Štampa na nemačkom: EU bi trebalo da napusti ideju da je Vučić garant stabilnosti regiona

„Prošlo je nedelju dana od masovnog protesta u Beogradu, ali borba studenata protiv Vučićeve vlade nije gotova. Postoji sumnja da su njegove snage bezbednosti koristile specijalno oružje. Ako se ispostavi da je to tačno, moglo bi potpuno da promeni situaciju“, ocenjuje Velt.

Nemački list donosi opširnu analizu događaja izSrbije koju potpisuje novinarka Tatjana Om. I sama je bila neposredni svedok onoga što se dogodilo u Beogradu tokom odavanja počasti žrtvama iz Novog Sada. Ovako to opisuje:

„Ali onda tišinu odjednom prekida zvuk, stotinak metara dalje, u ulici Kralja Milana. Zvuk koji primorava stotine da pobegnu u panici. Trče prema Trgu Slavija, kroz gomilu koja tamo stoji. Ljudi su zgnječeni, pritisnuti uza zidove zgrada, padaju. Posle nekoliko minuta situacija se polako smiruje, između ostalog i zato što su mnogi uspeli da sačuvaju živce. Stalno čujemo poziv da ne paničimo“, prenosi DW.

U članku se podseća da je taj trenutak zabeležen na brojnim video-snimcima i da „oni na koje je zvuk direktno uticao to opisuju kao mlaz koji u niskom letu ide prema njima, izazivajući bol“. Ocenjuje se da „postoji sumnja da je zvučno oružje korišćeno ili da se rastera masa ili da se izazove masovna panika“ i podseća da je „u Srbiji upotreba takvog oružja zabranjena“.

Nemačka novinarka navodi i da je sve to izazvalo velike rasprave u javnosti. Zatim zaključuje: „Studenti i njihov protest trenutno su donekle u senci te diskusije. Prošle subote je bio vrhunac njihove borbe protiv Vučićevog sistema, ali ona još nije završena. ‘Ovo nije sprint, ovo je maraton’, rekao je jedan od govornika prošle nedelje. Međutim, ako se dokaže da su organi bezbednosti koristili zvučno oružje, situacija bi mogla da se promeni brže nego što mnogi trenutno veruju. Maraton bi mogao da postane polumaraton.“

Balkansko proleće Evropske unije

Činjenica da su protesti u Srbiji i Severnoj Makedoniji sada izazvani korupcijom je razlog što je pokret toliko širok, ocenjuje Tagescajtung. „Korupcija zvuči bezazleno. Nekoliko novčanica tu, mala usluga tamo. Ali, korupcija je i u bivšoj Jugoslaviji dugo bila masovnih i nasilnih razmera, čak i bez dva smrtonosna događaja u Novom Sadu i Kočanima.“

„Političari država-naslednica Jugoslavije želeli su da uklone političku korupciju iz vremena komunizma, a sami su postali korumpirani političari i zvaničnici. Godinama se moglo gledati kako se poverenje u državu topi brže od glečera tokom klimatskih promena“, piše nemački list.

„Istovremeno, opalo je poverenje i u Evropsku uniju. Frustracija i strah se gomilaju ne samo u Srbiji i Makedoniji, već i u Hrvatskoj, jer nedostatak nezavisnosti pravosuđa i dalje gotovo neometano cveta, čak i u jednoj državi EU. Činjenica da se korupcija u jugoistočnoj Evropi više ne ignoriše – uprkos svoj tragediji događaja – konačno tamo pruža izglede za budućnost vrednu življenja“, navodi Tagescajtung. I zaključuje: „Ako bi se EU dosledno suočavala sa korupcijom, mogla bi da doživi svoje balkansko proleće.“

Duboko otuđenje građana od političara

„Neuspeh države i korupcija mobilišu građane Srbije i Rumunije, ali slike sa protesta ne mogu biti drugačije: u Srbiji mladi ljudi marširaju zemljom, veseli i nenasilni, a samo nekoliko stotina kilometara istočnije,u Rumuniji, frustrirani građani okupljaju se oko desničarskih ekstremističkih partija“, piše švajcarski Noje cirher cajtung.

„Ako bolje pogledamo, oba fenomena imaju slične korene: to je duboko otuđenje građana od političke klase koja ne ostvaruje ono za šta je izabrana i od institucija koje se mogu potkupiti. Nešto se sprema na Balkanu“, ocenjuje autor članka Andreas Ernst.

„Šta Evropa može da uradi? Ne mnogo“, smatra švajcarski novinar. I navodi: „Pre svega, postoji nekoliko stvari koje ne bi trebalo da radi. U Rumuniji ne bi trebalo da podrži upitno isključivanje desničarskog ekstremiste Kalina Đorđeskua sa predsedničkih izbora. Ta netransparentna presuda dodatno je povećala nepoverenje u pravosuđe i politiku, a time i upliv ekstremista. Neofašiste treba eliminisati na glasačkim mestima.“

Što se Srbije tiče“, navodi autor, „EU bi trebalo da napusti ideju da je Vučić garant stabilnosti regiona. Možda je nekad i bio, ali sada kada je u ozbiljnoj nevolji, on bi mogao da postane rizik. (…) Sa Bosnom i Hercegovinom na zapadu i Kosovom na jugu, Srbija se graniči sa dva krizna područja. Vučić preko svojih saveznika u Republici Srpskoj i na severu Kosova ima direktan uticaj. Evropa i SAD (u meri u kojoj im je i dalje stalo) tu bi morale da budu na oprezu. Otvorena kriza u komšiluku mogla bi Vučiću da pruži izgovor da zaustavi proces građanskog pokreta.“

Švajcarski list na kraju donosi ovakav zaključak: „Odgovornost za veću demokratizaciju u Rumuniji i Srbiji snose sami građani tih zemalja. Poslednje godine pokazale su da uticaj EU u tom regionu stalno opada. To jeste povećalo političke rizike, ali su istovremeno porasli i lična odgovornost i građanski duh. Protesti na Balkanu na kraju pokazuju da se Rumuni i Srbi emancipuju.“