Predsednik iranskog parlamenta Muhamad Bager Galiba priznao je da je pad sirijskog predsednika Bašara el Asada negativno uticao na saveznike koji su ga podržavali, kao što su Iran i Hezbolah.
Galiba je rekao da je pad Asadove vlasti „usporio“ napore te koalicije, jer je sirijski režim bio ključni deo njihovih planova, prenela je Al Džazira.
Prema njegovim rečima, Asadova vlada je ignorisala iranska upozorenja koja su usledila pre nego što su pobunjenici preuzeli kontrolu i srušili njegovu vlast.
Galiba je istakao da je Asad ta upozorenja uzeo u obzir, sirijski narod danas ne bi bio suočen sa „haosom, podelama i uništavanjem resursa“.
„Verujemo da će sirijski narod shvatiti strašan položaj u kojem se nalazi njihova zemlja, i da će patriotski sirijski mladi ljudi naći način da obnove nacionalnu čast“, zaključio je Galiba.
Demokratija je daleko od Bliskog istoka
Novinar RTS-a Momir Turudić, koji je stručnjak za Bliski istok kaže za „Vreme” da treba imatu na umu da demokratija nikada nije stigla nigde u te krajeve.
„Mnogi su u Siriji hteli više slobode. Samo što ovi pobednici jesu borci protiv Asada, ali nisu borci za demokratiju. Srž su grupe koje hoće da uvedu šerijat poput Hajat Tahrir al Šama – bivše filijale Al Kaide – i drugih džihadističkih grupa”, objašnjava Turudić.
Ove pobunjeničke grupe, dodaje, držale su severozapad oko Idliba, jer su tamo potisnuti uz pomoć Rusije, Hezbolaha i Iranske garde.
„Sada se drastično promenilo to da je Rusija vezana u Ukrajini, Hezbolah u Libanu, a Iran takođe u sukobima sa Izraelom. To su sve pobunjenici znali i spremali su se. Verovatno je Turska obavila gro priprema”, kaže Turudić.
Zatvaranje vrata izbeglicama iz Sirije
Vesti o kraju Asadovog režima iznenadile su mnoge, a brojne zemlje pohrlile su da primoraju izbeglice iz Sirije da se vrate u svoju zemlju.
„Mnogi će doći u nezavidnu situaciju. Hrvatska je, recimo, objavila da obustavlja prijem zahteva za azil Sirijaca. Zavisiće dosta od toga da li će Sirija na Zapadu biti proglašena za ‘sigurnu zemlju’”, objašnjava Turudić.
I Turska je delom uplela prste u svrgavanje Asada upravo jer se nadala da će tri do četiri miliona izbeglica moći da vrati u Siriju.
„Nasuprot tome, moglo bi da dođe do novog talasa izbeglica ako bude represije ili onih koji se represije plaše. Mnogi već idu u Liban, iako ni tamo nije bajno”, kaže Turudić.
Zvaničnici ističu da, kao i uvek kada se situcija u nekoj zemlji menja, to može da izazove privremeno suspendovanje odluke oko nekih podnetih zahteva. Ova „privremenost“ podrazumeva iščekivanje razjašnjavanja političke situacije u Siriji.
