Tajkun i revolucija

Specijalno za „Vreme“ iz Londona

„Planiram novu rusku revoluciju! Moramo da koristimo silu da bismo sklonili Putina sa vlasti! Ovaj režim se ne može skinuti demokratskim sredstvima. Do promena ne može da dođe ako se ne primeni sila i pritisak.“ Ovako je ruski tajkun Boris Berezovski (61), koji u Britaniji ima status političkog emigranta, obrazložio svoje planove da u Rusiji dođe do političkih promena.

U intervjuu uglednom „Gardijanu“ on poverava da u svom sedištu u Britaniji kuje planove za zbacivanje Putina i da u tom poduhvatu nikako neće biti usamljen, jer ima „bliske kontakte sa članovima ruske vladajuće elite“. Iako Berezovski odavno šalje slične poruke, u intervjuu „Gardijanu“ datom prošle nedelje Berezovski otkriva da mnogi u političkom vrhu Rusije dele njegovo mišljenje da Rusija zbog Putina zaostaje u neophodnim reformama, da se opozicija guši, da se vlast centralizuje i da se krši ustav.

„Ako se deo elite slaže sa ovakvom vlašću, a drugi deo misli sasvim suprotno, onda je nasilno zbacivanje sa vlasti jedini način da u Rusiji dođe do promene režima. I ja ću da pokrenem taj proces“, kaže Berezovski u ovom intervjuu za „Gardijan“.

List smatra da je intervju dat sa jasnom namerom da uzdrma i naljuti Kremlj, a tako, sasvim izvesno, pogorša zategnute odnose između Londona i Moskve koji su ozbiljno zahladneli posle nekoliko špijunskih afera, ali i tvrdnji Moskve da London pruža utočište liderima čečenskih separatista (Ahmadu Zakajevu, na primer).

Multimilioner Berezovski (koji raspolaže bogatstvom od oko 1,3 milijarde evra) u ovom intevjuu tvrdi da šalje sredstva ljudima u samom Putinovom okruženju, koji su spremni da učestvuju u ovoj zaveri. Multimilioner je imao i ogroman politički uticaj pre nego što je bio prisiljen da emigrira iz Rusije. U razgovoru za ovaj list on je rekao da ne može da otkrije detalje svog plana, jer je „materija isuviše osetljiva“.

OSUDE IZ KREMLJA: Berezovski odbija da imenuje svoje istomišljenike iz političkog vrha i navodne saučesnike u „novoj ruskoj revoluciji“. Po njegovim rečima, oni bi bili ubijeni kada bi ih on identifikovao. Za sada on nudi „iskustvo i ideologiju“, kao i logistiku. Naravno, i finansijska sredstva.

Berezovski poručuje da ga nimalo ne brinu pretnje ministra inostranih poslova Džeka Stroa da bi mogao da ostane bez svog izbegličkog statusa u Britaniji: „Stro uopšte nije u položaju da donese takvu odluku. Sudija je rekao da to uopšte nije u njegovoj nadležnosti.“

Berezovski dalje kaže da je sada, posle ubistva polonijumom njegovog saradnika Aleksandra Litvinjenka, situacija sasvim drugačija i da ide njemu u korist.

Kremlj je oštro osudio poruku Borisa Berezovskog: „Po našem zakonu, to je zločin. Britanske vlasti treba da gospodinu Berezovskom postave neka pitanja. Mi verujemo da zvanični London nikada ne bi dao azil nekome ko poručuje da namerava da silom promeni vlast u Moskvi.“

„Gardijan“ piše da ovo ne bi bilo prvi put da Kremlj optužuje britansku vladu da pruža zaštitu Berezovskom. Kada je prošle godine Berezovski izjavio jednoj moskovskoj radio-stanici da mu je želja da Putin bude silom zbačen sa vlasti, tada je britanski ministar inostranih poslova Stro izjavio u britanskom parlamentu „da je neprihvatljivo zalaganje za nasilno svrgavanje vlasti u jednoj suverenoj zemlji“. Ruski tajkun je tada javno upozoren da može da izgubi svoj azilantski status.

Ruske vlasti su zatim zvanično uputile zahtev za ekstradiciju Berezovskog. Međutim, to se nije dogodilo jer je nadležni okružni sudija odlučio da Berezovski ne može biti isporučen Moskvi dok god ima status političkog azilanta.

JEDNA KARIJERA: Berezovski je bivši matematičar koji se okrenuo biznisu još u vreme Borisa Jeljcina: postao je član klana najmoćnijih ljudi okupljenih oko „familije“, pa je bio u situaciji da u prvom talasu tranzicije, kupujući za bagatelu državna preduzeća, postane fantastično bogat. Neki ga smatraju najtipičnijim predstvnikom ovog „pljačkaškog kapitalizma“. Iako je kao Jeljcinov čovek igrao ključnu ulogu u Putinovoj predizbornoj kampanji 2000. godine, dva moćnika su vrlo brzo došla u lični sukob kada je Putin došao na vlast i krenuo u obračun sa novobogatašima, takozvanim oligarsima koji su počeli da vuku sve konce u ekonomskom životu Rusije.

Berezovski je imao i ogromnu medijsku imperiju, a navodno je državu opljačkao i prilikom privatizacije Aeroflota. I zbog ovih finansijskih razloga Moskva sada traži njegovo izručenje ruskim vlastima. Tajkun naravno odbija sve optužbe ove vrste.

Samo nekoliko meseci posle Putinove izborne pobede, Berezovski, dotadašnji glavni finansijer i prijatelj novog predsednika, beži iz Rusije, jer mu Aleksandar Litvinjenko, bivši agent KGB-a a zatim visoki funkcioner iste službe pod drugim imenom (FSB), otkriva da je dobio zadatak da ga likvidira.

Sve se dalje odvija kao u onim neverovatnim špijunskim filmovima: Berezovski dobija novi pasoš na ime Platon Elenin, a tako se zove glavni junak jednog ruskog filma inspirisanog životom Berezovskog. I pasoš Ujedinjenog Kraljevstva koji danas ima Berezovski je na ime Platona Elenina.

U međuvremenu, Berezovski, alijas Elenin, nastojao je svim silama da na Zapadu „pokaže pravo lice Putina“, kao neprijatelja demokratije. To je do prošle godine činio i preko lista „Komersant“ koji je bio njegovo vlasništvo. Forin ofis je neposredno posle objavljivanja intervjua „Gardijanu“ saopštio da nema ništa da doda izjavi koju je ministar inostranih poslova Džek Stro dao prošle godine.

Moskva poručuje da će u London uskoro stići zvaničan zahtev da Berezovski „odgovori na neka pitanja o ovoj vrlo zanimljivoj i vrlo osetljivoj temi“.

SKOTLAND JARD: Posle burne reakcije u Rusiji, u Londonu je ipak došlo do akcije: jedinica Skotland jarda zadužena za borbu protiv terorizma počela je da analizira snimke intervjua čim ih je „Gardijan“ stavio na svoj sajt, da bi stručnjaci utvrdili da li je prekršen zakon i da li ima osnova da Berezovski ostane bez emigrantskog statusa.

Slične mere preduzele su i zvanične službe u Vašingtonu da bi utrvrdile šta sve stoji iza tajkunovih poruka da „Putin mora biti uklonjen silom“.

Agencija Blumberg je posle intervjua „Gardijanu“ ovako citirala Berezovskog: „Pozivam na revoluciju. Revolucija je uvek nasilna.“ Asošijeted pres izveštava da je ruski tajkun izrekao i ovu misao: „Ne znam kako će se to desiti, ali autoritarni režimi padaju samo silom.“

Mnogi su u ovdašnjoj javnosti bili ogorčeni dvostrukim standardima zvaničnog Londona: da je neki bogatun musliman dao sličan intervju, na njega bi već svi krenuli ognjem i mačem. Izgleda da je i Berezovski shvatio da je preterao, pa je pokušao da stiša buru i izdao saopštenje o „revoluciji bez krvi“, uz napomenu da on podržava „direktnu akciju, ali ne i nasilje“.

Izgleda da su i u Forin ofisu zaključili da bi morali nešto da dodaju prvoj izjavi ministra inostranih poslova, pa sad dopunjena ona glasi: „Očekujemo od svih građana koji žive, rade ili posećuju Ujedinjeno Kraljevstvo, bilo kakav da je njihov status, da moraju poštovati naše zakone. I u tom kontekstu ćemo brižljivo analizirati sadašnje i buduće izjave gospodina Berezovskog.“

Možda se povodom ove najnovije afere treba setiti i reči hrabre novinarke Ane Politkovskaje da je „Berezovski veliki kockar, a ne borac“. Podsetimo, novinarka je zbog svojih kritičkih članaka o „Putinovoj Rusiji“ i ratu u Čečeniji ubijena na pragu svoje kuće usred Moskve.

Rusija: Šampion u pat poziciji

Koliko je za šahovskom tablom bio (gotovo) nepobediv, Gari Kasparov je u politici više nego ranjiv i njegovo angažovanje protiv Vladimira Putina ne zabrinjava nikoga u Kremlju ko se ovih dana više bavi aktivnostima Borisa Berezovskog u Londonu nego nejakom domaćom opozicijom

Specijalno za „Vreme“ iz Moskve

(Slika – SPREMAN DA SE KANDIDUJE: Gari Kasparov na demonstracijama)

Ako policija jedne zemlje hapsi vođu nedozvoljenih demonstracija i ako ga posle samo nekoliko sati pušta na slobodu uz simboličnu kaznu od 30 evra, moguća su samo dva zaključka: ili je dotični opozicionar „mnogo jak“ pa vlast ne želi dodatne komplikacije, ili je mnogo slab pa se oko njega mnogo i ne vredi baktati. U slučaju „Gari Kasparov protiv Rusije“– o njemu je reč – sva je prilika da važi ova druga pretpostavka. Ujedinjeni građanski front, na čijem je čelu Kasparov, još uvek ne predstavlja nikakvu ozbiljnu snagu na ruskoj političkoj sceni, baš kao ni njegovi saveznici iz partije Jabloko na čijem je čelu Grigorij Javlinski i omladinske organizacije „Da“ koju predvodi Marija Gajdar, ćerka nekadašnjeg Jeljcinovog premijera Jegora Gajdara. Svi zajedno čine koaliciju Druga (drugačija) Rusija, koja treba da bude protivteža Putinovoj vladajućoj partiji Jedna (jedinstvena) Rusija, ali o nekom ozbiljnom rivalstvu, bar zasad, nema ni govora. Na njenom čelu formalno je Mihail Kasjanov, bivši premijer, poznat po tome što ga je svojevremeno nezadovoljni narod gađao jajima. Najozbiljnija opoziciona stranka u Rusiji je Komunistička partija koju predvodi Genadij Zjuganov. On, međutim, neće ni da čuje za saradnju sa Kasparovom koji je morao da se okrene ratobornim, ali takođe ne previše brojnim pripadnicima iz redova nacionalboljševika koje predvodi pisac i političar Eduard Limonov. Zjuganov je, istina, osudio intervenciju policije, smatrajući da nije bilo potrebe za primenu sile samo zato što su demonstranti bili na mestu (Puškinovom trgu) koje im nije bilo odobreno, ali iz njegove poruke da „Rusiji ne treba nikakva narandžasta revolucija“ jasan je stav da uvozni modeli nisu poželjni. Prekomernu upotrebu sile kritikovalo je još nekoliko ruskih političara.

BEZ UZBUĐENJA: Bivši svetski šampion u šahu zamera Putinu „apsolutizam“, kršenje Ustava i pripremu „lažnih“ predsedničkih i parlamentarnih izbora 2008. Kasparov kaže da je spreman da se u martu 2008. kandiduje na predsedničkim izborima, ali traži „fer uslove“. Ne zna se da li će njegov politički slogan biti „Rusija bez Putina“, ovaj isti zbog koga je, pored ostalog, prošle subote hapšen i simbolično kažnjen, ali opšti je utisak da se ni Putin niti bilo ko u Kremlju ne uzbuđuje previše. Kasparov je svestan da njegova koalicija nema nikakve šanse da na parlamentarnim izborima krajem godine uđe u Dumu (parlament), ali se nada da bi na predsedničkim izborima imao neku šansu pod uslovom da se ne pojavi Putin. Ta mogućnost zvanično ne postoji jer ruski Ustav ne dozvoljava treći uzastopni mandat, ali sve je više glasina da će se „naći način“ da Putin ostane na svom mestu jer „to želi narod“, a ni „Zapad ne bi imao ništa protiv“ jer je Putin, ma koliko povremeno neugodan, ipak „poznat igrač“ dok bi neki novi prvi čovek u Kremlju bio nepoznanica. Za zemlju od blizu 150 miliona stanovnika, 1500 opozicionara na mitingu u Sankt Peterburgu i možda koja stotina više u Moskvi tokom Marša nesaglasnih ne predstavljaju realnu opasnost. Kremlj se ovih dana mnogo više bavio aktivnostima Borisa Berezovskog u Londonu, gde je ovaj pozivao na rušenje Putina silom, nego Kasparovom. Izjave Berezovskog navele su vrhovnog državnog tužioca Rusije Jurija Čajku da najavi novi zvanični zahtev Londonu za izručenje Berezovskog, što će biti još jedna u nizu neprijatnosti za odlazećeg Tonija Blera. Rusija, inače, traži Berezovskog od 2003. pod optužbom da je utajio dva miliona evra u vreme Borisa Jeljcina. Berezovski uživa politički azil u Londonu od 2000, kada je pobegao iz Rusije, ali i njegovim domaćinima počinje da smeta ponašanje koje prelazi granice tolerancije. Džek Stro, britanski ministar inostranih poslova, izjavio je da je „neprihvatljivo podržavanje nasilja u rušenju vlade jedne suverene zemlje“, što je neke ruske analitičare, i ne samo njih, navelo na pitanje kako bi se onda moglo nazvati to što Džordz Buš, uz podršku Blera, radi u Iraku…

Kasparov je odavno deklarisani neprijatelj Putina i ne propušta priliku da ga kritikuje. Tvrdi da ne leti Aeroflotom iz „bezbednosnih razloga“, a ako je baš primoran onda ništa ne jede i ne pije da ne bi prošao „kao Litvinjenko“. Kada je u Moskvi, najčešće se kreće u pratnji telohranitelja, tvrdi da mu se prisluškuju telefoni, da ga prate itd. I dok Kasparov sve manje misli na šah a sve više na politiku, aktuelni šahovski prvak sveta Vladimir Kramnik kritikuje Kasparova iako ne brani izričito Putina:

„Rusiji treba evolucija a ne revolucija, imali smo ih i previše“, kaže Kramnik u intervjuu za list „Argumenti i fakti“. „Kasparov, naravno, ima pravo na svoje mišljenje, ali ako velika većina stanovništva podržava vlast, onda ispada da je onaj ko je kritikuje protiv svog naroda. Mislim da je nemoguće preko noći napraviti sasvim slobodno društvo. Demokratija je u mnogo čemu ekonomski pojam, a u savremenoj Rusiji bez stroge kontrole sa vrha nemoguće je voditi ekonomiju. Između anarhije iz 90-ih godina koja je dovela do sveopšteg lopovluka i kontrolisane ekonomije danas, ja ću uvek dati prednost ovoj drugoj.“

ŠAH I POLITIKA: Politička karijera Garija Kasparova počela je 90-ih godina, kada se posle pogroma u Bakuu doselio sa majkom u Moskvu. Bio je blizak Borisu Jeljcinu što mu je danas otežavajuća okolnost, naročito kod onih koji su u to vreme izgubili sve osim nacionalnog ponosa. Na poslednjim izborima doživeo je debakl jer koalicija Jabloko nije prešla census i ostala je van Dume, a slična sudbina predviđa mu se, ako se nešto drastično ne promeni, i krajem godine na novim izborima. Ponosni i kad su siromašni, Rusi ne vole kada neko domaći neprekidno loše piše i govori o sopstvenoj zemlji. Za njih je, što bi neki rekli, Gari Kasparov „strani plaćenik“.

Čini se da se genijalni šahista malo prekombinovao i da je ušao u pat poziciju iz koje je izlaz samo nova partija. Šahovska ili neka druga.

Vladimir Stanković