Tragični „restlovi“ istorije, pogotovo kada je reč o masovnim zločinima, bilo prema „tuđim“ etničkim zajednicama bilo prema sopstvenim građanima, aktuelna su tema u svetskim razmerama. U nemačkom Bundestagu prošle je sedmice usvojena deklaracija o turskom pokolju Jermena početkom prošlog veka – godinu dana pre toga rasprava na istu temu vodila se i u francuskoj Narodnoj skupštini; oba doma američkog Kongresa ovih su dana usvojili dokument o genocidu u Srebrnici koji se zbio pre deset godina; početkom juna roditelji i srodnici studenata poginulih na Tjenanmenu pre 16 godina, otvorenim pismom kineskom predsedniku Hu Đintaou založili su se za preispitivanje važeće zvanične ocene („kontrarevolucija“) o najtragičnijem događaju u povesti moderne Kine. Ovog meseca takođe, i Argentina je ponovo otvorila jednu od tamnijih strana sopstvene prošlosti – odlukom Ustavnog suda van snage su stavljena dva zakonska propisa koja su onemogućavala suđenja pripadnicima vojske odgovornim za masovna kidnapovanja, mučenja i ubistva civila tokom vladavine hunte pre više od četvrt stoleća.
Zločini ne zastarevaju – maksima je na kojoj već decenijama počiva međunarodno pravo. Sadašnje otvaranje ove traumatične teme i na političkom nivou prvenstveno je deo globalnog napora da se njihovim smeštanjem u kontekst savremenih merila i vrednosti kreira, kako kažu eksperti, nova kultura sećanja i tako doprinese stvaranju novog identiteta i naroda i država. O tome na svoj način svedoče dopisnici „Vremena“ iz Berlina i Južne Amerike.
Rudarenje litijuma u Nemačkoj zavisi od mnogobrojnih odobrenja. Koliko je Saksonija daleko od prvog rudnika litijuma o kom su razgovarali Šolc i Vučić? Šta je potrebno za dobijanje dozvole za rad? I koliko će to uticati na životnu sredinu? Dojče vele donosi odgovore
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Asadov pad loše je uticao na saveznike Sirije, kao što su Iran i Hezbolah. Dok pobunjenici slave, sirisjkim izbeglicama Evropa zatvara vrata uz lažno obećanje da su bezbedni
Predsednik Rusije Vladimir Putin zapretio je da će, ukoliko Ukrajina ne prestane da koristi rakete „ATACMS“ u udarima na teritoriju Rusije, Kremlj odgovoriti napadima na Kijev hipersoničnim projektilima „Orešnik“
Državni vrh u Damasku održavao je veze s nacističkim beguncima kojima je pružio utočište u Siriji, ali i sa državnom bezbednošću Istočne Nemačke. Iskustva tih nacista oblikovala su sirijske obaveštajne službe
Dok dezavuiše najbliže saradnike i pokušava da uplaši narod kukanjem na „hibridni rat“ i zazivanjem tajnih služi, u obraćanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića sve više se oseća smrad sumpora iz Šešeljevih dana
Šta se krije iza eksplozije u Vojnotehničkom institutu koja je u ponedeljak, 9. cecembra, uzbunila Žarkovo i dima koji se nadvio iznad Ceraka
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
