Posle najsmrtonosnije prirodne katastrofe u novojoj istoriji Španije do sada je pronađeno 205 tela. Nepoznat broj ljudi još uvek se vodi kao nestalo
Spasioci u Španiji i dalje traže tela u zaglavljenim automobilima i zgradama, četiri dana nakon razarajućih bujičnih poplava koje su sve nosile pred sobom. Angažovano je oko 2000 vojnika i skoro 2500 pripadnika Civilne garde, koji su tokom poplava izvršili 4500 akcija spasavanja, kao i 1800 pripadnika nacionalne policije, prenosi Dojče vele (DW).
Na zahtev predsednika Valensije Karlosa Mazona iz konzervativne Narodne partije, socijalistički premijer Pedro Sančez najavio je u subotu raspoređivanje dodatnih 5000 vojnika koji će se pridružiti spasilačkim naporima, ukloniti ruševine i obezbediti vodu i hranu za stanovnike ugroženih područja. Vlada će takođe poslati još 5000 nacionalnih policajaca u region, rekao je Sančez.
Hiljade dobrovoljaca već pomaže u čišćenju debelog sloja blata koji prekriva sve – ulice, kuće i poslovne objekte u najteže pogođenim gradovima. U subotu se prijavilo još 7000 ljudi.
Mnogi gradovi su i dalje izolovani, a gotovo svuda nedostaju hrana, pitka voda i obični alati poput lopata.
Ograničenje saobraćaja
Kako bi se olakšao rad spasilačkih službi posle nevremena, vlada regiona Valensije uvela je ograničenja u saobraćaju. Od subote, narednih 48 sati saobraćaj na glavnim putevima oko pogođenih mesta biće dozvoljen samo u posebno opravdanim slučajevima.
Železnički saobraćaj je uglavnom poremećen zbog štete na infrastrukturi. Međutim, od subote će prvi vozovi početi sa ograničenim saobraćajem. Dve lokalne železničke linije u regionu Valensije i brzi voz Euromed između Valensije i Barselone, duž mediteranske obale, ponovo će biti u funkciji, saopštila je železnička kompanija Renfe.
Centralna mrtvačnica
U ovoj kriznoj situaciji mnogima do sada nije bilo omogućeno da se oproste od svojih preminulih rođaka. Nakon obdukcije, identifikovane i neidentifikovane žrtve biće prebačene u Feriju de Valensiju. U velikoj sajamskoj hali u glavnom gradu regiona postavljena je privremena mrtvačnica površine 1300 kvadratnih metara.
Iz Valensije za „Vreme: „Ljudi su još zarobljeni u svojim domovima”
Članovima porodica nije dozvoljen pristup mrtvačnici, izjavila je Nurija Montes, članica regionalne vlade. „Najbolje mesto za porodice da čekaju vesti o svojim najbližima je kod kuće“, naglasila je ona. Zbog tona kojim se obratila, optužena je za nedostatak empatije i morala je da se izvini.
Šta se dogodilo?
Sve se odigralo neverovatno brzo u utorak uveče 29. oktobra. Jaka kiša se koncentrisala na slivove reka Magro i Turija, a u koritu reke Pojo formirali su se zidovi vode koji su preplavili obale reka, zatekavši ljude dok su obavljali svakodnevne aktivnosti. Mnogi su se vraćali s posla.
Za tili čas, blatnjava voda je pokrila puteve, železnice i ušla u kuće i poslovne objekte u selima na južnim obodima grada Valensije. Vozači su morali da se sklanjaju na krovove vozila, dok su stanovnici pokušavali da se popnu na viša mesta.
Španska nacionalna meteorološka služba saopštila je da je u teško pogođenom mestu Čiva palo više kiše za osam sati nego što je palo tokom prethodnih 20 meseci.
Kada su vlasti poslale upozorenje na mobilne telefone upozoravajući na ozbiljnost situacije i apelovale da ljudi ostanu kod kuće, mnogi su već bili na putu, na poslu ili u vodi u nižim delovima ili garažama, koje su postale smrtonosne zamke.
Da li se ovo ranije dešavalo?
Španska mediteranska obala je navikla na jesenje oluje koje mogu izazvati poplave, ali ovaj događaj bio je najmoćniji bujični pljusak u poslednje vreme.
Stariji stanovnici u Paiporti, epicentru tragedije, tvrde da su poplave u utorak bile tri puta gore od onih iz 1957. kada je poginula najmanje 81 osoba, što je bilo najgore poplavljanje u istoriji ove turističke istočne regije. Taj događaj je doveo do preusmeravanja toka reke Turija, čime je veliki deo grada pošteđen od poplava.
Valensija je pretrpela dve druge velike oluje tokom 1980-ih, jednu 1982. godine, kada je stradalo oko 30 ljudi, i drugu pet godina kasnije, koja je oborila rekorde po količini padavina.
Ovonedeljne bujične poplave su najsmrtonosnija prirodna katastrofa u novijoj istoriji Španije, nadmašivši poplavu koja je odnela kamp duž reke Galjego u Bjeskasu, na severoistoku, u kojoj je poginulo 87 ljudi u avgustu 1996.
Pred novi krug pregovora u Ženevi, tenzije između Sjedinjene Američke Države i Iran dostižu tačku usijanja. Prema navodima lista Volstrit džurnal, predsednik Donald Tramp razmatra ograničeni vojni udar kao sredstvo pritiska. Da li je Ženeva poslednja šansa za diplomatsko rešenje
Kao priprema za let prve žene koja će sleteti na Zemljin satelit, u programu Artemis povratka na Mesec, sledi misija u kojoj će četiri astronauta leteti ukrug, tamo i nazad. Ali, nikako da polete
Kongres je u istoriji samo pet puta usvojio odluku o objavi rata, a vojno angažovanje izvan granica SAD prevazilazi broj 200. No, moja namera ne leži u istraživanju pravno-političkih tehnika prilagođavanja i upodobljavanja ustavnog okvira, već u predočavanju neizbežnog ishoda do koga priroda Ustava dovodi: neprekidne borbe za preimućstvo koju vode zakonodavna i izvršna vlast
Feljton o jednoj pesmi od 106 reči koja je pre šest decenija najavila današnju epidemiju usamljenosti, o samoći u ritmu lake muzike, o biznisu usamljenosti, o klasnom jazu usamljenika, beskućnicima i usamljenicima, o posesivnom individualizmu, o ekonomiji usamljenosti, o “neameričkoj samoći” i krizi muškog prijateljstva, o umreženim zumerima samotnjacima, o staračkoj čamotinji, o američkim samcima, o 40 odsto ruskih jednočlanih domaćinstava i o dva odsto ljudi bez igde ikoga u staračkoj samotinji u Srbiji, o netačnom imenu svakodnevne jadikovke
Počev od 1. maja ove godine na ulicama glavnog grada Holandije stanovnici i turisti više neće viđati reklame za ugalj i naftu, avionske letove, krstarenja i mesne delikatese
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
