Rudnik litijuma izazvao strah kod građana u Nemačkoj

Cinvald na krajnjem istoku Nemačke je mesto s dugom rudarskom tradicijom. Tu su vekovima iskopavani kalaj i drugi metali. Nakon zatvaranja svih rudnika Cinvald se posvetio turizmu, piše Dojče vele.

Uskoro bi tu ponovo moglo da se rudari. Ispod tog sela na granici sa Češkom krije se pravo blago: litijum.

„Izmerene i pretpostavljene rezerve u Cinvaldu iznose 430.000 tona litijuma, kao elementa, odnosno metala“, kaže za DW Marko Ulig, direktor kompanije „Cinvald litijum“.

„To su veoma velike rezerve. To znači da se radi o drugim najvećim zalihama litijuma unutar EU, odnosno trećem po veličini depozitu u Evropi“, dodaje Ulig.

Litijum iz Nemačka: šta kažu ljudi u Cinvaldu?
👉 https://t.co/qnOU0A2m9e pic.twitter.com/blBlYt2fIC

— DW Balkan BHS (@dw_balkan) December 10, 2024

On procenjuje da bi s litijumom iz Cinvalda godišnje moglo da se proizvede i do 800.000 baterija za električna vozila.

Nemačka danas uvozi kompletan litijum koji joj je potreban. Zavisna je od Kine i to je veliki rizik za njenu privredu.

„U Nemačkoj trenutno 115 milijardi evra neto dodatne vrednosti zavisi od litijuma i projekata povezanih s litijumom. To je otprilike 480.000 radnih mesta koja zavise od toga“, podseća Ulig.

Strah meštana Cinvalda

„Cinvald litijum“ bi najkasnije za dve do tri godine hteo da počne s kopanjem litijuma. Državne službe detaljno proveravaju projekat, pogotovo moguće efekte na životnu sredinu.

Lokalni meštani su zabrinuti. To su ljudi poput Rolfa Frojdenberga iz građanske inicijative koja štiti interese žitelja Cinvalda. Oni strahuju da bi rudnik litijuma mogao kompletno da promeni njihove živote:

„Cinvald danas živi od turizma. Da li će to uopšte biti moguće u budućnosti? Da li će naše kuće da opstanu ili će možda ceo Cinvald morati da se preseli“, pita se Frojdenberg.

On sam investirao je dosta novca u nekretnine u Cinvaldu, to je njegovo osiguranje za stare dane. Sada se boji da će izgubiti na vrednosti ako rudnik proradi. Od nemačke države, ali i od kompanije „Cinvald litijum“, očekuje konkretne ideje o tome kako sačuvati to mesto kao turističku destinaciju.

„Za to bi trebalo stvoriti pretpostavke, na primer da žiteljima Cinvalda mogu da se daju garancije u slučaju da bude neke štete – na primer odštete ako ne budemo mogli da iznajmljujemo turistima, ako bude štete na kućama ili zemljištima. To nas veoma brine.“

Te brige muče i Jensa Vebera. On sa suprugom živi nekoliko kilometara dalje, u idiličnoj prirodi kod mesta Berenštajna. Planirani rudnik litijuma bi, smatra, mogao nepovratno da uništi taj raj.

„Na osnovu aktuelnog plana koji smo nakratko mogli da vidimo na jednoj tribini, predviđeno je da se ovde, na ovom području, u dolini reke Male Bile, podigne hemijska fabrika na površini od oko deset hektara. To bi direktno pogodilo i našu kuću“, kaže Veber.

Da li je moguć nekakav kompromis?

Planovi nisu finalni i još mnogo toga može da se promeni, tvrdi Marko Ulig iz firme „Cinvald litijum“. Poslednjih meseci on mnogo razgovara s ljudima na terenu, pokušava da ih informiše. Svestan je njihovih strahova, ali ima jasnu poruku:

„Mora nam biti jasno da mi, ako želimo da budemo samostalni po pitanju snabdevanja sirovinama, moramo da prihvatimo činjenicu da jedan ovakav projekat ne može biti realizovan bez posledica. Mi ćemo promeniti ovaj region, mi ćemo promeniti i živote ljudi, biće i uticaja na prirodu.“

Da li je kompromis ovde moguć? Kako zaštititi prirodu, a istovremeno smanjiti zavisnost od kritičnih sirovina? Firma „Cinvald litijum“ podseća da Nemačka ima visoke ekološke standarde, a regionu obećava prosperitet i otvaranje novih radnih mesta.

Jens Veber je ipak skeptičan: „Ljudi koji žive ovde u Berenštajnu dugo su živeli s posledicama rudarenja u ovom regionu. Bilo je loših iskustava, teških oboljenja. Strašne su bile i posledice rudarenja po prirodu, delom se osećaju do danas. Ljudi u ovom regionu ne žele da to opet dožive.“

Da li će blago koje se krije ispod Cinvalda ikada ugledati svetlost dana? Firma „Cinvald litijum“ htela bi da počne s rudarenjem već za par godina. Konačnu odluku o tome doneće Državna agencija za rudnike.