Za „Vreme“ iz Lisabona
U ponedeljak 10. aprila rano ujutru u sedište portugalske centralne banke došla je delegacija Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske centralne banke, da bi dobila prave informacije o razmerama makroekonomske situacije u zemlji i na osnovu toga predložila strukturne reforme. Od tada je najčešće izgovarana reč u Portugalu „trojka“. Na jeziku kojim se govori na pet kontinenata ta reč sada podrazumeva Sveto trojstvo međunarodnih institucija koje su portugalskoj državi koja je bila pred bankrotom obećali pomoć.
„Trojka“ je posle pregovora sa portugalskom tehničkom vladom i premijerom Sokratešom („Vreme“ br. 1058 je pisalo o političkoj krizi u Portugalu), ali i uz dogovor sa opozicionim strankama, 3. maja sačinila Memorandum o konkretnim merama pomoći Portugalu.
Pre nego što u Lisabon stigne i jedan jedini evro pomoći, sporazum između države i „trojke“ morali su da podrže ministri finansija zemalja članica Evropske unije, što su oni i uradili na sastanku održanom u ponedeljak 16. maja u Briselu.
STOTINE MILIJARDI: To je treći put u poslednjih godinu dana, da je odobren paket pomoći jednoj od članica evrozone, pošto su EU i MMF odobrili program za spasavanje Grčke vredan 110 milijardi evra u maju 2010. godine, a zatim i paket pomoći Irskoj od 85 milijardi evra u novembru. U saopštenju izdatom posle sastanka navodi se da će program pomoći Portugalu pokriti finansijske potrebe u iznosu do najviše 78 milijardi evra, pri čemu će troškove ravnomerno, po 26 milijardi evra, podeliti Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF), Evropski mehanizam za finansijsku stabilizaciju (EFSM) i MMF. Ministri su istakli, kako navodi dnevnik „Publiko“, da program koji je predložila „trojka“ štiti najranjivije društvene grupe, a šef misije EU Jirgen Kreger smatra da su uslovi spasavanja Portugala „strogi“, ali „pošteni i neophodni“.
Ipak, ovaj sastanak ministara finansija, iako uspešan za Portugal, protekao je u senci hapšenja direktora MMF-a Danijela Straus-Kana, jer je fond kojim je on rukovodio trebalo da ulije poverenje međunarodnim tržištima novca, berzama i pre svega evrozoni. Upravo je on svesrdno podržao mere štednje na koje se na početku pregovora obavezala portugalska država. Iako zvaničnici Evropske unije ponavljaju da ovaj incident neće uticati na predviđene programe finansijske pomoći zemljama evrozone, domaći analitičari više veruju Bobu Dejvisu, uredniku „The Wall Street Journala“, koji kaže da do krize u MMF-u nije moglo da dođe u gorem trenutku.
RIGOROZNE MERE: Prevremeni parlamentarni izbori u Portugalu zakazani su za 5 jun. Predizborna kampanja je u punom zamahu. Opoziciona Socijaldemokratska partija (PSD) i Narodna partija (PP) su se obavezala da će uslove sporazuma sa „trojkom“ poštovati ako dođu na vlast. Portugal se kao preduslov za primanje strane pomoći u svakom slučaju obvezao na veoma nepopularne mere štednje. Program sanacije uključuje konsolidaciju javnih finansija, što znači smanjenje budžetskog deficita na tri odsto BDP-a do 2013. godine, kao i sistem podrške bankarskom sektoru od 12 milijardi evra.
Od Lisabona se očekuje da pokrene ambiciozan program privatizacije kako bi ojačao svoje javne finansije. U narednom periodu ih očekuju privatizacije transporta (nacionalne avio-kompanije TAP i Aerodroma), energetike (Galp petrohemijska industrija, EDP elektroprivreda i REN obnovljiva energija), privatizacija osiguravajućih društava i pošte.
Deo velikog restrukturiranja privrede koje se od ove zemlje traži obuhvata i povećanja poreza, uključujući i PDV, izmenu zakona koji regulišu tržište rada, kresanje socijalnih beneficija i smanjivanje penzija većih od 1500 evra. Tu treba dodati i drastično smanjenje državne administracije.
Sindikati još od početka pregovora kritikuju propisane mere „protivradničke politike“ socijalističke vlade u ostavci. Početkom maja organizovan je generalni štrajk, prvi oko koga su se ujedinila dva najveća sindikata zaposlenih u javnom sektoru. Uspeh ovog štrajka koji je paralisao zemlju na jedan dan najavljuje „vruće leto“ na Atlantiku.
Dok su iz Finske stizale pretnje da ova zemlja neće podržati pomoć Portugalu, za potreba jedne međunarodne konferencije održane u elegantnom letovalištu Estoril početkom maja, opština Kaškaiš (najbogatija opština na Iberijskom poluostrvu) producirala je video pod nazivom „Šta Finci treba da znaju o Portugalu?“. Posle prikazivanja na konferenciji video se našao i na Jutjubu i izazvao veliku pažnju. Počinje podsećanjem da je bela zastava sa plavim krstom poznata kao zastava Finske bila portugalska 800 godina pre nego što je postala finska, nastavlja se podsećanjem da se portugalski govori na pet kontinenata, da je bio prva zemlja koja je ukinula smrtnu kaznu, da je ropstvo ukinuto 1751. godine, više od sto godina pre SAD, te da je Portugal zaslužan za izum kompasa, pri pejd kartice za mobilne telefone, da je čaj u Englesku donela kraljica koja je bila Portugalka, da je najstarija knjižara na svetu u Portugalu, da je lik Džemsa Bonda izmišljen u Estorilu, i tako redom do poslednje stavke koja kaže da je 1940. Portugal organizovao prikupljanje pomoći u hrani i odeći za siromašnu, gladnu i okupiranu Finsku. Da li zbog istorije ili politike, tek finska vlada je i pored pretnji populističke partije „Pravih Finaca“ odobrila pomoć Portugalu.
