Propala prodaja

„Je l’ ovo neka zafrkancija?“, upitao je zbunjeno guverner Ilinoisa Rod Blagojević kada ga je novinar koji ga je intervjuisao uporno oslovljavao sa „gospodine Smit“, odbijajući da lomi jezik sa guvernerovim prezimenom. Ispostavilo se da Blagojević nije shvatio da intrevju ne daje nikakvom ozbiljnom novinaru, već saradniku kultnog televizijskog satiričara Džona Stjuarta. Kao što tada nije razumeo šalu, jednog ledenog decembarskog jutra guverner Ilinoisa nije razumeo zbilju. „Je l’ ovo neka zafrkancija“, upitao je agente FBI-ja koji su mu prošle nedelje u cik zore zakucali na vrata sa nalogom za hapšenje zbog korupcije.

Poslednjih godina guverner srpskog porekla „sa frizurom Kenedija i rečnikom Sopranosa“ nije izgubio samo smisao za humor. Najpre su ga napustili njegovi politički saveznici i mentori, zatim političke pristalice, a sudeći po optužnici koju je federalni tužilac Patrik Ficdžerald sastavio na osnovu višegodišnje istrage i prisluškivanih razgovora, sva je prilika da je Blagojevića napustio i zdrav razum. „Nikakvi se tmurni oblaci nisu navukli nad mojom karijerom, sunčano je da sunčanije ne može biti“, izjavio je guverner samo dan pre hapšenja, odgovarajući na novinarsko pitanje o obruču koji se oko njega steže, i dodao da se ni najmanje ne uzbuđuje što prisluškuju njegove razgovore.

Već sama činjenica da istragu vodi Patrik Ficdžerald, svojevrsni Eliot Nes, trebalo je da zabrine Blagojevića, jer su ovom federalnom tužiocu dolijale i krupnije političke zverke, poput Luisa Libija „Skutera“, šefa kabineta potpredsednika Čejnija. Optužnice ovog tipa, a posebno kada se prostiru na preko 70 strana kao u slučaju Blagojevića, obično nisu lako štivo, ali je ova preko noći postala tražena roba među svim političkim sladokuscima, jer obiluje brojnim citatima iz prisluškivanih telefonskih razgovora. Ona otkriva da je Blagojević nimalo biranim rečima i uz obilje psovki (naročito onih koje počinju na slovo „j“) pokušavao da proda mesto senatora koje je ostalo upražnjeno kada je Barak Obama izabran za 44. predsednika SAD. Prema zakonima države Ilinois, što je praksa i u mnogim drugim saveznim državama, guverner imenuje novog senatora kada između dva izborna ciklusa mesto iz nekog razloga ostaje upražnjeno.

NEMA ZA DŽABE: Mora da su se Blagojeviću zacaklile oči kad je Obama pobedio na izborima, ali, kako se sad čini, ne od iste one sreće koja je te večeri izmamila suze milionima Amerikanaca. „Ja ovde imam j… vrednu stvar, koja se nikome ne daje za džabe, pa neću ni ja da je poklanjam“, citira optužnica Blagojevića na osnovu prisluškivanih razgovora. Blagojević se, sudeći prema navodima optužnice, nadao pozamašnom novčanom iznosu, primamljivoj sinekuri, ili mestu šefa privatne fondacije u koju bi se, prema njegovoj zamisli, slile pare iz dubokih džepova izvesnih uticajnih pojedinaca bliskih Obaminoj kampanji. Uz to, Blagojević je pokušavao da izdejstvuje moćnu poziciju i za svoju suprugu Patrišu, ćerku uticajnog čikaškog gradskog većnika Ričarda Mela, kome najviše i treba da zahvali za svoj munjeviti politički uspon. Optužbama tu nije kraj. Rod Blagojević, rođen u Čikagu kao Milorad pre 52. godine, od oca Radisava i majke Mile, iseljenika iz Srbije, tereti se i da je ucenjivao skoro svakoga ko je pokušao da se domogne iole krupnijeg državnog posla, zahtevajući za uzvrat pozamašne uplate za njegovu kampanju, te da je pokušao da ućutka kritike na svoj račun koje je pronosio „Čikago tribjun“, najveći čikaški dnevnik, koji se upravo nalazi pred bankrotstvom.

Nedugo pošto je izbila bruka u Čikagu, koji još nije stigao da se nauživa u sreći što je država Ilinois u Belu kuću poslala nekog svog, Obama je javno apelovao da Blagojević podnese ostavku, demantujući ujedno da je njegov tim na bilo koji način umešan u nečasnu trgovinu oko upražnjene senatorske stolice. Između budućeg predsednika i, po svemu sudeći, bivšeg guvernera nije bilo nikakve prisnosti. Obama je Blagojevića podržavao samo onoliko koliko je to politički bilo zdravo. Da su odnosi bili srdačniji, Blagojević bi sigurno govorio na demokratskoj konvenciji u Koloradu na kojoj je Obama nominovan aklamacijom. A sudeći po sadržaju prisluškivanih razgovora, Rod Blagojević za Obamu nije imao lepih reči, očito besan na budućeg predsednika što nije spreman da udovolji njegovim megalomanskim zahtevima. Nije tajna da je Obama imao svoje ideje o tome i da su one stigle do Blagojevića preko Roma Emanuela, budućeg šefa Obaminog kabineta. Emanuel je popunio mesto kongresmena koje je za sobom ostavio Blagojević kada je 2002. godine postao guverner, ali, prema rečima tužioca Ficdžeralda, istraga nije otkrila ništa što bi moglo da inkriminiše novoizabranog predsednika. Bez obzira na sve to Obamina administracija, koja se još nije ni ustoličila, dobila je svoj prvi skandal, na radost republikanaca koji su dobili priliku da likuju.

GUVERNERI U ZATVORU: Za političke prilike grada Čikaga sunovrat guvernera Ilinoisa nije nikakvo iznenađenje, jer je ovo jedan od najskliskijih političkih terena u celoj Americi, sa dugom tradicijom klanovske politike i klijentelizma, na kome su se okliznuli i bolji od Blagojevića. „Plati pa klati“ i „dok jednom ne smrkne, drugom ne svane“, nepisana su pravila političkog zanata u Čikagu, tvrde upućeni. Od poslednjih osam guvernera ove države Blagojević je peti koji je optužen za krivično delo. Ukoliko bude morao u zatvor, biće četvrti od poslednje osmorice koji će se naći iza rešetaka. Dik Simpson, profesor političkih nauka na Univerzitetu Ilinois, izjavio je za „Njujork tajms“ da je od 1971. godine zbog korupcije odgovaralo oko 1000 državnih službenika, i da je trideset gradskih većnika grada Čikaga zbog toga bilo u zatvoru. Nije ni čudo, primećuje jedan komentator, da je Obama hteo odatle da pobegne što pre.

Ima ironije u tome da je Blagojević došao na mesto guvernera obećavajući da će iskoreniti korupciju, nakon što je njegov prethodnik, republikanac Džordž Rajan, optužen za iznudu i proneveru i osuđen na preko šest godina zatvora. Još je veća ironija da je Den Voker, koji je bio guverner Ilinoisa od 1973. do 1977. godine, a koji je zbog pronevere osuđen na sedam godina zatvora, nedavno u novinskom komentaru napisao da „niko još od Al Kaponea nije toliko osramotio državu Ilinois“ kao Blagojević. Uprkos tome što je srpska zajednica u Americi najbrojnija u okolini Čikaga, Blagojević je oba svoja mandata osvojio pretežno zahvaljujući glasovima Amerikanaca afričkog a ne srpskog porekla, kojih je u Čikagu neuporedivo više. Kao što je njegovo poreklo bilo nevažno za Blagojevićeve političke uspehe, tako je nevažno i za ovaj sunovrat. Za tu okolnost ovde slabo ko mari, što je delom odraz kulture političke korektnosti, a delom činjenice da je ovo Amerika, i da su svačiji roditelji ovamo došli od nekuda.

Iako je prema istraživanjima agencije „Razmunsen“ i pre ovog skandala kao guverner uživao podršku svega 13 odsto ispitanika, što ga čini jednim od najnepopularnijih guvernera u novijoj istoriji, Blagojević je ozbiljno razmatrao mogućnost da se kandiduje na predsedničkim izborima 2016. godine. „Sva politika je lokalna“, glasi staro pravilo političkog zanata. Možda bi se Blagojeviću san i ispunio da ovo pravilo nije toliko doslovno shvatio.