Asadov pad loše je uticao na saveznike Sirije, kao što su Iran i Hezbolah. Dok pobunjenici slave, sirisjkim izbeglicama Evropa zatvara vrata uz lažno obećanje da su bezbedni
Predsednik iranskog parlamenta Muhamad Bager Galiba priznao je da je pad sirijskog predsednika Bašara el Asada negativno uticao na saveznike koji su ga podržavali, kao što su Iran i Hezbolah.
Galiba je rekao da je pad Asadove vlasti „usporio“ napore te koalicije, jer je sirijski režim bio ključni deo njihovih planova, prenela je Al Džazira.
Prema njegovim rečima, Asadova vlada je ignorisala iranska upozorenja koja su usledila pre nego što su pobunjenici preuzeli kontrolu i srušili njegovu vlast.
Galiba je istakao da je Asad ta upozorenja uzeo u obzir, sirijski narod danas ne bi bio suočen sa „haosom, podelama i uništavanjem resursa“.
„Verujemo da će sirijski narod shvatiti strašan položaj u kojem se nalazi njihova zemlja, i da će patriotski sirijski mladi ljudi naći način da obnove nacionalnu čast“, zaključio je Galiba.
Demokratija je daleko od Bliskog istoka
Novinar RTS-a Momir Turudić, koji je stručnjak za Bliski istok kaže za „Vreme” da treba imatu na umu da demokratija nikada nije stigla nigde u te krajeve.
„Mnogi su u Siriji hteli više slobode. Samo što ovi pobednici jesu borci protiv Asada, ali nisu borci za demokratiju. Srž su grupe koje hoće da uvedu šerijat poput Hajat Tahrir al Šama – bivše filijale Al Kaide – i drugih džihadističkih grupa”, objašnjava Turudić.
Ove pobunjeničke grupe, dodaje, držale su severozapad oko Idliba, jer su tamo potisnuti uz pomoć Rusije, Hezbolaha i Iranske garde.
„Sada se drastično promenilo to da je Rusija vezana u Ukrajini, Hezbolah u Libanu, a Iran takođe u sukobima sa Izraelom. To su sve pobunjenici znali i spremali su se. Verovatno je Turska obavila gro priprema”, kaže Turudić.
Zatvaranje vrata izbeglicama iz Sirije
Vesti o kraju Asadovog režima iznenadile su mnoge, a brojne zemlje pohrlile su da primoraju izbeglice iz Sirije da se vrate u svoju zemlju.
„Mnogi će doći u nezavidnu situaciju. Hrvatska je, recimo, objavila da obustavlja prijem zahteva za azil Sirijaca. Zavisiće dosta od toga da li će Sirija na Zapadu biti proglašena za ‘sigurnu zemlju’”, objašnjava Turudić.
I Turska je delom uplela prste u svrgavanje Asada upravo jer se nadala da će tri do četiri miliona izbeglica moći da vrati u Siriju.
„Nasuprot tome, moglo bi da dođe do novog talasa izbeglica ako bude represije ili onih koji se represije plaše. Mnogi već idu u Liban, iako ni tamo nije bajno”, kaže Turudić.
Zvaničnici ističu da, kao i uvek kada se situcija u nekoj zemlji menja, to može da izazove privremeno suspendovanje odluke oko nekih podnetih zahteva. Ova „privremenost“ podrazumeva iščekivanje razjašnjavanja političke situacije u Siriji.
Savezni sud u Vašingtonu naredio je izvršenje arbitražne presude prema kojoj Hrvatska treba da isplati oko 236 miliona dolara mađarskoj naftnoj kompaniji MOL
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
