Razmene zarobljenika u naftnoj igri

U toku je novi zaplet na liniji Saudijska Arabija – SAD. Ministri zemalja učesnica sporazuma OPEK+ odlučili su na sastanku u Beču 5. oktobra da od novembra smanje proizvodnju nafte za 2 miliona barela dnevno u odnosu na kvote dogovorene u avgustu 2022. godine. To novo smanjenje je dodatak onom koje je već bilo na snazi od 2016. do kraja 2022. godine.

Učesnici sastanka usvojili su odluku “u svetlu neizvesnosti povezane sa izgledima globalne ekonomije i tržišta nafte, kao i potrebe da se poboljšaju dugoročne prognoze za tržište nafte”.

Na ovaj način derogiran je letošnji dogovor između prestolonaslednika Mohameda bin Salmana i američkog predsednika Džoa Badena prilikom njegove turneje na Bliskom istoku. Pohvale za ovakvu odluku stigle su iz Moskve. “OPEK i format OPEK+ su strukture koje su se više puta pokazale kao veoma odgovorne za stabilnost na svetskim energetskim tržištima. Stoga, naravno, odluke koje su donete imaju za cilj stabilizaciju tržišta nafte”, prokomentarisao je portprol Kremlja Dmitrij Peskov.

Ideja o novom smanjenju proizvodnje nesumnjivo potiče iz Rusije, a Rijad je podržao Moskvu motivisan, reklo bi se, vlastitim razočaranjem u američko držanje prema Iranu i onome što je dogovoreno prilikom letošnjeg boravka američkog predsednika u Saudijskoj Arabiji. Tako su se Rusija i Saudijska Arabija saglasile da se “pridržavaju dogovora postignutih” u okviru OPEK+ tokom telefonskih razgovora od 22. septembra između Vladimira Putina i prestolonaslednika Mohameda bin Salmana.

BRITANSKI I AMERIČKI ZAROBLJENICI

U istom razgovoru, kako je Kremlj saopštio, “izraženo je zadovoljstvo u vezi sa prebacivanjem na saudijsku stranu ratnih zarobljenika stranih državljana koji su ilegalno učestvovali u neprijateljstvima u Donbasu, koje je obavljeno uz lično posredovanje prestolonaslednika”.

Čini se da se na ovaj način saudijski lider zahvalio ruskom predsedniku što mu je dao priliku da se dokaže kao posrednik po važnom međunarodnom pitanju, pošto su među plaćenicima u Ukrajini bili Britanci, koje je donjecki sud osudio na smrt, i Amerikanci, pa je cela akcija dodatno podigla Bin Salmanov međunarodni prestiž i autoritet. Istovremeno, to je Putinov gest dobre volje prema Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama u trenutku kada su ukrajinske snage postigle zavidne rezultate na bojnom polju.

Sve to pokazuje da ukrajinska kriza kreira brojne zaplete i rasplete koji mogu bitno da protivureče slikama koje idu u javnost i onome što se javno govori. “Zarobljenička diplomatija”, pritom, jedna je od omiljenih formi pošto u sebi uvek sadrži humanitarnu dimenziju, ali koja može da pokaže dovoljno političkih poruka dobre volje među svim sukobljenim stranama.

IRANSKA VEZA

Među njima je i akcija koja se, može biti, nije dopala saudijskoj strani i koja, takođe, može da ima veze sa iznenadnim opozivom obećanja koja je saudijska strana dala SAD.

Nakon što je pritvoren zbog navodnih bezbednosnih prekršaja, osuđen i potom podvrgnut zabrani putovanja na više od šest godina, Iran je dozvolio iransko-američkom dvojnom državljaninu Bakeru Namaziju da napusti zemlju i zatraži medicinsku pomoć. Vlasti su se takođe složile sa obnovljivim jednonedeljnim odsustvom iz zatvora za Namazijevog sina Siamaka. Stariji Namazi otputovao je za Oman rano ujutru 5. oktobra, gde su pregovori, tradicionalno, vođeni.

Državni mediji u Iranu insistiraju na tome da su SAD pristale da oslobode neke od iranskih zamrznutih sredstava u zamenu za oslobađanje zatvorenika, ali Vašington je to odlučno demantovao. Istina, nije reč o sredstvima u američkim, nego u severnokorejskim bankama, ali ključeve od njih drži Vašington.

Rijad ovo nije mogao da doživi drugačije nego kao izneveravanje letošnjih obećanja i znak da se SAD spremaju da uvedu i Iran na svetsko tržište nafte i brzo sklope novi dogovor o kontroli iranskog nuklearnog programa. Navodno, sve je već dogovoreno, samo se čeka trenutak za potpisivanje sporazuma. Bajdenu nije odgovaralo da se to dogodi pre novembarskih izbora, pa su Iranci u tom smislu bili kooperativni. Ali, sve ovo se, izgleda, nimalo ne dopada Saudijcima, kao ni Izraelcima.

SAUDIJSKI FAKTOR

Cene gasa i nafte bile su kratkoročni motivacioni faktor za Bajdenov put u Saudijsku Arabiju, dok se verovalo da bi u srži svakog približavanja trebalo da bude zajednička potreba za suprotstavljanjem Iranu. Bajden je obećao da će SAD nastaviti da tretiraju Iran kao glavni izvor nestabilnosti na Bliskom istoku. Vašingtonu su stoga potrebni pouzdani i sposobni regionalni partneri da se suprotstavi hegemonističkim ambicijama Teherana. Saudijskoj Arabiji uvek je u tome namenjivana najvažnija uloga, ne samo zbog sunitsko–šiitske ravnoteže, nego i zbog vojne težine koja nije beznačajna u odnosu snaga na Bliskom istoku, ali primarno zbog njenog ogromnog uticaja na globalnom tržištu nafte i njene liderske uloge u arapskom i muslimanskom svetu.

Našavši se u sudbonosnoj utakmici sa Rusijom povodom globalnih energetskih tržišta, američka administracija se okrenula i otkrila da Saudijska Arabija, najvažniji svetski proizvođač nafte i njen strateški partner skoro 80 godina, više nije pouzdano u taboru Sjedinjenih Država. Napori da se Rijad ponizi i kazni izjalovili su se i kontraproduktivno naškodili interesima SAD tokom jedne od najvećih spoljnopolitičkih kriza od Drugog svetskog rata. Time može da se objasni Bajdenova teška odluka da otputuje u Saudijsku Arabiju u nastojanju da se iskupi – uprkos mnogobrojnim snažnim protestima u sopstvenoj stranci.

Bajden je razgovarao sa Saudijskom Arabijom o povećanju proizvodnje nafte kako bi ublažio pritisak na globalna tržišta nafte i na taj način pomogao koaliciji koja podržava Ukrajinu. Nije postigao mnogo. Saudijski prestolonaslednik obećao je povećanje proizvodnje sa 12 na 13 miliona barela dnevno, posle čega, saopšteno mu je, Kraljevina više neće imati mogućnosti da dalje uvećava proizvodnju. Osim toga, Saudijska Arabija je postala veliki uvoznik ruske nafte, tako da otvoreno čini uslugu ruskoj strani, pošto tu naftu prodaje dalje, jer niko ne može da utvrdi koja nafta otkuda potiče.

Iako je poseta možda mogla da pomogne da Bin Salman ubuduće odgovori na Bajdenove telefonske pozive, pošto to nije učinio nakon početka rusko–ukrajinskog sukoba, bilo je malo je verovatno da će poseta sama po sebi biti dovoljna za rešavanje stvarne dugoročne pretnje moći i uticaja SAD na Bliskom istoku. Sporo gubljenje kredibiliteta SAD kao pouzdanog bezbednosnog “dobrotvora” moglo je da se nastavi. Uravnoteženje Bajdenove trenutne politike koje uključuje smirivanje Irana i smanjenje antagonizma prema Saudijcima – takođe nije bilo dovoljno da se uklone duboko ukorenjene zabrinutosti o strateškoj posvećenosti Vašingtona regionu. Percepcija da su SAD nepovratno u procesu povlačenja svoje istorijske uloge u samom centru bezbednosne jednačine Bliskog istoka sada je već otišla predaleko.

Niko, međutim, nije očekivao da će se to dogoditi tako brzo i tako što će defakto saudijski vladar otvoreno preći na rusku stranu.

NAFTA IZ AMERIČKIH REZERVI

Sporazum OPEK+ razbesneo je SAD. “Zabrinut sam i to nam nije bilo potrebno”, rekao je Bajden. Bela kuća je pokrenula kampanju kako bi ubedila saveznike na Bliskom istoku da glasaju protiv smanjenja proizvodnje nafte, ali bezuspešno.

foto: ap photo

Smanjenje dnevne proizvodnje dovešće do dodatnog povećanja cena nafte, a samim tim i cene benzina u SAD samo pet nedelja pre izbora za Kongres i to će predstavljati teret za Demokratsku stranku. Pošto nije uspeo da prođe kroz OPEK+, Bajden je odlučio da na tržište pošalje 10 miliona barela nafte iz američkih strateških rezervi.

Ovo je izazvalo podsmešljive i pobedničke reakcije suprotnog, republikanskog tabora, pa i bivšeg predsednika Donalda Trampa. Tramp se okomio na odluku da se angažuju američke strateške rezerve, dok su ostali republikanci konstatovali da se sada “ceo svet smeje Americi”.

Kongresmen Stiven Skaliz kritikovao je energetsku politiku šefa Bele kuće posle odluke Rusije i drugih zemalja proizvođača nafte da naglo smanje proizvodnju. “Da razjasnimo šta se dogodilo: Bajden je uništio američku industriju nafte i gasa i ponovo nas učinio zavisnim od OPEK-a. Bajden je molio OPEK da proizvodi više nafte. Organizacija radi suprotno – smanjuje proizvodnju za dva miliona barela dnevno. Potpuni neuspeh. OPEK mu se smeje”, napisao je Skaliz na Tviteru.

Ranije je bivši američki ambasador u Rusiji Majkl Mekfol odluku Organizacije zemalja izvoznica nafte nazvao “neprijateljskim korakom” prema Sjedinjenim Državama.

Kolumnista “Hila” Sajmon Henderson konstatovao je da bi rezovi proizvodnje zadali bolan udarac američkom lideru Džou Bajdenu i omeli demokrate na izborima za Kongres na sredini mandata koji počinju sledećeg meseca.

TRIJUMF MOSKVE

Uistinu, ovo jeste politički udarac i trijumf Moskve u neprijatnom trenutku. Nije samo reč o uticanju na raspodelu predizbornih snaga u Americi, nego još više o preventivnom slamanju planiranog postavljanja limita za cenu ruske nafte na svetskom tržištu. Rusija ovim uklanja negativne efekte zapadnih pokušaja da ograniče snabdevanje naftom i gasom, zabranom njihove kupovine i nametanjem gornje granice cene za rusku naftu kako bi smanjila prihod Moskve i njenu sposobnost da finansira vojne operacije u Ukrajini.

Pozicija Rijada može potpuno da minira ove planove. Biće teže uvesti ograničenja na rusku naftu kada ne bude moglo da se računa na alternativne dobavljače koji bi povećali proizvodnju. Međutim, to ne znači da će zapadne zemlje odustati od svoje već dogovorene odluke. Evropski embargo na isporuku nafte morem stupiće na snagu 5. decembra. Ali biće teže da se uspostave nova snabdevanja i ubede nove zemlje da se pridruže ograničenjima. Osim toga, sa višom cenom nafte Rusiji će biti lakše da daje popust, koji se postavlja konkretnom komercijalnom transakcijom. Rusija nema ništa protiv prakse davanja popusta.

Već je elaboriran koncept nametanja maksimalne cene ruske nafte. Ako neka zemlja pristane na uvođenje ovog pravila, Rusija joj neće prodavati naftu, kako je zvanično saopšteno.

Druga stvar je što u Evropi postoje brodske ili osiguravajuće kompanije koje pružaju usluge transporta ruske nafte, recimo, u Indiju. Nakon uvođenja “granice cena”, ove kompanije će morati da prijave evropskim i američkim vlastima da prevoze naftu po limitu cena koji su oni odredili. Intrigantno je pitanje da li će ova šema uopšte da funkcioniše, da li će moći da se primeni na kompanije u trećim zemljama. U svakom slučaju, smanjenje proizvodnje u Saudijskoj Arabiji otežaće Zapadu da to učini.

PRIJATELJ MOG NEPRIJATELJA

Sa ekonomske tačke gledišta, Saudijska Arabija želi da cena nafte bude viša, a sa političke tačke gledišta, strahuje da će sada Rusiji proći sankcije i ograničenje cene, a onda će ta ista ograničenja moći da se primene protiv Rijada. Ona pokazuje da joj se to ne sviđa.

Osim ovoga, princ Salman ima odlične lične odnose sa Vladimirom Putinom, ali i sa mnogim drugim liderima u svetu. Iako je lični faktor bitan, on je uvek sporedan kada se suoči sa državnim interesima koji su ovde od suštinskog značaja. Salman uočava kako se situacija u svetu menja, uključujući liniju Istok-Zapad. Videvši da SAD opet prilaze Iranu, saudijski prestolonaslednik se okrenuo Moskvi. Moskva tako na svojoj strani trenutno ima i Iran i Saudijsku Arabiju, dok je za Bajdena pitanje koliko ima i može da ima uticaja na obe strane. Vladar Ujedinjenih Arapskih Emirata, Mohamed bin Zajed al Nahjan, takođe se 11. oktobra našao u Moskvi gde će, kako je saopšteno, razgovarati o Ukrajini i postizanju mirovnog sporazuma. Očigledno, nešto se pokušava, ali dometi nisu izvesni.

I Beograd se našao negde usred svega ovoga. U Beogradu je 6. oktobra boravio glavni iranski pregovarač u Beču, zamenik ministra spoljnih poslova Ali Bageri Kani. Dan ranije, u Beograd je stigao saudijski ministar spoljnih poslova Fejsal bin Ferhan Al Saud. Objica su odseli u istom beogradskom hotelu, ali to ne mora da znači da su se uopšte videli. Ali, ne može ni da se isključi.

DIVLJENJE PUTINU

Britanski “Gardijan” naveo je kako je 2016. princ Mohamed u funkciji zamenika ministra odbrane pozvao u Rijad britanske diplomate, među kojima i visoke oficire MI6. Jedina svrha sastanka bila je traženje saveta Velike Britanije o tome kako da se ophodi s Putinom.

“Bio je fasciniran njime”, rekao je jedan od Britanaca za “Obzerver” nekoliko godina kasnije. “Činilo se da mu se divi. Svidelo mu se to što je radio.”

“Gardijan” sada tvrdi da je “u godinama nakon toga, princ Mohamed došao do toga da oponaša čoveka kojeg je proučavao”, pa to opisuje na sledeći način: “Njegovo suzbijanje neistomišljenika ima snažan pečat ruskog lidera, kao i nastajanje saudijske policijske države – izgrađene na arapskim nacionalističkim temeljima i obezbeđene kontrolom neistomišljenika, kooptiranjem oligarha i konsolidacijom baze moći”.

Britanski mediji tvrde da je “poslednjih meseci obojicu dodatno ujedinila njihova nesklonost Bajdenu, čija je administracija dovela do naoružavanja ukrajinske vojske i naterala rusku vojsku na seriju ponižavajućih povlačenja. Bajden je takođe predvodio pritisak na princa Mohameda, koji je uživao u tome da američki lider putuje u Džedu sa kapom u ruci i odlazi praznih ruku”.

Britanski zvaničnici tvrde da “Putin ovo vidi kao novi svetski poredak i misli da može da povede MBS sa sobom. Saudijci imaju veoma moćnu imovinu u nafti, koja još uvek ima stratešku ulogu. Ne otpisujte ugljenik kao političko sredstvo u narednim decenijama. Mohamed bin Salman zna za ovu optiku da pomaže Putinu, ali ga nije briga. Nisu ni progresivni liberali. Oni vide vođstvo kroz isto sočivo”.

BAJDENOV BLISKOISTOČNI FIJASKO

Američka diplomatija je na Bliskom istoku napravila veoma ozbiljne greške koje izazivaju iritaciju, počevši od “arapskog proleća” i favorizovanja Muslimanske braće i koncepta “političkog islama”. Nepoverenje Saudijske Arabije i gotovo svih zemalja Zaliva prema SAD od tada se samo produbljuje. Ranije je bilo nezamislivo da za SAD bilo koja druga politička opcija ima primat nad sudijskom.

Što se tiče Mohameda bin Salmana lično, gotovo je nemoguće poverovati da će Amerikancima ikada oprostiti globalnu diskreditaciju koju je doživeo nakon ubistva novinara Gamala Kašogija u Turskoj. Iako Saudijci ne teže Rusiji, a SAD su i dalje njihova primarna destinacija, sadašnju situaciju vide kao priliku da iznenadno ispražnjene prostore na svetskoj mapi iskoriste za uvećanje svog uticaja. A to mogu pre da učine sa Moskvom, nego s Vašingtonom.

Kriza odnosa sa Vašingtonom postoji i na nivou vrednosti. Predsednik Bajden kritikuje Saudijsku Arabiju zbog njenog autoritarnog režima, a kada to javno ne čini, jasno je šta intimno misli. Problem je i Bajdenov stav prema Iranu. Tokom njegove avgustovske posete Bliskom istoku, Saudijska Arabija i Izrael zatražili su da započne proces obuzdavanja Irana. Sam Bajden to želi, ali ne na čvrst, vojni način, već na meki način – samo uz pomoć diplomatije.

Nuklearni sporazum sa Iranom zaključen je za vreme Baraka Obame, kada je Bajden bio potpredsednik SAD. Iran za njega nije glavni problem. Saudijcima se mnogo više dopadao Trampov pristup “maksimalnog pritiska” koji ide do granica vojne akcije, nego Bajdenovo uverenje da je bolje privući Iran na stranu Zapada u meri u kojoj je to realno, da celokupan profit od odnosa sa Iranom ne bi odlazio američkim rivalima – Kini i Rusiji.

Osim toga, Rijad vidi da Amerikanci žele da stabilizuju cenu nafte u svoju korist. Sjedinjene Države žele da ponove trik koji su izvukle iz rukava protiv Sovjetskog Saveza kada su se pod Reganom dogovorile sa Saudijcima da povećaju proizvodnju nafte, što je dovelo do pada cene sovjetskog izvoza i uticalo, iako ne ključno, na proces raspada SSSR-a.

Jednostavno, Saudijska Arabija sada ne želi da proizvodi više nafte za manje novca.

NEOČEKIVAN I NEPRIJATAN OBRT

Amerika ne krije da je uvređena i da želi da kazni Saudijsku Arabiju. Ministarka energetike Dženet Jelen saopštila je da je potez Saudijske Arabije “veoma neprijatan i neočekivan”. Pojedini kongresmeni predlažu povlačenje američkih snaga, uključujući protvvazdušnu odbranu iz Saudijska Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Odgovarajući nacrt “Zakona o snažnom partnerstvu” predstavili su članovi Predstavničkog doma demokrata Tom Malinovski, Šon Kasten i Suzan Vajld. Oni smatraju kako su bliskoistočne zemlje izabrale stranu Rusije u sukobu, pa bi SAD trebalo da prestanu da im pomažu.

Nekadašnji američki obaveštajni funkcioner na Bliskom istoku Džonatan Panikof smatra da je ovo poslednja opomena za Saudijsku Arabiju. “Rijad može iskreno verovati da se ekonomska pitanja povezana sa cenama nafte razlikuju od bezbednosnih zahteva u kojima se oslanja na Sjedinjene Države. Ali za Vašington, ekonomska bezbednost je u velikoj meri ključna za nacionalnu bezbednost. U tom cilju, Mohamed bin Salman mora biti oprezan. Postoje ograničenja koliko će Bajdenova administracija prihvatiti od zemlje koja bi trebalo da bude bitan saveznik – čak i ako je trenutni”.