Puzeći rat

Kriza u vezi sa separatističkim republikama u Gruziji – Abhazijom i Južnom Osetijom – ovog leta eskalirala je do oružanih incidenata i preti da preraste u novi kavkaski rat. Incidenti traju već nekoliko meseci, od pojedinačnih eksplozija u separatističkim republikama, do povremene razmene vatre i stalne tenzije u gruzijskom vazdušnom prostoru, a poslednji incidenti odneli su i ljudske živote.

U političkom kontekstu, kriza u Gruziji došla je do tačke gotovo direktne konfrontacije između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije: Vašington je obećao Tbilisiju da će ulaskom u NATO rešiti problem teritorijalne celovitosti zemlje, dok Moskva ulaže sve napore kako bi sprečila širenje severnoatlantske alijanse u sferu njenih tradicionalnih interesa. Vrhunac zategnutih odnosa dogodio se prošle nedelje uoči posete Gruziji državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država Kondolize Rajs, kada su ruski borbeni avioni probili vazdušni prostor gotovo do prestonice Tbilisija, što je nedvosmisleno protumačeno kao ruski odgovor na povećan američki angažman u Jugoistočnoj Evropi i na Kavkazu.

INTERNACIONALIZACIJA: Problem separatističkih republika u Gruziji poslednjih nedelja značajno je internacionalizovan. Moskva i Tbilisi su tome doprineli u podjednakoj meri, ali više koristi od uključivanja međunarodne zajednice u rešavanje pitanja separatizma u Abhaziji i Južnoj Osetiji očekuje Gruzija.

Naime, povodom krize u gruzijskim separatističkim republikama, pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) našla su se, gotovo istovremeno, ali posebno, dva predloga za raspravu – ruski i gruzijski. Prvo je, prošle nedelje, Rusija dala na razmatranje SB UN-a rezoluciju kojom se izražava „duboka zabrinutost eksplozijama u zoni gruzijsko-abhaskog konflikta“, te se poziva Tbilisi da se suzdrži od primene sile i podsticanja terorizma (vidi antrfile Abhazija: Eksplozije i žrtve).

Nekoliko dana kasnije, takođe prošle nedelje, Gruzija je zatražila hitnu sednicu SB UN-a povodom „rasprave o narušavanju njenog vazdušnog prostora od strane Ruske Federacije“ (vidi antrfile Južna Osetija: Hlađenje usijanih glava).

Probijanje gruzijskog vazdušnog prostora osudila je većina zapadnih zvaničnika. Krajem prošle nedelje visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, u telefonskom razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Gruzije Ekom Tkešelašvilijem, izrazio je duboku zabrinutost u vezi sa pogoršanjem bezbedonosne situacije u Abhaziji i Južnoj Osetiji i neodobravanje narušavanja gruzijskog vazdušnog prostora od strane ruskih vazduhoplovnih snaga.

Zapadni zvaničnici pozvali su više puta Moskvu da bude suzdržana u gruzijsko-abhaskom konfliktu. Inače, međunarodna zajednica ne podržava samostalnost Abhazije i Južne Osetije i zastupa poziciju teritorijalne celovitosti Gruzije. SAD, Velika Britanija, Nemačka i Francuska pozvali su Rusiju da ne podržava separatizam u Gruziji, a i OEBS je dao potpunu podršku suverenitetu Gruzije. Za vreme prošlonedeljne posete Gruziji, američki državni sekretar Kondoliza Rajs u razgovoru sa predsednikom Mihailom Sakašvilijem izjavila je da Vašington podržava teritorijalnu celovitost Gruzije.

Najaktivnije u abhasko-gruzijskoj, ili bolje rečeno, rusko-gruzijskoj krizi su Sjedinjene Američke Države. Vašington insistira da se u rešavanje gruzijske krize u separatističkim republikama uključe mirotvorci iz zapadnih država, smatrajući da Rusija kao umešana strana ne može da bude i nepristrasan arbitar. Zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država izjavili su da bi „priključenje Gruzije NATO-u moglo rešiti pitanje njene teritorijalne celovitosti“.

Moskva je na tu izjavu oštro reagovala. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je da „takve izjave smanjuju mogućnosti mirnog rešavanja aktuelne krize“, a od gruzijskih vlasti Lavrov je zatražio da se potpiše sporazum o rešavanju krize između separatističkih republika i Tbilisija isključivo mirnim putem.

ZVECKANJE: Uporedo sa tragičnim incidentima, u Gruziji i regionu uočljivije je aktiviranje raznih snaga bezbednosti. Ruska Federacija je u Abhaziji zbog navodnog porasta broja incidenata u aprilu povećala broj mirotvoraca sa dve na gotovo tri hiljade. Od prošle nedelje u povišenoj vojnoj pripravnosti su vojske samoproglašenih republika Abhazije i Južne Osetije. Nakon nedavne pucnjave u prestonici Južne Osetije, ruski mirotvorci pojačali su svoje prisustvo u pograničnoj zoni bezbednosti, a vlasti u Činvaliju upozoravaju da će u zonu bezbednosti sa Gruzijom dopremiti tešku artiljeriju.

Moskva ništa ne krije kada je reč o vojnoj podršci Abhaziji i Južnoj Osetiji. Komandant ruskih snaga severnokavkaskog vojnog okruga Sergej Makarov je za ruske novine „Komersant“ izjavio da su „ruske snage bezbednosti, u slučaju obnavljanja oružanih sukoba u separatističkim republikama, spremne da pruže pomoć ruskim mirotvorcima i državljanima Ruske Federacije“. Na jugu Rusije, nedaleko od granice sa Gruzijom, ovih dana traju vojne antiterorističke vežbe ruskih snaga bezbednosti pod nazivom „Kavkaz 2008“, u kojima učestvuje oko 8000 vojnika.

Istovremeno, prošle i ove nedelje u Gruziji traje međunarodna vojna vežba pod nazivom „Brzi odgovor 2008“, u kojoj učestvuju predstavnici armije Sjedinjenih Američkih Država, Gruzije, Ukrajine, Azerbejdžana i Jermenije. U saopštenju piše da je vojna vežba u okviru NATO-ovog programa „Partnerstva za mir“, da je organizovana 100 kilometara od granice sa Rusijom i da u njoj učestvuje više od hiljadu predstavnika američkih desantnih snaga i pešadije. Slične vojne vežbe Gruzija je pre dva meseca organizovala i sa Turskom.

VETROVI SA ZAPADA: Postoji više verzija tumačenja šta, u stvari; predstavlja podgrevanje krize u separatističkim republikama u Gruziji i internacionalizacija tog problema, uz prateće nasilje i „zveckanje oružjem“. Za Rusiju je osnovni problem širenje NATO-a na prostor bivših sovjetskih republika, koje smatra sferom svojih tradicionalnih interesa. Moskva ne prikriva svoje protivljenje integraciji Gruzije i Ukrajine u NATO, kao ni razmeštanju elemenata protivraketne odbrane SAD u Češkoj i Poljskoj. Narušavanjem vazdušnog prostora Gruzije, Rusija je dala do znanja da je, ukoliko to bude potrebno, spremna da upotrebi silu.

Jedan od glavnih razloga zbog čega je, u stvari, NATO-u toliko važno da se proširi na Istok jeste ostvarivanje energetske bezbednosti najvažnijih transatlantskih partnera – Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Snabdevanje naftom i prirodnim gasom iz Kaspijskog basena i Centralne Azije direktno je povezano sa privrednim razvojem i političkom stabilnošću većine članica severnoatlantskog pakta, ali i sa pitanjem njihovog budućeg savezništva. Najverovatnije je da će se ambicije za širenjem NATO-a u najskorije vreme proširiti i na Azerbejdžan i Jermeniju, čime bi se težilo zaokruživanju energetskog koridora od Baltičkog i Crnog, do Kaspijskog i Sredozemnog mora.

Teško da će Rusija uspeti da se dugoročno odupre vetrovima sa Zapada i da ostane monopolista na polju energenata u regionu. Moskva jedino može da smanji uticaj SAD u regionu, privremeno zaustavi širenje NATO-a i uspori širenje uticaja zapadnih ekonomskih interesa na prostoru bivšeg SSSR tako što će podgrevati „zamrznute konflikte“ poput Abhazije, Južne Osetije, Nagorno Karabaha u Azerbejdžanu i Transdnjestaraske Republike u Moldaviji. U prilog tome ide i činjenica da zvanična Rusija ne podržava nezavisnost tih otcepljenih republika.

Internacionalizacija gruzijske krize i proširivanje formata mirovne misije i na zapadne organizacije za Moskvu može da znači pristanak na uključivanje u rešavanje kavkaske krize takozvane treće strane i potiskivanje Rusije iz zone njenih tradicionalnih interesa. Malo je izgleda da će se na gruzijskoj teritoriji Rusija direktno konfrontirati sa ambicijama Zapada, iako nije isključena mogućnost stalnog prisustva tenzije, uključujući i učestale pojedinačne oružane incidente. Razlog zbog koga Rusiji na Kavkazu ne odgovara ratni sukob jeste u tome što joj je Evropska unija važna za trgovinsku saradnju i kao budući partner u eksploataciji i trgovini energentima. A i dugoročni oružani sukob pre Olimpijade u Sočiju 2014. godine, koji je od Abhazije udaljen samo stotinu kilometara, ne bi išao u korist međunarodnom ugledu Ruskoj Fedraciji.

Južna Osetija: Hlađenje usijanih glava

(Slika – PROVOKATIVNA POSETA: Kondoliza Rajs sa gruzijskim predsednikom Sakašvilijem)

Polovinom prošle nedelje ruske vazduhoplovne snage probile su vazdušni prostor nad Gruzijom. Takva radikalna ruska diplomatija navodno je bila izazvana incidentima u zoni bezbednosti na gruzijsko-osetinskoj granici. U noći između 3. i 4. jula, nedaleko od prestonice Južne Osetije Činvalija, čuli su se pucnji i ispaljene su granate iz minobacača. Južnoosetijska strana saopštila je da je u predgrađu prestonice ubijeno dvoje i ranjeno desetoro ljudi, te da je pogođeno nekoliko zgrada i bolnica. Vlasti u Južnoj Osetiji tvrde da je vatru otvorila gruzijska strana, dok vlasti u Tbilisiju tvrde da su gruzijske snage otvorile samo vatru kao odgovor na pucnjavu iz pravca separatističke republike.

Četiri vojna aviona vazduhoplovnih snaga Ruske Federacije 9. jula doletela su iz pravca Južne Osetije gotovo sve do prestonice Tbilisija. Informacije o nelegalnom prelasku ruskih aviona na teritoriju Gruzije potvrdila je zvanična Moskva, a u saopštenju nediplomatskim rečnikom navedeno je da „taj korak predstavlja hlađenje usijanih glava iz Tbilisija koje su nasilnim putem pokušale da reše problem nepriznatih republika“. Kako pišu ruski mediji, vojni avioni namerno su probili vazdušni prostor zbog toga što je Tbilisi navodno planirao akciju oslobađanja gruzijskih vojnika, što bi predstavljalo inscenirani povod za upad na teritoriju Južne Osetije. Prema pisanju gruzijskih medija, američki državni sekretar Kondoliza Rajs spustila se u Tbilisi samo nekoliko sati nakon vazduhoplovnog incidenta. U vezi sa tim, Tbilisi je povukao na konsultacije svog ambasadora iz Moskve.

Prema poslednjim statističkim podacima, čak 90 odsto građana Južne Osetije ima državljanstvo Ruske Federacije. Lideri obe separatističke republike – Južne Osetije Edvard Kokojti i Abhazije – Sergej Bagapš, smatraju da nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i njihove republike takođe imaju pravo na samostalnost.

Abhazija: Eksplozije i žrtve

Početkom prošle nedelje predsednik Abhazije Sergej Bagapš, izjavio je da ta nepriznata republika prekida sve kontakte sa Gruzijom zbog niza eksplozija po abhaskim gradovima – Gali, Gagri i prestonici Suhumiju, iza kojih – prema Bagapševim rečima – direktno stoje gruzijske vlasti. Eksplozije su ranile i usmrtile više osoba.

U gradu Gali nedaleko od granice sa Gruzijom, 6. jula eksplodirala je bomba u kafeu, usmrtila četiri i ranila šest osoba, među kojima je vršilac dužnosti lokalnog načelnika državne bezbednosti Abhazije Džansuh Murati, prevodilac misije UN-a u Abhaziji Ahra Lagvilav, kao i dva vojna lica.

Samo nekoliko dana ranije eksplozije su se dogodile po gradovima Gagri i prestonici Suhumiju, od kojih je stradalo osmoro ljudi. Isti dan odjeknulo je još pet eksplozija sa obe strane gruzijsko-abhaske granice, a nakon incidenata vlasti nepriznate republike Abhazije zatvorile su granicu sa Gruzijom.

Međutim, napetost u Abhaziji počela je mnogo ranije, još u aprilu, nekoliko dana nakon samita NATO-a u Bukureštu na kome su Gruzija i Ukrajina očekivale plan za priključenje transatlantskoj alijansi, koji nije ostvaren zbog više poteškoća koje imaju te bivše sovjetske republike, kao i zbog opreznosti evropskih država – posebno Nemačke i Francuske – da zbog proširenja alijanse pogoršaju odnose sa Rusijom. Tada, u aprilu, Gruzija je saopštila da su ruske vazduhoplovne snage, koje navodno nelegalno deluju na teritoriji Abhazije, uz pomoć borbenog aviona oborile gruzijsku bespilotnu letelicu. O slučaju obaranja više gruzijskih bespilotnih letelica od strane ruskih snaga bezbednosti raspravljalo se i pred Savetom bezbednosti UN-a. Epilog višenedeljnih rasprava u vezi s osmatračkim letelicama završio se izveštajem misije UN-a u Gruziji koja je potvrdila umešanost ruskih vazduhoplovnih snaga barem u jednom od tih incidenata, a gruzijska strana se obavezala da neće slati bespilotne avione u pravcu Abhazije.

Polovinom aprila, po ukazu predsednika Ruske Federacije, tada još Vladimira Putina, uspostavljeni su mehanizmi bliže ekonomske i humanitarne saradnje sa ruskim državljanima u Abhaziji i Južnoj Osetiji. Poznata je činjenica da gotovo dve trećine građana Abhazije ima državljanstvo Ruske Federacije. Rusija, koja ima status države mirovnog posrednika u abhasko-gruzijskom konfliktu, krajem aprila povećala je u Abhaziji broj mirotvoraca sa dve na blizu tri hiljade, pozivajući se na pogoršanje bezbedonosne situacije između Suhumija i Tbilisija. Ministar inostranih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov nakon raspoređivanja novog kontingenta ruskih mirotvoraca izjavio je da „Rusija ne planira da ratuje sa Gruzijom, već da je spremna da zaštititi svoje državljane u Abhaziji“. Zvanični Tbilisi optužio je Moskvu da vojno podržava Abhaziju, dok je ruska strana saopštila da je broj raspoređenih ruskih mirotvoraca u skladu sa prethodno potpisanim Moskovskim mirovnim sporazumom iz 1994. godine. Visoki zvaničnik EU Havijer Solana, uvođenje dodatnih ruskih mirotvoraca tada je komentarisao kao „nerazumnu politiku Moskve“, a Tbilisi je tražio da ruske mirovnjake zameni misija Evropske unije, ili da u postojećoj misiji više učestvuju UN i OEBS.