Poljoprivrednici protestuju širom Evropske unije. Tvrde da su suočeni sa rastom troškova i poreza, birokratijom, prekomernim pravilima za zaštitu životne sredine, konkurencijom zbog uvoza jeftine hrane
Protest poljoprivrednika u Srbiji kratko je trajao. U Evropi, međutim, ne prestaje. Demonstracije su toliko masovne i toliko odlučne, da jedna za drugom vlade država članica EU i Evropslka komisija polako popuštaju pred zahtevima paora. Ipak, poljoprivrednici iz različitih zemalja ne koordinišu svoje akcije. Ne postoji izvangranična solidarnost, parola tipa „paori svih zemalja ujedinite se“. Ne postoji takva međudržavna saradnja ni između sindikata. Da postoji, udruženi „radnici i seljaci“ bili bi ozbiljna protivteža globalno u dobroj meri udruženom kapitalu koji sledi logiku sopstvenih interesa.
Višenedeljni protesti poljoprivrednika održavaju se u Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Poljskoj, Španiji, Italiji, Grčkoj. Mnoga pitanja su specifična za određene države, ali ima nekih koja se tiču cele Evrope, piše Glas Amerike.
Poljoprivrednici u istočnoj Evropi protestuju zbog „nefer konkurencije koja je rezultat velikog uvoza iz Ukrajine kojoj je Evropska unija posle ruske invazije ukinula kvote i carine“.
Poljski poljoprivrednici blokiraju saobraćaj na granici sa Ukrajinom, a Kijev upozorava da to pogađa odbrambene kapacitete zemlje i pomaže ostvarivanju ruskih ciljeva.
U Češkoj su se poljoprivrednici traktorima dovezli u centar Praga i poremetili saobraćaj ispred zgrade ministarstva poljoprivrede. Protestuju zbog uvoza, zato što „utiče na evropske cene, a istovremeno ne ispunjava standarde u zaštiti životne sredine koje poljoprivrednici u Evropskoj uniji moraju da poštuju“.
Obnovljeni pregovori o trgovinskom sporazumu EU i južnoameričkog bloka „Merkosur“ takođe izazivaju nezadovljstvo zbog „nefer konkurencije“ kada je reč o šećeru, žitu i mesu.
Pravila i birokratija
Poljoprivrednici su takođe nezadovoljni zbog preteranih propisa, uglavnom na nivou EU. U centru pažnje su nova pravila o subvencijama, među kojima je i zahtev da se četiri odsto poljoprivrednog dobra ne koristi određeno vreme.
Učesnici protesta protive se i birokratiji, a u Francuskoj kažu da je vlada to pogoršala previše komplikovanom primenom nametnutih pravila.
U Španiji se poljoprivrednici žale da ih „guši birokratija“ iz Brisela i da to podriva profitabilnost useva.
Njihove kolege u Grčkoj zahtevaju veće subvencije i bržu isplatu odštete za uništene useve i uginulu stoku u poplavama prošle godine, prenosi Glas Amerike.
Rast cena dizela
U Nemačkoj i Francusko,j najvećim poljoprivrednim proizvođačima u EU, poljoprivrednici protestuju zbog planova da se ukinu subvencije ili poreske olakšice za dizel koji se koristi u poljoprivredi.
U Grčkoj se takođe zahteva smanjenje poreza na dizel.
U Rumuniji se sredinom januara uglavnom protestovalo zbog visokih cena dizela.
Profit
U Francuskoj mnogi proizvođači kažu da zbog vladinih napora da smanji rast cena prehrambenih proizvoda ne mogu da pokriju visoke troškove energije, đubriva i prevoza.
Šta rade vlade?
Evropska komisija je krajem prošlog meseca predložila da se ograniči uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine. Zaustavljen je uvoz najosjetljivijih proizvoda kao što su živina, jaja i šećer. Međutim, proizvođači kažu da bi količina i dalje bila prevelika.
Komisija je takođe za 2024. godinu izuzela poljoprivrednike u EU iz pravila da deo zemlje ne smeju da obrađuju dok dobijaju subvencije, ali bi morali da gaje useve bez korišćenja pesticida.
Francuski premijer Gabrijel Atal najavio je mere među kojima su uvozne kontrole kako bi se osiguralo da uvezena hrana ne sadrži tragove pesticida zabranjenih u Francuskoj ili EU, kao i razgovore o tome da se poljoprivrednicima obezbede veće cene i ublaže birokratija i propisi.
Pariz i Berlin takođe su pod pritiskom odustali od planova da ukinu subvencije ili poreske olakšice za dizel. U Rumuniji je vlada povećala subvencije za dizel, pozabavila se polisama osiguranja i ubrzala isplate poljoprivrednicima.
U Portugalu je tehnička vlada najavila paket hitne pomoći od 500 miliona evra, među kojima je i 200 miliona da se ublaže posledice suše.
NATO ima stotine stranica detaljnih vojnih planova o tome kako da se odbrani od napada spoljnog neprijatelja. Nijedan, međutim, ne predviđa da, recimo, SAD izvrše invaziju na Grenland, tj. Dansku
Jedna žena ubijena je u akciji američkih imigracionih agenata. Nepažnja, redovna aktivnost ili domaći terorizam
Među 66 organizacija iz kojih je povlačenje najavio Donald Tramp su i dva Haška tribunala i Venecijanska komisija
Loša vremena su stigla. Nemačka automobilska industrija nalazi se u najvećoj krizi u svojoj istoriji. Posrću i druge grane privrede. Čak ni nekada bogati gradovi i komune više ne mogu da pokriju svoje rashode
Predsednik SAD Donald Tramp povećava vojni budžet za više od 50 odsto i gradi ‘vojsku iz snova’. Za to će biti izdvojeno hiljadu i po milijardi dolara. Nakon što je izneo svoje teritorijalne pretenzije to zvuči zlokobno
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
