Foto: Arne Immanuel Bänsch/dpa/picture alliance
Teheran pokušava da umanji značaj izraelskih napada na vojne ciljeve. Sudeći prema reakcijama Irana, male su šanse da će se krenuti u otvoreni sukob sa Izraelom. Da li je ova runda gotova
Pre zore u subotu (26. oktobar), Izrael je izveo žestoke vazdušne napade na ciljeve u Iranu. Iz Teherana su saopštili da su „u odbrani zemlje“ pala četiri vojnika.
Iranci o tome isprva nigde nisu mogli da čuju – barem ne na televiziji. U subotu su mnogi na društvenim mrežama dali oduška svom besu, piše Dojče Vele.
Istovremeno, državni mediji su umanjivali ozbiljnost napada. Revolucionarna garda je na Telegramu pokazivala snimke punih trgova u centru Teherana, sugerišući da se ništa ozbiljno nije desilo.
Mnogi režimski mediji slali su reportere u užurbane četvrti glavnog grada, da pokažu kako je sve uobičajeno.
„Ništa ne sme da se piše“, kaže nam jedan novinar iz Teherana. „Samo zvanični stav. Novinarima su zabranili da objavljuju na svojim ličnim nalozima na društvenim mrežama.“
Mnogi Iranci su na mrežama kritikovali vlast što ih na vreme nije obavestila o napadu kako bi potražili zaklon.
Nije samo simbolika
No, upravo takve reakcije režima u Teheranu navode stručnjake na zaključak da odgovora Irana neće biti, prenosi DW.
Tako misli i Aleks Vatanka iz Instituta za Bliski istok u Vašingtonu. On kaže da se izraelski napad od subote može uzeti kao odmazda za masovni raketni napad Irana na Izrael početkom meseca.
Premda, dodaje ovaj stručnjak, izraelski udar nije bio samo simbolična osveta. „Ako je tačno da je poletelo oko 140 izraelskih aviona i da su pogodili dvadesetak silosa za rakete i drugih vojnih objekata, onda to nije samo simbolični čin.“
Kako Vatanka dodaje za DW, Izrael je isterao svoje, Sjedinjene Države nemaju ništa protiv toga, ali ne žele dalju eskalaciju.
„Mislim da poruke iz Teherana koje do sada govore o maloj šteti od napada govore da se Iran nada da neće biti druge runde, da je osveta Izraela gotova.“
Doduše, zvaničnici Irana i Izraela razmenili su nove pretnje nakon napada, ali se u vojnom smislu ništa nije desilo.
Nezadovoljstvo u Iranu
Narod u Iranu vlastima zamera često što zemlju uvlači u sukob sa Izraelom. Iranska valuta rijal pala je na najniže grane u odnosu na dolar, a godišnja inflacija je dostigla 33 odsto, i to prema zvaničnim brojkama.
Berza u Teheranu drži dah, čekajući da vidi kuda ide sukob sa Izraelom.
Mnogi Iranci vide ekonomski kolaps kao posledicu toga što Teheran finansijski pomaže Hezbolah u Libanu i Hamas u Pojasu Gaze.
„Čak i ako rat ne eskalira, pad rijala u odnosu na dolar će se nastaviti“, kaže Alireza Salavati, ekonomski analitičar koji živi u Londonu. „To je sve povezano sa sankcijama i psihološkim efektom konflikta Irana i Izraela.“
Karol Navrocki pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Poljskoj tesnom razlikom, osvojivši 50,89 odsto glasova. Iako ga je pratila senka kontroverzi iz prošlosti, uključujući priznanje o učešću u navijačkim tučama,
Ukrajina tvrdi da je pogodila vazduhoplovne baze u severnoj Murmanskoj i centralnoj Rjazanjskoj regiji, kao i baza u sibirskoj regiji Irkutsk
Holandske vlasti traže pomoć transportnih firmi kako bi obezbedile vozila za prevoz tenkova i municije. Ugovori sa privatnicima deo su strategije za brzu reakciju u slučaju krize u Istočnoj Evropi
Dok je PSŽ sa ubedljivih 5:0 savladao Inter i osvojio Ligu šampiona, u Parizu je proslava rezultirala haotičnim scenama. Demonstranti su probijali kordone, palili automobile i sukobili se sa policijom, što je dovelo do skoro 300 privedenih.
Apelacioni sud je vratio Trampu mogućnost da uvodi carine, samo dan nakon što je Sud za međunarodnu trgovinu presudio da su one nezakonite. Sudbina Trampove ekonomske politike sada zavisi od daljeg sudskog postupka i mogućeg uplitanja Vrhovnog suda
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
