Prošle godine nije prošao ni jedan jedini mesec, a da se Republika Srpska nije zadužila na Banjalučkoj berzi. Taj trend je nastavljen i ove godine
U proteklih godinu i po dana Republika Srpska (RS) se zadužila oko 550 miliona evra – i to samo od prodaje obveznica i trezorskih zapisa na Banjalučkoj berzi.
Obveznice su hartije od vrednosti koje Vlada RS prodaje na berzi sa dugoročnim dospećem, najčešće na pet godina, dok se trezorski zapisi prodaju kao hartije od vrednosti sa kratkoročnim dospijećem čija isplata obično dospeva za pola godine.
To pratktično znači da je za šest meseci 2024. godine prodato trezorskih zapisa vrednih 95,5 miliona evra, a taj dug RS mora da isplati u toku ove godine, piše Radio Slobodna Evropa.
Zaduživanje zbog finansiranja deficita
Ministarstvo finansija RS saopštilo je da je u pozivima za aukcije navedena i namena trošenja novca, međutim bez preciznog odgovora na koje budžetske stavke je novac potrošen.
U pozivima za aukciju Vlada RS se poziva na zakonom predviđeno zaduživanje za finansiranje deficita, isplatu i refinansiranje dugova, te finansiranje budžetske rezerve.
Ukupni dug RS za proteklih 10 godina povećan je za oko 800 miliona evra, što znači da sada iznosi oko 3,1 milijarde evra.
Ne zna se ko kupuje hartije od vrednosti
Ministarstvo finansija RS nije saopštilo ko kupuje hartije od vrednosti RS, a reč je o unosnim ulaganjima, jer se trenutno obveznice RS prodaju uz kamatnu stopu od šest odsto, a trezorski zapisi uz kamatu od četiri odsto.
To ministarstvo samo je uopšteno navelo da se radi o „različitom spektru kupaca koji uključuju i fizička i pravna lica iz Republike Srpske, Federacije BiH i inostranstva“.
Banjalučka berza saopštila da ne raspolaže informacijama ko su kupci hartija od vrednosti, koliko je bilo kupaca, kao ni oda li su u pitanju fondovi, banke ili fizička lica.
Tokom 2023. godine RS se zadužila skoro 440 miliona evra, a u prvoj polovini u 2024. godine još oko 142 miliona evra.
U nekim mesecima obveznice i trezorski zapisi prodavani su po dva ili tri puta.
Ministarstvo finansija RS saopštilo je da je dug RS daleko ispod zakonske granice, da su sve odluke o zaduživanju planske i da se donose se u skladu sa aktima koje je usvojila Narodna skupština RS.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
