Propagandni brodolom

Atina, od stalnog dopisnika „Vremena“

Koliko jak vetar može da izdrži presađeno odraslo drveće, koje se razvijalo u zavetrini? Šumarski eksperti smatraju da bi njhovo korenje bilo preslabo da se odupre vetru od 50-70km/sat, koliko je duvalo prilikom prvog olimpijskog tzv. test–eventa prošle nedelje kraj Atine. Svetski juniorski šampionat u veslanju pretvorio se u brodolom svih propagandnih napora ATHOC-a – Atinskog organizacionog komiteta za Igre 2004, pošto su već prvog dana, na nedovršenom veštačkom borilištu, potonula dva čamca– američki i britanski osmerci. Veslači su ipak prošli cilj, ali plivajući i vukući za sobom čamce. Organizatori ATHOC i FISA (Međunarodna veslačka federacija) odmah su otkazali takmičenja za sledeći dan, a trećeg ih pomerili za ranije ujutro kada je egejski severac, zvan meltemi, nešto slabiji. Pokazalo se, međutim – ne dovoljno.

Međunarodna bruka je pukla i ponovo iznela na površinu strepnje izricane od početka i povremeno ponavljane: da li će Atina uspeti da završi sve objekte i organizuje toliko željeni i propagirani povratak Igara u domovinu?

Kontroverzni veslački „bazen“ na lokaciji Skinjas, na Maratonskom polju, od početka je izazivao varnice i oštre sukobe: ekolozi su tražili zaštitu močvarnog biotopa, a arheolozi i istoričari se borili za svoj resor – nalazišta iz vremena Maratonske bitke (490 p.n.e.) između Atinjana i Persijanaca. Kad su prvi pobedili, kaže mit, Fidipid je u punoj ratnoj spremi pretrčao 42,5 km do rodnog grada da javi dobru vest, i izdahnuo. ATHOC je slomio otpor ekologa ekološkim kontraargumentima, a arheologe umirio zaustavljajući radove svaki čas da bi se zaštitile iskopine. Jačina vetra nije bila predmet priče, iako se s jedne strane brisanog prostora između planine Pendeli i mora nalazi „farma“ vetrenjača za proizvodnju struje, a sa druge se skupljaju surferi.

„Veslali smo kao da smo na okeanu“, rekao je jedan od takmičara, ali je predsednik koordinacione komisije MOK-a (Međunarodni olimpijski komitet) i njen glavni inspektor Denis Osvald odgovorio da sa sportovima na otvorenom treba imati strpljenja i računati na nepredviđeno. Tome uostalom, i služe probna takmičenja, da se godinu dana pre Igara (13-29. avgusta 2004) testiraju svi aspekti: i borilišta, i organizacija, i bezbednost, i obučenost, i koordinacija volontera, i transport, i zdravstvena zaštita… Maratonska avantura je bila prva od sedam planiranih za avgust, pošto su neke otkazane, jer infrastruktura nije bila spremna. Podaci iz svih 26 sektora biće detaljno analizirani, ali prve anegdote uključuju i autobuse izgubljene na putu sa aerodroma na nepreglednom olimpijskom gradilištu u koje su se pretvorile Atina i njena okolina, volontere koji su pobegli sa lica mesta, bezbednjake neobučene za opremu koju treba da koriste, pse lutalice koji jure trenere…

I kao da sve to nije bilo dovoljno, nevolje sa testiranjem dospele su i do premijera Kostasa Simitisa pošto je objavljeno da je cela nemačka ekipa od 80 osoba napustila takmičenje jer su njena 62 člana inficirana salmonelom – najverovatnije u restoranu hotela Nireus. Uprkos pokušaju zataškavanja, vest o njihovim stomačnim teškoćama procurila je dva dana pre početka takmičenja, da bi laboratorijski nalazi bili objavljeni tek četiri-pet dana kasnije. Istini za volju, dotični hotel nije na „olimpijskom“ spisku, nego su ga Nemci sami izabrali, valjda zato što je blizu, ali verovatno nisu znali da je samo mesec dana ranije sanitarna inspekcija utvrdila 13 prekršaja koji su ostali nekažnjeni. I posle „olimpijskog“ incidenta sa trovanjem hranom bilo je potrebno da prođe nekoliko dana i da vest dođe do premijera i nadležnog ministarstva, pa da se hotel zatvori, a dokumentacija preda istražnom tužiocu.

Tako je pitanje zaštite veslačke staze od dva km palo u drugi plan i čeka se da organizatori nešto smisle pošto molitve bogu vetrova Eolu, na koje je prilikom otvaranja Šampionata pozvao Osvald, očigledno nisu urodile plodom. Pitanje s početka teksta verovatno će ostati bez dgovora jer je neko u međuvremenu shvatio da bi visoko drveće, čak i kad bi njegovo korenje izdržalo, štitilo samo nekoliko traka, odnosno diskriminisalo deo takmičara. Sledeća proba na istoj lokaciji održaće se već za koji dan, od 15. do 17. avgusta, ali do tada će, kažu meteorološke statistike, vetrovi unekoliko oslabiti. Slede ostala test-takmičenja (odbojka na pesku, biciklizam, jedrenje, streličarstvo i jahanje) sa oko 1600 sportista iz 50 zemalja, uz učešće 2400 policajaca, lučke policije, vatrogasaca i vojske, 1065 zaposlenih i 2138 volontera, kao i četiri bolnice i dva zdravstvena centra u pripravnosti.

Mnogo veća glavobolja za grčke organizatore sa predsednicom ATHOC-a Janom Angelopulos Daskalaki na čelu završetak je ostalih radova na tri glavne lokacije, kao i putne i tramvajske mreže koja će ih spajati. Centar Igara će biti Atinski sportski centar za deset sportova na Olimpijskom stadionu, gde će biti i ceremonije otvaranja i zatvaranja. Priobalni kompleks na Faliru se, takođe, još gradi i adaptira se stari aerodrom Helenikon. Rok za završetak Olimpijskog stadiona je maj 2004, a test-takmičenje je planirano za jun iste godine, odnosno samo nekoliko nedelja pre same Olimpijade. To je i najveća briga MOK-a jer ATHOC insistira da, paralelno sa rekonstrukcijom stadiona, bude postavljen i krov od pleksiglasa, koji je takođe zakasnio u dolasku za nekoliko meseci…

Avgust će pokazati slabe tačke i verovatno naterati vladu i Organizacioni komitet da bolje sarađuju, jer se smatra da je najveća prepreka upravo u prebacivanju odgovornosti i nadležnosti za događaj „težak“ pet milijardi dolara iz državnog budžeta, i još oko dva iz budžeta Igara. Ako je suditi po organizaciji grčkog predsedavanja EU-om i velikih samita, šanse su podeljene: aprilski, najveći dosad skup u Atini bio je organizaciono potpuni uspeh, dok je junski, solunski, po opštem priznanju, podbacio.