Predsednik Džo Bajden i njegov prethodnik Donald Tramp u utorak su i formalno osigurali predsedničke nominacije Demokratske odnosno Republikanske stranke nakon odlučujućih pobeda u Džordžiji, Misisipiju i državi Vašington
Sada je i formalno potvrđeno: u novu trku za Belu kuću ulaze dva kandidata koje ne želi 70 odsto Amerikanaca.
Džo Bajden (81) je na stranačkim izborima u utorak osvojio više od 1.968 delegata koliko je bilo potrebno da bi konačno osigurao predsedničku nominaciju demokrata, a Donad Tramp (77) neophodnih najmanje 1.215 za republikansku. Bajdenova kandidatura biće ozvaničena na stranačkoj konvenciji u Čikagu u avgustu, a Trampova na konvenciji u Milvokiju mesec dana ranije, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
To neće biti nadmetanje u popularnosti, već u tome ko je manje nepopularan. Mnogim Amerikancima, između ostalog, smeta starost predsedničkih kandidata. Govori se pogrdno o „gerijatrijskim“ izborima, o tome kako se obojica preterano trude da deluju vitalno, energično i mladalački.
Uprkos tome Bajden čak nije imao ozbiljnog rivala u trci za predsedničku nominaciju, iako deo demokrata takođe protestuje zbog njegove nepokolebljive podrške Izraelu u ratu protiv Hamasa u Gazi. Njegovi saveznici ipak se nadaju da će ga podržati demokratska baza i nezavisni birači koji se plaše drugog Trampovog mandata.
Bajden: Ovo je borba za slobodu
Bajden trku predstavlja kao borbu za slobodu u Americi i u inostranstvu. Svoju podršku Ukrajini i rad na širenju NATO-a upoređuje sa Trampovim pohvalama na račun ruskog predsednika Vladimira Putina i porukama da će reći Rusiji da napadne NATO članice koje ne ispunjavaju finansijske obaveze, piše RSE.
„Suočeni smo sa otrežnjujućom realnošću. Sloboda i demokratija su u opasnosti ovde u Americi kao nikada ranije od Građanskog rata. Donald Tramp vodi kampanju ogorčenosti i osvete koja ugrožava samu ideju Amerike…Verujem da će Amerikanci izabrati da nastave da idu u budućnost“, poručio je Bajden nakon što je osigurao nominaciju.
On se svojski trudi da ubedi skeptične birače da je i dalje fizički i mentalno sposoban da obavlja funkciju predednika. Suočen je i sa protestom jednog krila stranke zato što ne ulaže više napora da zaustavi rat Izraela i Hamasa u Gazi. Prošlog meseca se u Mičigenu više od 100.000 glasača zbog toga izjasnilo da su neopredijeljeni, prenosi RSE.
Tramp: Bajden je star i pušta migrante u zemlju
Nešto više od četiri godine mlađi Tramp Bajdena konstantno proziva zbog njegovih godina:
„Pretpostavljam da će on biti kandidat. Ja sam jedini njegov protivnik, osim samog života“, rekao je Tramp za CNBC pre nego što je Bajdenova kandidatura formalno bila potvrđena.
Na skupu u Džordžiji je Tramp ponovio po ko zna koji put da su izbori 2020. godine bili „pokradeni“, a Bajdena je napao što nije uspeo da spreči priliv migranata na granici sa Meksikom. Pitanje imigracije je centralno u njegovoj kampanji, konstatuje RSE.
Protiv Trampa su podignute četiri optužnice, između ostalog zbog zadržavanja poverljivih dokumenata nakon što je napustio položaj predsednika i pokušaja da prekroji izborni rezultat 2020. godine. Takođe se postavljaju pitanja u vezi sa njegovom politikom ako pobedi na izborima, kao i odnosima sa nekima od najopasnijih diktatora u svetu.
Sadašnji protiv bivšeg predsednika
Ovo će biti prvi put od 1912. godine da su kandidati na izborima dva američka predsednika, prenosi AP.
Takođe, prvi put od 1956. godine su isti kandidati u dva izborna ciklusa. Tada je republikanski predsednik Dvajt Ajzenhauer drugi put porazio bivšeg demokratskog guvernera Ilinoisa Adlaija Stivensona.
Ove godine ankete pokazuju da mnogi birači ne žele ponavljanje trke iz 2020. godine. Prema istraživanju Rojtersa i Ipsosa i Bajden i Tramp su nepopularni među većinom glasača. Ali šta im vredi, njih dvojicu su Demokrate i Republikanci poslali u trku za 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
Amerika ne samo da nije uspela da natera Teheran na kapitulaciju, već je pogoršala svoj međunarodni položaj. Najveći kolateralni gubitnik napada na Iran je Evropa, a najveći pobednik - Kina.
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
