaposlenih i promenama u sistemu obuke. Kritičari upozoravaju da je naglasak stavljen na kvantitet, dok se istovremeno povećava broj konflikata, protesta i smrtonosnih incidenata
Trampove naoružane trupe za deportaciju ganjaju migrante kao slobodnu lovinu. Od početka godine ubili su troje ljudi. Oglasili su se i bivši predsednici Barak Obama i Bil Klinton
Postoji obrazac kojim militantni izraelski naseljenici maltretiraju mnoge palestinske porodice na Zapadnoj obali, zbog čega su te porodice prinuđene da napuste domove
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
