Poljoprivrednici protestuju širom Evropske unije. Tvrde da su suočeni sa rastom troškova i poreza, birokratijom, prekomernim pravilima za zaštitu životne sredine, konkurencijom zbog uvoza jeftine hrane
Protest poljoprivrednika u Srbiji kratko je trajao. U Evropi, međutim, ne prestaje. Demonstracije su toliko masovne i toliko odlučne, da jedna za drugom vlade država članica EU i Evropslka komisija polako popuštaju pred zahtevima paora. Ipak, poljoprivrednici iz različitih zemalja ne koordinišu svoje akcije. Ne postoji izvangranična solidarnost, parola tipa „paori svih zemalja ujedinite se“. Ne postoji takva međudržavna saradnja ni između sindikata. Da postoji, udruženi „radnici i seljaci“ bili bi ozbiljna protivteža globalno u dobroj meri udruženom kapitalu koji sledi logiku sopstvenih interesa.
Višenedeljni protesti poljoprivrednika održavaju se u Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Poljskoj, Španiji, Italiji, Grčkoj. Mnoga pitanja su specifična za određene države, ali ima nekih koja se tiču cele Evrope, piše Glas Amerike.
Poljoprivrednici u istočnoj Evropi protestuju zbog „nefer konkurencije koja je rezultat velikog uvoza iz Ukrajine kojoj je Evropska unija posle ruske invazije ukinula kvote i carine“.
Poljski poljoprivrednici blokiraju saobraćaj na granici sa Ukrajinom, a Kijev upozorava da to pogađa odbrambene kapacitete zemlje i pomaže ostvarivanju ruskih ciljeva.
U Češkoj su se poljoprivrednici traktorima dovezli u centar Praga i poremetili saobraćaj ispred zgrade ministarstva poljoprivrede. Protestuju zbog uvoza, zato što „utiče na evropske cene, a istovremeno ne ispunjava standarde u zaštiti životne sredine koje poljoprivrednici u Evropskoj uniji moraju da poštuju“.
Obnovljeni pregovori o trgovinskom sporazumu EU i južnoameričkog bloka „Merkosur“ takođe izazivaju nezadovljstvo zbog „nefer konkurencije“ kada je reč o šećeru, žitu i mesu.
Pravila i birokratija
Poljoprivrednici su takođe nezadovoljni zbog preteranih propisa, uglavnom na nivou EU. U centru pažnje su nova pravila o subvencijama, među kojima je i zahtev da se četiri odsto poljoprivrednog dobra ne koristi određeno vreme.
Učesnici protesta protive se i birokratiji, a u Francuskoj kažu da je vlada to pogoršala previše komplikovanom primenom nametnutih pravila.
U Španiji se poljoprivrednici žale da ih „guši birokratija“ iz Brisela i da to podriva profitabilnost useva.
Njihove kolege u Grčkoj zahtevaju veće subvencije i bržu isplatu odštete za uništene useve i uginulu stoku u poplavama prošle godine, prenosi Glas Amerike.
Rast cena dizela
U Nemačkoj i Francusko,j najvećim poljoprivrednim proizvođačima u EU, poljoprivrednici protestuju zbog planova da se ukinu subvencije ili poreske olakšice za dizel koji se koristi u poljoprivredi.
U Grčkoj se takođe zahteva smanjenje poreza na dizel.
U Rumuniji se sredinom januara uglavnom protestovalo zbog visokih cena dizela.
Profit
U Francuskoj mnogi proizvođači kažu da zbog vladinih napora da smanji rast cena prehrambenih proizvoda ne mogu da pokriju visoke troškove energije, đubriva i prevoza.
Šta rade vlade?
Evropska komisija je krajem prošlog meseca predložila da se ograniči uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine. Zaustavljen je uvoz najosjetljivijih proizvoda kao što su živina, jaja i šećer. Međutim, proizvođači kažu da bi količina i dalje bila prevelika.
Komisija je takođe za 2024. godinu izuzela poljoprivrednike u EU iz pravila da deo zemlje ne smeju da obrađuju dok dobijaju subvencije, ali bi morali da gaje useve bez korišćenja pesticida.
Francuski premijer Gabrijel Atal najavio je mere među kojima su uvozne kontrole kako bi se osiguralo da uvezena hrana ne sadrži tragove pesticida zabranjenih u Francuskoj ili EU, kao i razgovore o tome da se poljoprivrednicima obezbede veće cene i ublaže birokratija i propisi.
Pariz i Berlin takođe su pod pritiskom odustali od planova da ukinu subvencije ili poreske olakšice za dizel. U Rumuniji je vlada povećala subvencije za dizel, pozabavila se polisama osiguranja i ubrzala isplate poljoprivrednicima.
U Portugalu je tehnička vlada najavila paket hitne pomoći od 500 miliona evra, među kojima je i 200 miliona da se ublaže posledice suše.
Jedan američki državljanin je poginuo, a drugi je ranjen kada je kubanska vojska otvorila vatru na brod sa američkom zastavom koji je, prema navodima Havane, ušao u teritorijalne vode Kube. Kubanske vlasti saopštavaju da su četiri osobe poginule
Umesto da bude deportovan pre skoro tri decenije, osuđivani Bosanac Huso B. sa svojom porodicom godišnje primi 87.000 evra
Dugo je Island oklevao da se pridruži Evropskoj uniji. Međutim, svet se zabrinjavajuće menja, pa su u svetlu Trampovih pretnji Grenlandu Islanđani počeli da preispituju svoju ljubav prema EU
Pred novi krug pregovora u Ženevi, tenzije između Sjedinjene Američke Države i Iran dostižu tačku usijanja. Prema navodima lista Volstrit džurnal, predsednik Donald Tramp razmatra ograničeni vojni udar kao sredstvo pritiska. Da li je Ženeva poslednja šansa za diplomatsko rešenje
Kao priprema za let prve žene koja će sleteti na Zemljin satelit, u programu Artemis povratka na Mesec, sledi misija u kojoj će četiri astronauta leteti ukrug, tamo i nazad. Ali, nikako da polete
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
