Foto: Arne Immanuel Bänsch/dpa/picture alliance
Teheran pokušava da umanji značaj izraelskih napada na vojne ciljeve. Sudeći prema reakcijama Irana, male su šanse da će se krenuti u otvoreni sukob sa Izraelom. Da li je ova runda gotova
Pre zore u subotu (26. oktobar), Izrael je izveo žestoke vazdušne napade na ciljeve u Iranu. Iz Teherana su saopštili da su „u odbrani zemlje“ pala četiri vojnika.
Iranci o tome isprva nigde nisu mogli da čuju – barem ne na televiziji. U subotu su mnogi na društvenim mrežama dali oduška svom besu, piše Dojče Vele.
Istovremeno, državni mediji su umanjivali ozbiljnost napada. Revolucionarna garda je na Telegramu pokazivala snimke punih trgova u centru Teherana, sugerišući da se ništa ozbiljno nije desilo.
Mnogi režimski mediji slali su reportere u užurbane četvrti glavnog grada, da pokažu kako je sve uobičajeno.
„Ništa ne sme da se piše“, kaže nam jedan novinar iz Teherana. „Samo zvanični stav. Novinarima su zabranili da objavljuju na svojim ličnim nalozima na društvenim mrežama.“
Mnogi Iranci su na mrežama kritikovali vlast što ih na vreme nije obavestila o napadu kako bi potražili zaklon.
Nije samo simbolika
No, upravo takve reakcije režima u Teheranu navode stručnjake na zaključak da odgovora Irana neće biti, prenosi DW.
Tako misli i Aleks Vatanka iz Instituta za Bliski istok u Vašingtonu. On kaže da se izraelski napad od subote može uzeti kao odmazda za masovni raketni napad Irana na Izrael početkom meseca.
Premda, dodaje ovaj stručnjak, izraelski udar nije bio samo simbolična osveta. „Ako je tačno da je poletelo oko 140 izraelskih aviona i da su pogodili dvadesetak silosa za rakete i drugih vojnih objekata, onda to nije samo simbolični čin.“
Kako Vatanka dodaje za DW, Izrael je isterao svoje, Sjedinjene Države nemaju ništa protiv toga, ali ne žele dalju eskalaciju.
„Mislim da poruke iz Teherana koje do sada govore o maloj šteti od napada govore da se Iran nada da neće biti druge runde, da je osveta Izraela gotova.“
Doduše, zvaničnici Irana i Izraela razmenili su nove pretnje nakon napada, ali se u vojnom smislu ništa nije desilo.
Nezadovoljstvo u Iranu
Narod u Iranu vlastima zamera često što zemlju uvlači u sukob sa Izraelom. Iranska valuta rijal pala je na najniže grane u odnosu na dolar, a godišnja inflacija je dostigla 33 odsto, i to prema zvaničnim brojkama.
Berza u Teheranu drži dah, čekajući da vidi kuda ide sukob sa Izraelom.
Mnogi Iranci vide ekonomski kolaps kao posledicu toga što Teheran finansijski pomaže Hezbolah u Libanu i Hamas u Pojasu Gaze.
„Čak i ako rat ne eskalira, pad rijala u odnosu na dolar će se nastaviti“, kaže Alireza Salavati, ekonomski analitičar koji živi u Londonu. „To je sve povezano sa sankcijama i psihološkim efektom konflikta Irana i Izraela.“
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
