Predsednik Džo Bajden i njegov prethodnik Donald Tramp u utorak su i formalno osigurali predsedničke nominacije Demokratske odnosno Republikanske stranke nakon odlučujućih pobeda u Džordžiji, Misisipiju i državi Vašington
Sada je i formalno potvrđeno: u novu trku za Belu kuću ulaze dva kandidata koje ne želi 70 odsto Amerikanaca.
Džo Bajden (81) je na stranačkim izborima u utorak osvojio više od 1.968 delegata koliko je bilo potrebno da bi konačno osigurao predsedničku nominaciju demokrata, a Donad Tramp (77) neophodnih najmanje 1.215 za republikansku. Bajdenova kandidatura biće ozvaničena na stranačkoj konvenciji u Čikagu u avgustu, a Trampova na konvenciji u Milvokiju mesec dana ranije, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
To neće biti nadmetanje u popularnosti, već u tome ko je manje nepopularan. Mnogim Amerikancima, između ostalog, smeta starost predsedničkih kandidata. Govori se pogrdno o „gerijatrijskim“ izborima, o tome kako se obojica preterano trude da deluju vitalno, energično i mladalački.
Uprkos tome Bajden čak nije imao ozbiljnog rivala u trci za predsedničku nominaciju, iako deo demokrata takođe protestuje zbog njegove nepokolebljive podrške Izraelu u ratu protiv Hamasa u Gazi. Njegovi saveznici ipak se nadaju da će ga podržati demokratska baza i nezavisni birači koji se plaše drugog Trampovog mandata.
Bajden: Ovo je borba za slobodu
Bajden trku predstavlja kao borbu za slobodu u Americi i u inostranstvu. Svoju podršku Ukrajini i rad na širenju NATO-a upoređuje sa Trampovim pohvalama na račun ruskog predsednika Vladimira Putina i porukama da će reći Rusiji da napadne NATO članice koje ne ispunjavaju finansijske obaveze, piše RSE.
„Suočeni smo sa otrežnjujućom realnošću. Sloboda i demokratija su u opasnosti ovde u Americi kao nikada ranije od Građanskog rata. Donald Tramp vodi kampanju ogorčenosti i osvete koja ugrožava samu ideju Amerike…Verujem da će Amerikanci izabrati da nastave da idu u budućnost“, poručio je Bajden nakon što je osigurao nominaciju.
On se svojski trudi da ubedi skeptične birače da je i dalje fizički i mentalno sposoban da obavlja funkciju predednika. Suočen je i sa protestom jednog krila stranke zato što ne ulaže više napora da zaustavi rat Izraela i Hamasa u Gazi. Prošlog meseca se u Mičigenu više od 100.000 glasača zbog toga izjasnilo da su neopredijeljeni, prenosi RSE.
Tramp: Bajden je star i pušta migrante u zemlju
Nešto više od četiri godine mlađi Tramp Bajdena konstantno proziva zbog njegovih godina:
„Pretpostavljam da će on biti kandidat. Ja sam jedini njegov protivnik, osim samog života“, rekao je Tramp za CNBC pre nego što je Bajdenova kandidatura formalno bila potvrđena.
Na skupu u Džordžiji je Tramp ponovio po ko zna koji put da su izbori 2020. godine bili „pokradeni“, a Bajdena je napao što nije uspeo da spreči priliv migranata na granici sa Meksikom. Pitanje imigracije je centralno u njegovoj kampanji, konstatuje RSE.
Protiv Trampa su podignute četiri optužnice, između ostalog zbog zadržavanja poverljivih dokumenata nakon što je napustio položaj predsednika i pokušaja da prekroji izborni rezultat 2020. godine. Takođe se postavljaju pitanja u vezi sa njegovom politikom ako pobedi na izborima, kao i odnosima sa nekima od najopasnijih diktatora u svetu.
Sadašnji protiv bivšeg predsednika
Ovo će biti prvi put od 1912. godine da su kandidati na izborima dva američka predsednika, prenosi AP.
Takođe, prvi put od 1956. godine su isti kandidati u dva izborna ciklusa. Tada je republikanski predsednik Dvajt Ajzenhauer drugi put porazio bivšeg demokratskog guvernera Ilinoisa Adlaija Stivensona.
Ove godine ankete pokazuju da mnogi birači ne žele ponavljanje trke iz 2020. godine. Prema istraživanju Rojtersa i Ipsosa i Bajden i Tramp su nepopularni među većinom glasača. Ali šta im vredi, njih dvojicu su Demokrate i Republikanci poslali u trku za 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
