Dok nemačka kompanija planira eksploataciju litijuma u Cinvaldu, lokalni stanovnici strahuju za očuvanje prirode, svojih domova i turističke ekonomije. Predstoji odluka koja bi mogla promeniti budućnost ovog regiona
Cinvald na krajnjem istoku Nemačke je mesto s dugom rudarskom tradicijom. Tu su vekovima iskopavani kalaj i drugi metali. Nakon zatvaranja svih rudnika Cinvald se posvetio turizmu, piše Dojče vele.
Uskoro bi tu ponovo moglo da se rudari. Ispod tog sela na granici sa Češkom krije se pravo blago: litijum.
„Izmerene i pretpostavljene rezerve u Cinvaldu iznose 430.000 tona litijuma, kao elementa, odnosno metala“, kaže za DW Marko Ulig, direktor kompanije „Cinvald litijum“.
„To su veoma velike rezerve. To znači da se radi o drugim najvećim zalihama litijuma unutar EU, odnosno trećem po veličini depozitu u Evropi“, dodaje Ulig.
Litijum iz Nemačka: šta kažu ljudi u Cinvaldu?
👉 https://t.co/qnOU0A2m9e pic.twitter.com/blBlYt2fIC— DW Balkan BHS (@dw_balkan) December 10, 2024
On procenjuje da bi s litijumom iz Cinvalda godišnje moglo da se proizvede i do 800.000 baterija za električna vozila.
Nemačka danas uvozi kompletan litijum koji joj je potreban. Zavisna je od Kine i to je veliki rizik za njenu privredu.
„U Nemačkoj trenutno 115 milijardi evra neto dodatne vrednosti zavisi od litijuma i projekata povezanih s litijumom. To je otprilike 480.000 radnih mesta koja zavise od toga“, podseća Ulig.
Strah meštana Cinvalda
„Cinvald litijum“ bi najkasnije za dve do tri godine hteo da počne s kopanjem litijuma. Državne službe detaljno proveravaju projekat, pogotovo moguće efekte na životnu sredinu.
Lokalni meštani su zabrinuti. To su ljudi poput Rolfa Frojdenberga iz građanske inicijative koja štiti interese žitelja Cinvalda. Oni strahuju da bi rudnik litijuma mogao kompletno da promeni njihove živote:
„Cinvald danas živi od turizma. Da li će to uopšte biti moguće u budućnosti? Da li će naše kuće da opstanu ili će možda ceo Cinvald morati da se preseli“, pita se Frojdenberg.
On sam investirao je dosta novca u nekretnine u Cinvaldu, to je njegovo osiguranje za stare dane. Sada se boji da će izgubiti na vrednosti ako rudnik proradi. Od nemačke države, ali i od kompanije „Cinvald litijum“, očekuje konkretne ideje o tome kako sačuvati to mesto kao turističku destinaciju.
„Za to bi trebalo stvoriti pretpostavke, na primer da žiteljima Cinvalda mogu da se daju garancije u slučaju da bude neke štete – na primer odštete ako ne budemo mogli da iznajmljujemo turistima, ako bude štete na kućama ili zemljištima. To nas veoma brine.“
Te brige muče i Jensa Vebera. On sa suprugom živi nekoliko kilometara dalje, u idiličnoj prirodi kod mesta Berenštajna. Planirani rudnik litijuma bi, smatra, mogao nepovratno da uništi taj raj.
„Na osnovu aktuelnog plana koji smo nakratko mogli da vidimo na jednoj tribini, predviđeno je da se ovde, na ovom području, u dolini reke Male Bile, podigne hemijska fabrika na površini od oko deset hektara. To bi direktno pogodilo i našu kuću“, kaže Veber.
Da li je moguć nekakav kompromis?
Planovi nisu finalni i još mnogo toga može da se promeni, tvrdi Marko Ulig iz firme „Cinvald litijum“. Poslednjih meseci on mnogo razgovara s ljudima na terenu, pokušava da ih informiše. Svestan je njihovih strahova, ali ima jasnu poruku:
„Mora nam biti jasno da mi, ako želimo da budemo samostalni po pitanju snabdevanja sirovinama, moramo da prihvatimo činjenicu da jedan ovakav projekat ne može biti realizovan bez posledica. Mi ćemo promeniti ovaj region, mi ćemo promeniti i živote ljudi, biće i uticaja na prirodu.“
Da li je kompromis ovde moguć? Kako zaštititi prirodu, a istovremeno smanjiti zavisnost od kritičnih sirovina? Firma „Cinvald litijum“ podseća da Nemačka ima visoke ekološke standarde, a regionu obećava prosperitet i otvaranje novih radnih mesta.
Jens Veber je ipak skeptičan: „Ljudi koji žive ovde u Berenštajnu dugo su živeli s posledicama rudarenja u ovom regionu. Bilo je loših iskustava, teških oboljenja. Strašne su bile i posledice rudarenja po prirodu, delom se osećaju do danas. Ljudi u ovom regionu ne žele da to opet dožive.“
Da li će blago koje se krije ispod Cinvalda ikada ugledati svetlost dana? Firma „Cinvald litijum“ htela bi da počne s rudarenjem već za par godina. Konačnu odluku o tome doneće Državna agencija za rudnike.
Počev od 1. maja ove godine na ulicama glavnog grada Holandije stanovnici i turisti više neće viđati reklame za ugalj i naftu, avionske letove, krstarenja i mesne delikatese
Slovačka je obustavila isporuku električne energije Ukrajini, dok ministri inostranih poslova Evropske unije zbog protivljenja Mađarske nisu postigli dogovor ni o 20. paketu sankcija Rusiji, ni o kreditu od 90 milijardi evra
Od prodora ruskih tenkovskih jedinica i opšteg haosa do ukopavanja na borbenim položajima, okršaja dronovima i „zona smrti“. Ukrajinski vojnici pričaju kako vide razvoj rata koji je počeo ruskom invazijom 24. februara 2022.
Policija u Londonu privela je Pitera Mendelsona (72), bivšeg britanskog ambasadora u SAD, zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj dok je bio ministar, a u okviru istrage o njegovim vezama sa Džefrijem Epstinom. On je nakon saslušanja u policiji pušten uz kauciju, saopštile su vlasti
Skoro godinu dana nakon što je objavila dečju knjigu o suočavanju s gubitkom, Amerikanka Kuri Ričins našla se na optuženičkoj klupi - tužilaštvo tvrdi da ga je supruga ubila zbog novca i nove veze
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
