Potonule nade

Brazil, Indija, Japan i Nemačka, takozvana Grupa 4 (G-4), u svojoj letnjoj diplomatskoj ofanzivi za osvajanje prestižnog statusa stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, nižu poraze. Poslednji udarac G-4 je doživela na vanrednom samitu Afričke unije u Adis Abebi, jer su 53 afričke države iznele svoju viziju reforme Saveta bezbednosti i time, praktično, sahranile i poslednju nadu G-4 da će do septembra obezbediti dovoljan broj glasova u Generalnoj skupštini UN-a za reformu Saveta bezbednosti po svom modelu. Razvejane su i nade generalnog sekretara UN-a Kofija Anana, koji je ovu godinu najavio kao godinu temeljitih reformi svetske organizacije, da će do samita UN-a sredinom septembra biti pronađeno kompromisno rešenje. U finišu priprema za veliki samit u Njujorku podele su dublje nego ikada.

HLADNI TUŠ: Članice G-4 bodro su krenule u osvajanje podrške za svoj plan da se Savet bezbednosti UN-a proširi za još deset mesta, od kojih bi šest bilo rezervisano za nove stalne članice, dok bi se na preostala četiri smenjivale druge države, ali je podrška počela da se tanji, pa su više puta odlagali glasanje u Generalnoj skupštini, jer nisu uspeli da obezbede neophodnu dvotrećinsku većinu 191 članice UN-a. G-4 za sebe traži status stalnih članica SB, dok dva prepuštaju afričkim državama. U međuvremenu su odustali od preterano ambicioznog plana da nove stalne članice imaju pravo veta kao i sadašnje stalne članice – Francuska, Kina, Rusija, SAD i Velika Britanija (tzv. P-5).

Prvi hladan tuš ovog leta sručio se na Nemačku kada je kancelar Gerhard Šreder u Vašingtonu od svog domaćina predsednika Buša čuo da SAD načelno podržavaju reformu Saveta bezbednosti, ali ne nužno i Nemačku u njenim naporima da stavi nogu u ta vrata. Zatim je i Kondoliza Rajs sa nešto manje uvijanja svom nemačkom kolegi Joški Fišeru prenela da Nemačka ne treba da se uzda u američku podršku, da bi na kraju Vašington i zvanično objavio da je Amerika u Savetu bezbednosti spremna da vidi još dve stalne članice: Japan svakako, dok drugog kandidata nije imenovala, ali se podrazumeva da su američke simpatije na strani Indije, ne i Nemačke. Nemačka je najmanje deceniju uživala postojanu podršku SAD u svojim naporima da statusom stalne članice SB UN ostvari veliki diplomatski trijumf, jer sastav SB u potpunosti odslikava svetski poredak neposredno posle Drugog svetskog rata, budući da ga čine najmoćnije zemlje – pobednice.

Svet se od tada mnogo promenio, ali su ogromne promene u međunarodnim odnosima takoreći sasvim zaobišle svetsku organizaciju koja je poslednjih godina više poznata po korupcionaškim skandalima, a manje po uspesima misija za koje je stvorena. Zato je Kofi Anan, koji sa organizacijom na čijem je čelu deli Nobelovu nagradu za mir, čvrsto odlučio da povrati stari ugled UN-a, što je nemoguće učiniti bez temeljnih reformi kako Saveta bezbednosti, tako i ostalih tela svetske organizacije, koji treba efikasnije da se nose sa novim pretnjama miru u svetu. Visoki službenik američke diplomatije u Klintonovoj administraciji izjavio je nedavno da je Amerika uskraćivanjem podrške Nemačkoj samo vratila milo za drago, jer se Nemačka protivila američkoj vojnoj invaziji na Irak bez saglasnosti UN-a. Nedugo potom i Kina je zvanično obavestila svet da ne podržava plan G-4. Svaka od članica G-4 ima moćnog neprijatelja. Za Japan je to Kina, koja je u poslednjoj deceniji, sa najvišom konstantnom privrednom stopom rasta na svetu, postala ozbiljan ekonomski takmac Japanu, kako u regionu tako i u svetu. Uz to, odnosi između dve zemlje klize ka regionalnom „hladnom ratu“. Kina je izdvojila oko 50 miliona dolara za izgradnju memorijalnog centra za žrtve masakra u Nanđingu iz 1937, kada su japanski vojnici ubili više od 100.000 kineskih civila i počinili brojna silovanja. Kineski televizijski program prepun je podsećanja na stravični zločin, dok je u Japanu ova tema još tabu.

Indija ima oštrog protivnika u Pakistanu, koji uz Italiju, Kanadu i Meksiko čini grupu zemalja koje sebe nazivaju Ujedinjeni za konsenzus. Ova grupa se zalaže da se Savet bezbednosti proširi sa deset novih članica, uz postojećih 15, koje bi se kao i sadašnjih deset rotirale na tom mestu na određeno vreme. Italija na ovaj način uskraćuje podršku Nemačkoj, a Meksiko Brazilu.

DALEKO OD KONSENZUSA: No, da je svetska organizacija dalja od konsenzusa nego ikada pokazuje stav Afričke unije sa samita u Adis Abebi, koja okuplja 53 afričke države, članice Generalne skupštine UN-a, od kojih je G-4 očekivala podršku koja joj nedostaje za dvotrećinsku većinu. One predlažu da se Savet bezbednosti proširi za još 11 mesta, od kojih bi šest bilo rezervisano za nove stalne članice, s tim što insistiraju da one kao i sadašnjih pet imaju pravo veta, što je nerealno. Uz to, Afrička unija zahteva da tri nove stalne članice budu sa afričkog kontinenta.

A čak i da neki predlog za reformu Saveta bezbednosti osvoji podršku dvotrećinske većine u Generalnoj skupštini UN pre početka redovnog godišnjeg zasedanja, što je sada malo verovatno, rezoluciju mora da potvrdi i Savet bezbednosti, gde jedna od pet stalnih članica uvek može da uloži veto. No, reforma Saveta bezbednosti tek je jedan od prioriteta u sveobuhvatnoj reformi kakvu je zamislio Kofi Anan, a na osnovu predloga koje je sačinila njegova specijalna šesnaestočlana Komisija. Države tek treba da se usaglase u vezi sa brojnim pitanjima, od kojih je među bolnijima definicija terorizma, o čemu različite države imaju različite stavove, jer iste formacije jedni nazivaju „teroristima“, a drugi „borcima za slobodu“. Do tada Kofiju Ananu ostaje slaba uteha da konsenzus o Ujedinjenim nacijama zapravo već postoji. Idealisti koji žele da vide kako svetska organizacija ponovo staje na noge uhvatili su se za glavu kada su videli da je Džordž Buš ove nedelje zaobišao Kongres i za ambasadora SAD u UN-u imenovao Džona Boltona, bivšeg državnog podsekretara, upamćenog po sledećoj izjavi: „Da se ja pitam, ja bih Savet bezbednosti sveo na samo jednu stalnu članicu, jer to najbolje odslikava današnji odnos snaga u svetu.“