Predsednik Džo Bajden i njegov prethodnik Donald Tramp u utorak su i formalno osigurali predsedničke nominacije Demokratske odnosno Republikanske stranke nakon odlučujućih pobeda u Džordžiji, Misisipiju i državi Vašington
Sada je i formalno potvrđeno: u novu trku za Belu kuću ulaze dva kandidata koje ne želi 70 odsto Amerikanaca.
Džo Bajden (81) je na stranačkim izborima u utorak osvojio više od 1.968 delegata koliko je bilo potrebno da bi konačno osigurao predsedničku nominaciju demokrata, a Donad Tramp (77) neophodnih najmanje 1.215 za republikansku. Bajdenova kandidatura biće ozvaničena na stranačkoj konvenciji u Čikagu u avgustu, a Trampova na konvenciji u Milvokiju mesec dana ranije, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
To neće biti nadmetanje u popularnosti, već u tome ko je manje nepopularan. Mnogim Amerikancima, između ostalog, smeta starost predsedničkih kandidata. Govori se pogrdno o „gerijatrijskim“ izborima, o tome kako se obojica preterano trude da deluju vitalno, energično i mladalački.
Uprkos tome Bajden čak nije imao ozbiljnog rivala u trci za predsedničku nominaciju, iako deo demokrata takođe protestuje zbog njegove nepokolebljive podrške Izraelu u ratu protiv Hamasa u Gazi. Njegovi saveznici ipak se nadaju da će ga podržati demokratska baza i nezavisni birači koji se plaše drugog Trampovog mandata.
Bajden: Ovo je borba za slobodu
Bajden trku predstavlja kao borbu za slobodu u Americi i u inostranstvu. Svoju podršku Ukrajini i rad na širenju NATO-a upoređuje sa Trampovim pohvalama na račun ruskog predsednika Vladimira Putina i porukama da će reći Rusiji da napadne NATO članice koje ne ispunjavaju finansijske obaveze, piše RSE.
Election 2024 BidenDžo Bajden: Borimo se za slobodu / Foto: AP Photo/Matt Rourke
„Suočeni smo sa otrežnjujućom realnošću. Sloboda i demokratija su u opasnosti ovde u Americi kao nikada ranije od Građanskog rata. Donald Tramp vodi kampanju ogorčenosti i osvete koja ugrožava samu ideju Amerike…Verujem da će Amerikanci izabrati da nastave da idu u budućnost“, poručio je Bajden nakon što je osigurao nominaciju.
On se svojski trudi da ubedi skeptične birače da je i dalje fizički i mentalno sposoban da obavlja funkciju predednika. Suočen je i sa protestom jednog krila stranke zato što ne ulaže više napora da zaustavi rat Izraela i Hamasa u Gazi. Prošlog meseca se u Mičigenu više od 100.000 glasača zbog toga izjasnilo da su neopredijeljeni, prenosi RSE.
Tramp: Bajden je star i pušta migrante u zemlju
Nešto više od četiri godine mlađi Tramp Bajdena konstantno proziva zbog njegovih godina:
„Pretpostavljam da će on biti kandidat. Ja sam jedini njegov protivnik, osim samog života“, rekao je Tramp za CNBC pre nego što je Bajdenova kandidatura formalno bila potvrđena.
Donald TrumpDonald Tramp: Borimo se protiv priliva migranata / Foto: AP Photo/Alex Brandon
Na skupu u Džordžiji je Tramp ponovio po ko zna koji put da su izbori 2020. godine bili „pokradeni“, a Bajdena je napao što nije uspeo da spreči priliv migranata na granici sa Meksikom. Pitanje imigracije je centralno u njegovoj kampanji, konstatuje RSE.
Protiv Trampa su podignute četiri optužnice, između ostalog zbog zadržavanja poverljivih dokumenata nakon što je napustio položaj predsednika i pokušaja da prekroji izborni rezultat 2020. godine. Takođe se postavljaju pitanja u vezi sa njegovom politikom ako pobedi na izborima, kao i odnosima sa nekima od najopasnijih diktatora u svetu.
Sadašnji protiv bivšeg predsednika
Ovo će biti prvi put od 1912. godine da su kandidati na izborima dva američka predsednika, prenosi AP.
Takođe, prvi put od 1956. godine su isti kandidati u dva izborna ciklusa. Tada je republikanski predsednik Dvajt Ajzenhauer drugi put porazio bivšeg demokratskog guvernera Ilinoisa Adlaija Stivensona.
Ove godine ankete pokazuju da mnogi birači ne žele ponavljanje trke iz 2020. godine. Prema istraživanju Rojtersa i Ipsosa i Bajden i Tramp su nepopularni među većinom glasača. Ali šta im vredi, njih dvojicu su Demokrate i Republikanci poslali u trku za 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
