Islamska zajednica je 5. oktobra ove godine prvi put u istoriji dobila svog poglavara sa sedištem u Sloveniji. Tu titulu je, uprkos nepoznavanju slovenačkog jezika i podneblja, poneo muftija Osman Đogić koji je za tu priliku stigao iz Australije. Inauguraciji koja je počela molitvom, pored visoke verske delegacije iz Bosne i Hercegovine (predvodio ju je najviši predstavnik muslimana u Bosni reis-ul-ulema Mustafa Cerić) prisustvovali su i neki ambasadori, ovdašnji političari i predstavnici drugih verskih zajednica koje deluju u Sloveniji.
Zanimljivo je da su učešće zbog „drugih obaveza“ otkazali predsednik države Milan Kučan, premijer Janez Drnovšek i gradonačelnica Ljubljane Vika Potočnik… Tako je u ime države inauguraciju u beloj sali preduzeća SMELT u Ljubljani pratio direktor vladinog Ureda za verske zajednice.
VELIKA PRAZNINA: Novi slovenački muftija je pre stupanja na dužnost živeo u Australiji, a za muftiju ga je izabrao sabor predstavnika 22 lokalne zajednice u Sloveniji. Muftija Đogić je prilikom svečanog imenovanja naveo kao najvažniji zadatak da „poveća poverenje i prijateljstvo među ljudima, bez obzira na njihovo versko ili bilo koje drugo ubeđenje“.
Nema sumnje da je za veliku muslimansku zajednicu u Sloveniji ovaj događaj očekivana prekretnica, posebno što su vernike do sada predstavljali vršilac dužnosti predsednika mešihata i sabor islamske zajednice. Prema podacima popisa iz 1991. godine, Islamska zajednica u Sloveniji broji tridesetak hiljada vernika.
Jedan od najvažnijih zadataka novog poglavara Muslimanske zajednice u Sloveniji ostaje pitanje izgradnje verskih objekata; zna se da je Slovenija jedina država sukcesor bivše SFRJ koja na svom tlu do sada nije tolerisala postojanje džamije, zbog čega po rečima vernika-muslimana na tom području postoji samo „velika praznina“. Katolici, pravoslavni, protestanti i mnoge druge, manje verske zajednice odavno imaju svoje crkve, samo su muslimani prinuđeni da se prilikom svojih obreda snalaze u privremenim objektima. U Sloveniji rasprava o izgradnji džamije traje već gotovo trideset godina i nikada nije odmakla s mrtve tačke; najžešći protivnici te ideje su pre svega desničarske političke partije, zbog čega „slovenački muslimani“ svoje verske obrede praktikuju u omanjoj kući, skriveni u jednom od predgrađa Ljubljane.
Slično je i u drugim krajevima Slovenije. U Trbovlju je u Odbor islamske zajednice upisano oko 1800 članova, u redovnim obredima učestvuje oko 200 muslimana, uglavnom doseljenika iz Bosne. Odbor je čekao na lokacijsku dozvolu za izgradnju obične kuće za sastanke lokalnih muslimana – više od sedam godina. Ovakvo birokratsko odugovlačenje su u opštini Trbovlje objasnili „pritužbama komšija“. Nije ništa manje neobično to što je dozvola na kraju ipak dobijena, ali prema tumačenju administracije iz opštine Trbovlje, uprkos izdatoj dozvoli, Islamska zajednica ima pravo samo da „obavlja administrativne poslove“ u rečenoj kući, ali ne i da „izvodi verske obrede“. Onda su predstavnici islamske zajednice odlučili da na osnovu „druženja“ u „džematskoj kući“ prema potrebi praktikuju i verske obrede. Pa da vide ko će im onda to zabraniti.
Jasno je da je 5. oktobra svoju priliku iskoristio i Mustafa ef. Cerić, gost iz Bosne, koji je prilikom inauguracije kolege u Sloveniji bio veoma jasan rekavši da će „odgovornost za mir i zajednički život biti veća“ tek kada i muslimanima u Sloveniji „osiguraju legitimno pravo na džamiju u Ljubljani“, pošto je džamija za muslimane osnovni simbol predstavljanja vere.
Pored borbe za džamiju, novog muftiju čeka i drugi, ništa manje važan zadatak – prevod Kurana na slovenački jezik. Iako Slovenija gaji tradicionalno dobre odnose sa drugim, pretežno muslimanskim državama, Slovenci do sada nisu imali priliku da se upoznaju sa svetom knjigom Islama na maternjem jeziku. Predstavnici islamske zajednice tvrde da za to ne krive nikoga, ali da će im za rešavanje problema prevoda Kurana trebati pomoć slovenačke države.
DŽAMIJA KAO UVREDA: Debate o mestu i postojanju džamije u Ljubljani nisu ništa umerenije nego pre desetak godina. Naprotiv. Odijum na sve glasnije zahteve slovenačkih muslimana dolazi iz različitih delova društva. Tako je pre nekoliko godina posle burnih protesta stanara ljubljanskih naselja Moste i Bežigrad privremeno odgođena odluka o izgradnji džamije. Sada je odluka o izgradnji objekta na području opštine Vič dobila zeleno svetlo, ali ne jenjavaju protesti predstavnika desnih partija.
Među glasnijima su pristalice Janšine Socijaldemokratske stranke (SDS); a imaju i uzore – član SDS-a Jože Snoj, na primer, tvrdi da će se „muslimanski geto, prava tvrđava (muslimanstva), posle uređenja džamije još samo utvrditi“, dok predstavnici stranke Nova Slovenija (NSI), čiji je šef bivši predsednik slovenačke vlade Andrej Bajuk, lamentiraju da će „džamija vređati verska osećanja Slovenaca“ i da treba prvo uraditi „celovito istraživanje o posledicama predviđenog centra na okolinu“.
Da slična mišljenja nisu retkost ni eksces potvrđuju i u ljubljanskom Zavodu za urbanizam, uz argument da gotovo svakodnevno „građani iz svih krajeva Ljubljane upozoravaju na preterano širenje islama“. Treba li reći da je poslednjih dana naročito naglašena rasprava o ulozi muslimana u slovenačkom društvu (posle aktuelnih događaja u svetu i rušenja WTC-a u Njujorku). Ispostavilo se da je „borba protiv terorizma“ odličan šlagvort ne samo za razne diskriminatorne izjave ministra spoljnih poslova Dimitrija Rupela (na račun muslimana), već i za odlaganje poslova oko ljubljanske džamije. A možda bi baš to mogla da bude dobra prilika da slovenačko društvo potvrdi svoju predanost toleranciji te da u momentu kada je islam ne samo na udaru medija nego i bombi slovenačka država muslimanima na svom tlu omogući ispunjenje punih verskih sloboda – prava koja su zapisana ne samo u slovenačkom Ustavu nego i u drugim međunarodnim dokumentima.
