Meta napada Hezbolaha u nedelju bio je kamp za obuku izraelska vojske. Dronovi šiitske milicije ubili su četiri vojnika, ranjeno je preko 60 ljudi. Uzdrman je osećaj zaštićenosti Izraelaca zbog efikasnosti protivraketnog sistema „Gvozdena kupola”
U napadu dronom na vojnu bazu na severu Izraela, oko 30 kilometara južno od Haife, poginula su četiri izraelska vojnika, Njih sedam je teško ranjeno, a više od 60 ljudi je povređeno, saopštile su Izraelske odbrambene snage (IDF). Bio je to pojedinačno najubitačniji napad na Izrael od 7. Oktobra prošle godine.
Hezbolah je preuzeo odgovornost za ovaj napad uz navode da je meta bio kamp za obuku Golani brigade IDF-a u oblasti grada Binjamina, koji se nalazi između Tel Aviva i Haife.
Kancelarija za medije Hezbolaha saopštila je da je napad bio odgovor na izraelske napade u četvrtak u južnom Libanu i Bejrutu i istakla da je gađala kamp koristeći „roj dronova“, piše BBC.
„Relativno nesofisticirana“ bespilotna letelica
Izraelska hitna pomoć Magen David Adom saopštila je da je u napadu povređena 61 osoba, od kojih su tri u kritičnom stanju. Navedeno je da je 37 povređenih prebačeno u osam regionalnih bolnica, bilo kolima hitne pomoći ili helikopterom.
Izraelska pravila ratne cenzure u početku su sprečavala medije da izveštavaju tačno gde ili šta je meta, pre nego što je IDF potvrdio da je to baza kod Binjamina.
Neki izraelski mediji su izvestili da je bazu pogodila „relativno nesofisticirana“ bespilotna letelica lansirana iz Libana – oružje za koje se čini da nije aktiviralo alarme za rano upozorenje.
Tokom cele večeri u nedelju televizijski izveštaji, objave na društvenim mrežama i onlajn izveštaji prikazivali su snimke vozila hitne pomoći, uključujući helikoptere, koji odvoze žrtve u bolnice širom severnog Izraela.
Detalji su i dalje oskudni, ali čini se da su mnogi povređeni u vreme napada bili u zajedničkoj kantini i da su bili potpuno zatečeni.
Alarm se nije oglasio
Hezbolah je preuzeo odgovornost za napad ubrzo nakon što je objavio audio poruku svog ubijenog vođe Hasana Nasralaha u kojoj poziva svoje članove da „brane svoj narod, svoju porodicu, svoju naciju, svoje vrednosti i dostojanstvo“, izveštava CNN.
Ranije u nedelju, IDF je saopštio da je presreo bespilotnu letelicu lansiranu iz Libana, ne navodeći gde, pa nije jasno da li je to presretanje bilo deo ovog napada.
Izraelski sistemi protivvazdušne odbrane obično su veoma pouzdani, ali ovog puta nije bilo izveštaja o uzbunama u oblasti grada Binjamina u vreme napada, što je dovelo do pitanja kako je dron uspeo da prodre tako duboko u izraelsku teritoriju, a da nije primećen.
Recept protiv “Gvozdene kupole”
Hezbolah je saopštio da je ispalio desetine raketa na severne izraelske gradove Nahariju i Akru da bi angažovao izraelske sisteme protivvazdušne odbrane, dok je istovremeno lansirao roj dronova.
„Ove bespilotne letelice su bez detekcije probile izraelske odbrambene radare i stigle do cilja u kampu za obuku elitne brigade Golani u Binjamini“, saopštio je Hezbolah.
Glavni portparol IDF-a Daniel Hagari rekao je da će vojska istražiti kako je dron prošao bez podizanja alarma u bazi.
„Pretnja od bespilotnih letelica je pretnja sa kojom se suočavamo od početka rata. Potrebno nam je poboljšanje odbrane“, dodao je on.
SAD šalju antiraketni sistem THAAD za odbranu Izraela
Sjedinjene Američke Države će Izraelu isporučiti antiraketni sistem Terminal High Altitude Area Defense (THAAD) i uputiti američku vojnu posadu kako bi pomogli u jačanju njegove protivvazdušne odbrane nakon raketnog napada iz Irana ranije ovog meseca. Ovaj sistem je namenje presretanju razornih balističkih raketa kojima raspolažu i Iran i Hezbolah.
U saopštenju Pentagona se navodi da je predsednik SAD Džozef Bajden naredio da se baterija THAAD i posada pošalju „da brane Izrael“, piše BBC.
Pentagon je istakao da raspoređivanje THAAD-a „podvlači čvrstu posvećenost Sjedinjenih Država odbrani Izraela i odbrani Amerikanaca u Izraelu od bilo kakvih daljih napada Irana balističkim projektilima“.
SAD su prethodno poslale bateriju THAAD na Bliski istok nakon što je Hamas napao južni Izrael 7. oktobra prošle godine. THAAD je prvi put stigao u Izrael 2019. godine na obuku i vežbu protivvazdušne odbrane.
Iran je 1. oktobra lansirao skoro 200 balističkih projektila ka Izraelu. Izraelska vojska je saopštila da je većina njih presretnuta, ali da je jedan broj dospeo do centralnog i južnog Izrael.
Izrael još nije rekao kako će odgovoriti na napad, ali je ministar odbrane Joav Galan rekao da će to biti „smrtonosno, precizno i iznad svega iznenađujuće“.
Iran je zauzvrat rekao da neće dozvoliti da bilo koji napad Izraela ostane bez odgovora.
Izvor: BBC, CNN
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
