Posle 14 godina obeleženih skandalima, pogubnim odlukama, urušavanjem standarda i kvaliteta života, Konzervativna stranka u Velikoj Britaniji izgubila je izbore. Torijevci, kako ovde donekle pežorativno nazivaju članove Konzervativne stranke, izveli su zemlju iz Evropske unije, povećali fakultetske školarine na 9000 funti, što je oko 10500 evra godišnje, i dokrajčili nekadašnji ponos nacije – besplatni sistem zdravstvene zaštite, NHS
Za “Vreme” iz Londona
Laburistička stranka pod vođstvom Kira Starmera osvojila je više nego komotnu većinu za novi saziv britanskog parlamenta (412 od ukupno 650 mandata). Iako su se ozbiljno približili istorijskoj pobedi laburista predvođenih Tonijem Blerom 1997. godine, procentualno se njihovo glasačko telo skoro uopšte nije povećalo. Za laburiste je prošle nedelje glasalo tek malo više građana nego 2019. godine, kada su parlamentarne izbore dramatično izgubili.
Disparitet između broja osvojenih mandata u Vestminsteru i broja glasača veći je nego ikada. Britanski izborni sistem omogućio je da liberalne demokrate, treća po snazi partija u suštinski dvopartijskom sistemu Velike Britanije, osvoje 71 mandat s 12,2 odsto glasova, a reformisti desničara Najdžela Faraža imaće samo četiri poslanika s 14,3 odsto podrške izašlih birača. Zelena stranka, koja je osvojila 7 odsto glasova, takođe će imati četiri predstavnika u parlamentu.
ŠKOTI, IRCI, VELŠANI
Po tumačenju stručnjaka Džona Kertisa, jedini razlog za to što su laburisti procentualno povećali broj birača jeste Škotska, gde su naneli nezapamćen poraz tamošnjoj vladajućoj Škotskoj nacionalnoj partiji (SNP). Uzrok lošeg izbornog rezultata škotskih nacionalista, osim niza skandala koji uključuje i navodnu proneveru 600000 funti sa stranačkog računa, jeste jasna poruka s kojom su laburisti vodili kampanju – glasajte za nas da bismo se otarasili torijevaca. Tako su mnogi, da bi bili sigurni da će konzervativcima videti leđa, umesto za SNP glasali – za laburiste. Laburisti i SNP, inače, zastupaju oprečne stavove o pitanju nezavisnosti Škotske, oko kojeg se skoro napola deli i čitavo škotsko društvo.
U Severnoj Irskoj građani su najveće poverenje ukazali republikanskoj partiji Šin Fejn, kojoj pripada sedam poslaničkih mesta u parlamentu u Londonu. No, Šin Fejn ne učestvuje u radu zajedničkog parlamenta jer mu ne priznaje pravo da vlada Severnom Irskom, niti bi kao republikanci polagali zakletvu kralju, što je protokolarna obaveza svakog novog poslanika. Njihova pobeda na ovim, kao i na nedavnim lokalnim izborima u Severnoj Irskoj, otvara pitanje ujedinjenja s Republikom Irskom.
Nezadovoljstvo glasača najupečatljivije je bilo u Velsu, gde Konzervativna stranka nije osvojila nijedan mandat. Baš kao i u ostatku zemlje, konzervativci su najviše kažnjeni zbog osiromašenja građana, urušavanja javnog sektora i velikih socijalnih nejednakosti. Ko god da je došao na vlast nakon njih, rekla je nova ministarka finansija Rejčel Rivs, nasledio bi najgore okolnosti još od Drugog svetskog rata. I zaista, brojevi potkrepljuju takve tvrdnje.
IMPERIJA SIROMAŠNIH
U Britaniji, koja je i dalje šesta najjača ekonomija na svetu, oko 30 odsto dece živi u nekoj vrsti siromaštva. Oko 18 odsto svih stanovnika preživljava u apsolutnom siromaštvu. Broj korisnika narodnih kuhinja toliko se povećao da je, u periodu izmedju marta 2023. i aprila 2024, dobrotvorna organizacija Trussel Trust podelila više od tri miliona paketa hrane kao urgentnu pomoć najugroženijima.
Kad je reč o stanarinama i ratama za stambene krediti, Britanija možda ne odskače od velikog dela Evrope, jer je za to neophodno izdvojiti trećinu plate. Da biste živeli u Londonu, za stan je potrebno izdvojiti čak 40 odsto zarade. U Britaniji ne postoji nikakva kontrola stanarina ili ograničenje poput onih u Nemačkoj i Španiji. Kriza stanovanja toliko je teška da je, već nekoliko dana posle izbora, nova laburistička vlada kao jedan od prioriteta navela izgradnju stanova za socijalno ugrožene i povećanje broja domova koje je moguće kupiti ili iznajmiti po povoljnijim cenama.
Ipak, već postoje naznake da nova vlada i Kir Starmer neće ispuniti sva obećanja koja su davali. Jedno od njih tiče se dečijih dodataka za porodice koje imaju više od dvoje dece. Konzervativci su još u vreme vlade Dejvida Kamerona ograničili socijalna davanja, tako da su ona ostala ista za porodice s dvoje i za one s više od dva deteta. Ta mera najviše pogađa građane na dnu društveno-ekonomske lestvice, ali lider laburista, uprkos pritisku javnosti, još ne želi da se obaveže na njeno ukidanje.
ZABORAVLJANJE RADIKALNIH MERA
Jedno od obećanja od kojih bi, po naznakama iz predizborne kampanje, nova vlada mogla da odustane jeste plan za borbu protiv zagađenja i klimatskih promena. Laburisti su obećali ulaganje od 28 milijardi funti u ekonomiju zasnovanu na čistim resursima, ali Starmer se toga nerado seća. Pojedini tvrde da ne želi da se obaveže ni na kakve planove za potrošnju državnog budžeta.
Potreba britanskog društva za promenama ogromna je i višeslojna, baš kao i očekivanja Britanaca. Laburisti shvataju da u zatečenoj situaciji od idealističkih i radikalnih poteza nema ništa. Zato je Starmer, koga neki nazivaju glavnim arhitektom laburističkog trijumfa na izborima prošle nedelje, odavno odbacio, kako sam kaže, skupa budžetska rešenja.
Kako Britanija nije Francuska, tako ni većinu laburista pod vođstvom novog premijera Kira Starmera ne čine levičari. Starmer se potrudio da umanji uticaj levog krila u partiji, pažljivo kreirajući imidž umerene, levo od centra orijentisane Laburističke stranke.
Voli da naglasi kako dolazi iz radničke porodice, a nedavno je sebe definisao kao socijalistu. Članovi njegovog kabineta, odnosno članice, pošto polovinu sastava čine žene, nisu išli u privatne škole za privilegovanu klasu.
Ipak, Starmer nije socijalista u tradicionalnom značenju niti pokazuje ikakvu nameru da se seti vremena kada je zdušno podržavao osvedočenog socijalistu Džeremija Korbina. Bivšeg lidera laburista, koga je nazivao prijateljem, lako je pustio niz vodu. Laburistički manifest, usvojen u Korbinovo vreme, nekada je nazivao osnovom stranačke politike. Danas ne samo da ga kritikuje, već je mnoge pristalice laburista zaprepastio, pa čak i razljutio, kada je u jednom intervjuu ishvalio Margaret Tačer kao premijerku koja je izvršila “smislene promene”.
TEŠKI CENTAR
Dejvid Grejber, američki antropolog i nekadašnji profesor na London School of Economics (LSE), objašnjavao je kontradiktornost politike koju smatramo levo orijentisanom, a koja je oličena u centrističkim figurama poput Makrona i Obame. To je politika koja se istovremeno zalaže i za slobodno tržište i za birokratiju.
Jedina dobra strana joj je to što je ne vode nacisti, smatra Grejber. Njegovo objašnjenje primenljivo je i u slučaju nove britanske vlade premijera Starmera. Nisu nacisti, a nisu ni konzervativci koji su urušili ne samo životni standard i javni sektor već su i ozbiljno poljuljali ugled zemlje flertujući s idejom o istupanju iz Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Problematična retorika i antiimigraciona politika konzervativaca svojevremeno je navela Garija Linekera, proslavljenog engleskog fudbalera i popularnog TV voditelja, da ih uporedi s nacističkom Nemačkom, zbog čega ga je poslodavac BBC suspendovao. Da će se zemlja u narednih pet godina rukovoditi po mnogo čemu drugačijim principima, novi premijer se potrudio da odmah po stupanju na dužnost ubedi građane. Naime, njegova prva odluka već dan nakon izbora bila je da ukine kontroverzni plan za deportaciju hiljada azilanata u Ruandu.
STIL I SAMOPOUZDANJE
Starmerov šef, mnogo pre Korbina, bio je advokat Džefri Robertson, koji je pred Haškim tribunalom uspešno zastupao pravo novinara Vašington Posta da ne svedoči u postupku protiv Radoslava Brđanina. Robertson je za Guardian napisao kako je Starmer bio loš na intervjuu za pripravnički posao.
“Nedostajali su mu samopouzdanje i osećaj za oblačenje,” priča Robertson, referišući na džemper na zakopčavanje u kojem se tada mladi pravnik pojavio. Robertson ga je ipak zaposlio, a Starmer je, prilikom prvog putovanja na ročište pred Sudom za ljudska prava u Strazburu, zaboravio da ponese pasoš.
Okarakterisan kao neharizmatičan i sklon menjanju mišljenja i stavova, Starmer je godinama bio na čelu državnog tužilaštva. Među njegovim upitnim odlukama nalazi se odbijanje da krivično goni policajce koji su, misleći da je terorista, greškom ubili brazilskog imigranta na ulazu u metro stanicu, kao i smernice za efikasnije podizanje optužnica protiv demonstranata.
Smernice su usvojene 2010, nakon protesta studenata nezadovoljnih povećanjem školarina. Takođe, elektronska prepiska, o kojoj su pisali pojedini mediji, pokazala je kako su Šveđani bili spremni da odbace zahtev za hapšenjem Džulijana Asanža četiri godine pre nego što su to zaista i učinili, ali ih je državno tužilaštvo pod Starmerom odvratilo od te namere.
Nezadovoljstvo nekih glasača Starmerovim odbijanjem da pozove na prekid napada na Gazu dovelo je do toga da laburisti izgube četiri mandata u izbornim jedinicama gde su pobedili nezavisni, propalestinski kandidati. Ipak, njegova tek uspostavljena vlada nema nameru da dovodi u pitanje nalog za hapšenje izraelskog premijera Netanjahua koji je izdao Međunarodni krivični sud u Hagu.
Starmerovi prethodnici doveli su u pitanje jurisdikciju tog suda nad izraelskim državljanima. “Britanija,” kaže novi ministar spoljnih poslova Dejvid Lami, “mora ponovo da počne da se povezuje s opasnim, podeljenim svetom”.
Možda je još urgentnije da se posveti smanjivanju ogromnih, nepravednih podela u sopstvenom društvu.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
