Odlukom AKS je utvrđeno da je, kao bivši predsednik države, Milo Đukanović dostavljao izveštaje o prihodima i imovini sa netačnim i nepotpunim podacima, jer nije prijavljivao ručne satove pojedinačne vrednosti veće od 10.000 eura, saopšteno je iz Upravnog suda.
„Sud je utvrdio da je Agencija pogrešno primenila materijalno pravo, jer je postupak koji je pokrenut 2019. godine vodila i okončala primenom Zakona o sprečavanju korupcije iz 2024. godine, iako je prelaznim odredbama tog zakona propisano da se postupci započeti pre njegovog stupanja na snagu dovršavaju prema propisima koji su važili u vreme njihovog pokretanja“, saopšteno je iz Upravnog suda, a prenose crnogorske Vijesti.
Zakonitost
Sud je, dodaje se, utvrdio da je Agencija za sprečavanje korupcije povredila pravila upravnog postupka iz Zakona o upravnom postupku, jer odluka ne sadrži dovoljno jasne i potpune razloge o odlučnim činjenicama i pravnim pitanjima, zbog čega nije bilo moguće ispitati njenu zakonitost.
„Sud je ukazao da dispozitiv osporene odluke nije dovoljno određen, jer nije precizirano na koje se konkretne izveštaje o prihodima i imovini, niti na koji vremenski period, odnosi utvrđena povreda Zakona. Imajući u vidu da je javni funkcioner bio obavezan da izveštaje podnosi tokom vršenja funkcije, kao i dve godine nakon njenog prestanka, te da je tužilac funkciju predsednika Crne Gore obavljao u dva mandata, Sud je ocenio da je bilo neophodno jasno označiti na koje se izveštaje i period odnosi utvrđena povreda“, navodi se.
Sud je, saopšteno je, ocenio da obrazloženje odluke ne daje razloge zbog kojih je Agencija, nakon sprovedenog dokaznog postupka i veštačenja, odustala od pojedinih ručnih satova koji su bili obuhvaćeni inicijativom za pokretanje postupka protiv Mila Đukanovića, niti zbog čega je u konačnoj odluci utvrdila neprijavljivanje upravo određenih satova, dok za ostale satove koji su bili predmet postupka nije dala nikakvo obrazloženje.
„Takođe, Sud je utvrdio da je Agencija pogrešno primenila materijalno pravo, jer je postupak koji je pokrenut 2019. godine vodila i okončala primenom Zakona o sprečavanju korupcije iz 2024. godine, iako je prelaznim odredbama tog zakona propisano da se postupci započeti pre njegovog stupanja na snagu dovršavaju prema propisima koji su važili u vreme njihovog pokretanja. Sud je ukazao i da je Agencija prilikom donošenja odluke izmenila sadržinu izjave tužioca date u upravnom postupku, tumačeći je drugačije od onoga kako je data, umesto da njegove navode verno prenese i potom oceni njihov značaj u postupku. Kako je utvrđeno da osporena odluka ne ispunjava zakonske standarde obrazloženja, da su učinjene bitne povrede pravila upravnog postupka, kao i da je pogrešno primenjeno materijalno pravo, Sud je odluku Agencije za sprečavanje korupcije poništio“, saopšteno je iz Upravnog suda.
