Posle najsmrtonosnije prirodne katastrofe u novojoj istoriji Španije do sada je pronađeno 205 tela. Nepoznat broj ljudi još uvek se vodi kao nestalo
Spasioci u Španiji i dalje traže tela u zaglavljenim automobilima i zgradama, četiri dana nakon razarajućih bujičnih poplava koje su sve nosile pred sobom. Angažovano je oko 2000 vojnika i skoro 2500 pripadnika Civilne garde, koji su tokom poplava izvršili 4500 akcija spasavanja, kao i 1800 pripadnika nacionalne policije, prenosi Dojče vele (DW).
Na zahtev predsednika Valensije Karlosa Mazona iz konzervativne Narodne partije, socijalistički premijer Pedro Sančez najavio je u subotu raspoređivanje dodatnih 5000 vojnika koji će se pridružiti spasilačkim naporima, ukloniti ruševine i obezbediti vodu i hranu za stanovnike ugroženih područja. Vlada će takođe poslati još 5000 nacionalnih policajaca u region, rekao je Sančez.
Hiljade dobrovoljaca već pomaže u čišćenju debelog sloja blata koji prekriva sve – ulice, kuće i poslovne objekte u najteže pogođenim gradovima. U subotu se prijavilo još 7000 ljudi.
Mnogi gradovi su i dalje izolovani, a gotovo svuda nedostaju hrana, pitka voda i obični alati poput lopata.
Ograničenje saobraćaja
Kako bi se olakšao rad spasilačkih službi posle nevremena, vlada regiona Valensije uvela je ograničenja u saobraćaju. Od subote, narednih 48 sati saobraćaj na glavnim putevima oko pogođenih mesta biće dozvoljen samo u posebno opravdanim slučajevima.
Železnički saobraćaj je uglavnom poremećen zbog štete na infrastrukturi. Međutim, od subote će prvi vozovi početi sa ograničenim saobraćajem. Dve lokalne železničke linije u regionu Valensije i brzi voz Euromed između Valensije i Barselone, duž mediteranske obale, ponovo će biti u funkciji, saopštila je železnička kompanija Renfe.
Centralna mrtvačnica
U ovoj kriznoj situaciji mnogima do sada nije bilo omogućeno da se oproste od svojih preminulih rođaka. Nakon obdukcije, identifikovane i neidentifikovane žrtve biće prebačene u Feriju de Valensiju. U velikoj sajamskoj hali u glavnom gradu regiona postavljena je privremena mrtvačnica površine 1300 kvadratnih metara.
Iz Valensije za „Vreme: „Ljudi su još zarobljeni u svojim domovima”
Članovima porodica nije dozvoljen pristup mrtvačnici, izjavila je Nurija Montes, članica regionalne vlade. „Najbolje mesto za porodice da čekaju vesti o svojim najbližima je kod kuće“, naglasila je ona. Zbog tona kojim se obratila, optužena je za nedostatak empatije i morala je da se izvini.
Šta se dogodilo?
Sve se odigralo neverovatno brzo u utorak uveče 29. oktobra. Jaka kiša se koncentrisala na slivove reka Magro i Turija, a u koritu reke Pojo formirali su se zidovi vode koji su preplavili obale reka, zatekavši ljude dok su obavljali svakodnevne aktivnosti. Mnogi su se vraćali s posla.
Za tili čas, blatnjava voda je pokrila puteve, železnice i ušla u kuće i poslovne objekte u selima na južnim obodima grada Valensije. Vozači su morali da se sklanjaju na krovove vozila, dok su stanovnici pokušavali da se popnu na viša mesta.
Španska nacionalna meteorološka služba saopštila je da je u teško pogođenom mestu Čiva palo više kiše za osam sati nego što je palo tokom prethodnih 20 meseci.
Kada su vlasti poslale upozorenje na mobilne telefone upozoravajući na ozbiljnost situacije i apelovale da ljudi ostanu kod kuće, mnogi su već bili na putu, na poslu ili u vodi u nižim delovima ili garažama, koje su postale smrtonosne zamke.
Da li se ovo ranije dešavalo?
Španska mediteranska obala je navikla na jesenje oluje koje mogu izazvati poplave, ali ovaj događaj bio je najmoćniji bujični pljusak u poslednje vreme.
Stariji stanovnici u Paiporti, epicentru tragedije, tvrde da su poplave u utorak bile tri puta gore od onih iz 1957. kada je poginula najmanje 81 osoba, što je bilo najgore poplavljanje u istoriji ove turističke istočne regije. Taj događaj je doveo do preusmeravanja toka reke Turija, čime je veliki deo grada pošteđen od poplava.
Valensija je pretrpela dve druge velike oluje tokom 1980-ih, jednu 1982. godine, kada je stradalo oko 30 ljudi, i drugu pet godina kasnije, koja je oborila rekorde po količini padavina.
Ovonedeljne bujične poplave su najsmrtonosnija prirodna katastrofa u novijoj istoriji Španije, nadmašivši poplavu koja je odnela kamp duž reke Galjego u Bjeskasu, na severoistoku, u kojoj je poginulo 87 ljudi u avgustu 1996.
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Video na kojem ruski predsednik Vladimir Putin prekida govor i kašlje tokom snimanja poruke za Međunarodni dan žena kratko je bio objavljen na Telegram kanalu Kremlja pre nego što je uklonjen
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
