Poslednja šansa za Aleksisa Ciprasa

Za „Vreme“ iz Soluna

Baš kao u januaru ove godine, Grci su ponovo ukazali poverenje Aleksisu Ciprasu i Sirizi (koaliciji radikalne levice). Sa sloganom „otarasimo se starog i osvojimo budućnost“ Cipras je pokazao da je „isuviše jak da umre“ i sa Sirizom osvojio 35,5 odsto glasova, 7,4 odsto više od drugoplasirane konzervativne Nove demokratije (ND). Nisu se ostvarile prognoze da će premijer „da se razbije“, zato što je 12. jula potpisao novi sporazum sa grčkim kreditorima, zbog čega je u jednoj noći izgubio trećinu svojih poslanika. Polovina njih su bili rukovodioci Sirize, koji su se potom otcepili i osnovali novu antimemorandumsku levu stranku pod imenom Laiki enotita (LAE, Narodno jedinstvo).

Iako ga je napustilo takozvano levo partijsko krilo, grčki narod ga nije napustio. Birači su uvažili tešku i neravnopravnu borbu koju je Cipras vodio protiv mnogo jačih protivnika u Evropi, da je izborio najbolji mogući sporazum postavljajući interese zemlje iznad partijskih interesa.

„Bitka za promenu Evrope nije gotova, tek sada moramo da pokažemo da nemamo nameru da položimo oružje“, rekao je Cipras na skupu Sirize na Trgu Sintagma dva dana pred izbore. Uz njega su stajali predstavnici evropske levice: predsedavajući španskog Podemosa Pablo Iglesias, liderka evropskih Zelenih Ska Keler, generalni sekretar Komunističke partije Francuske Pjer Loren i Gregor Gizi, predsednik nemačke partije Levica. Oni su pružili podršku jedinoj levičarskoj vladi u Evropi da nastavi dalje.

RAZLOZI ZA POBEDU: Rezultati grčkih izbora razočarali su sve one koji su se nadali da zvezda Aleksisa Ciprasa i Sirize neće dugo sijati na evropskom nebu. „Neki su mislili da će brzo da se oslobode Sirize. Pogrešili su. Planirali su da nas svrgnu kreditnom krizom i zatvaranjem banaka. Prešli su se. Planirali su da nas uhvate u zamku izbacivanja Grčke iz evrozone (Grexit). I nju smo izbegli“, rekao je Cipras. Tamo gde su mnogi videli poraz Ciprasa, grčki glasači su prepoznali njegovu ličnu borbu i nisu mu zamerili što je sa „Grexitom na slepočnici“ ipak na kraju potpisao sporazum protiv koga je bio na početku.

Prevagnulo je mišljenje da je taj nepovoljni sporazum ipak daleko bolji od loše organizovanog stečaja i izlaska Grčke iz evrozone, koji bi doveli do još veće bede uveliko osiromašenog srednjeg staleža i najsiromašnijih slojeva Grčke. Građani su mu dali još jednu šansu da formira novu vladu, ovog puta bez ekstremno levog krila, jer su ubeđeni da je on jedini koji može i želi da se bori i izbori kod zajmodavaca za pozitivne promene novog sporazuma, a u korist grčkih radnika, službenika, seljaka, đaka, studenata i nezaposlenih.

Glasači su nagradili Ciprasovu iskrenost i samokritiku, smatrajući da je bolje imati „humanog“ premijera koji greši, nego „bezgrešnog“ poslušnika neoliberalnog kapitalizma. „Anti-desni“ birači koji u Grčkoj čine većinu, smatrali su da je sedam meseci Sirizine vlade isuviše malo da bi se o njoj donosili zaključci. I zbog toga su odlučili su da joj daju još jednu šansu. Tako se veliki deo levičarskih birača, iako šokirani raspadom Sirize, ipak okrenuo Ciprasu. Nova stranka rođena iz Sirize, Narodno jedinstvo na čelu sa Panajotisom Lafazanisom, nije uspela da ubedi glasače niti u ozbiljnost svog stava, niti je imala alternativni plan za državu. A što se tiče Ciprasovog glavnog političkog protivnika, predsednika desnog centra Nove demokratije Vagelisa Meimarakisa, bilo je očigledno da on ne donosi ništa novo na grčku političku scenu, nego je, naprotiv, u očima većine Grka krenuo u izbornu kampanju kao predstavnik starog režima koji je glavni krivac za ekonomsku krizu i bankrot zemlje.

ZAKONI U KORIST SIROMAŠNIH: U Ciprasovu korist je išlo da je tokom sedam meseci napornih pregovora tokom kojih je zemlja prolazila kroz kreditnu krizu, njegova vlada izglasala nekolicinu zakona na osnovu kojih je pružena prva pomoć osiromašenom narodu. To je pre svega zakon o humanitarnoj krizi, kojim je za više od 300.000 porodica pogođenih krizom i nezaposlenošću obezbeđena besplatna hrana, struja, dodatak za stanarinu, ali i besplatna bolnička nega. Sa „zakonom o 100 rata“ je upumpao neophodan „kiseonik“ u čak 1.100.000 domaćinstava i preduzeća koji su se bukvalno davili pod teretom dugova prema državi. Izglasane su takođe i nove zakonske mere koje su naglo osiromašene i pod stečaj potpale građane štitile od zatvora, a njihove primarne domove u kojima žive sa porodicama spasile od licitacija i deložacija. Doneo je zakone na osnovu kojih su na posao vraćeni protivustavno otpušteni iz javnog sektora i ponovno pokrenuo državnu televiziju ERT, koju je prethodna vlada Nove demokratije bukvalno isključila iz struje u junu 2013. godine.

Dilema pred koju je Cipras postavio grčki narod je bila jasna: „Ko će bolje pregovarati u korist siromašnih, radnih ljudi, malih i srednjih preduzeća? Oni koji su sa kreditorima potpisali sporazum o njihovom nestanku ili Siriza?“ Siriza je takođe u očima građana imala veliku moralnu prednost po pitanju korupcije i skandala, pošto još nije stigla da „uprlja ruke i lice“ kao prethodne stranke koje su se smenjivale na vlasti čitavih četrdeset godina.

Konačno, kao što kaže Tasos Papas, glavni urednik „Redakcijskih novina“: „Činjenica je da se većina medija agresivno uključila u otvorenu borbu protiv Ciprasa i Sirize i u toj svojoj borbi bila provokativno jednostrana štiteći interese oligarha. A Ciprasu je to došlo kao šlag na tortu, jer su Grci većinski izabrali da budu na strani onoga koga su bogati i moćni pokušali na svaki način da slome. Tako su grčki oligarsi i protiv svoje volje od Ciprasa napravili heroja, do te mere da ga sad simpatišu i oni koji za njega nisu glasali.“

NOVI POLITIČKI PEJZAŽ: Izborni rezultati su potvrdili Sirizinu prednost na grčkoj političkoj sceni. Grčki birači su dali Ciprasu jasan mandat i ratifikovali njegov savez sa strankom desnog centra Nezavisnim Grcima (An.El) koji su dobili 3,7 odsto glasova i ušli u skupštinu. To im je omogućilo da ponovo formiraju vladu.

Nova koalicija Siriza-Anel će sada imati 155 poslanika (145 Siriza i 10 Anel) od 300 članova grčkog parlamenta. Biračko telo je „kaznilo“ novu stranku Narodno jedinstvo, koju je indirektno podržao bivši ministar finansija Janis Varufakis, za cepanje Sirize i izazivanje prevremenih parlamentarnih izbora.

Osim što je pobedio, Cipras se oslobodio i antievropskog krila u svojoj stranci. Naime, Narodno jedinstvo (LAE) je sa 2,9 odsto glasova za dlaku promašilo census, pa su Ciprasovi bivši partiski drugovi, a sada jaki politički protivnici Panajotis Lafazanis i Zoi Konstandopulu, ostali izvan parlamenta.

Sa izuzetkom neonacističke Zlatne Zore, koja je blago porasla sa 6,2 na sedam odsto i sada ima 18 poslanika, antimemorandumski blok će u grčkom parlamentu predstavljati samo Komunistička partija Grčke (KKE), koji je dobila 5,5 odsto glasova i ima 15 poslanika. „Komunistička partija Grčke je jedina snaga čija borba protiv memoranduma ujedno predstavlja i doslednu borbu protiv kapitalističkog sistema“, rekao je generalni sekretar KKE Dimitris Kucubas.

Veliki Ciprasov rival, konzervativni ND je sa 28,1 odsto glasova i 76 poslanika uspeo da zadrži svoje snage, ali nije uspeo da premosti veliku prednost Sirize, koja je dobila vlast u Atini, Solunu i u većini opština u Grčkoj. Prepoznajući poraz, lider ND Evangelos Meimarakis je rekao da se „ND nije ni raspao niti mu je došao kraj“, da je to stranka koja ponovo dokazuje „da je živi politički organizam, stub demokratije i garancija stabilnosti evropskog puta i budućnosti zemlje“. Istovremeno je rekao da će pokrenuti postupak za izbor novog predsednika stranke, čiji je on privremeni predsednik, a što se tiče novog memoranduma, glasaće od slučaja do slučaja za ili protiv novih zakona.

Demokratska koalicija, plod saradnje socijalističkog PASOK-a i Demokratske Levice (Dimar) četvrta je snaga u parlamentu sa 6,4 odsto glasova i 17 poslanika. Gorčina i razočaranje zbog izbornih rezultata bili su evidentni u izjavama Stavrosa Teodorakisa, pošto njegova Reka (Potami) sa levog centra, sve više liči na potok i ne samo što nije izašla iz ovog odmeravanja snaga ojačana, kako su se nadali, nego je od januarskih šest odsto pala na četiri odsto i svega 11 poslanika. Konačno, u grčki parlament prvi put ulazi i Unija Centra sa svojih devet poslanika i Vasilisom Levendisom na čelu. „To je pobeda mladih u ovoj zemlji. Skromnost i etika novih poslanika Unije Centra će služiti za primer i biće model za ponašanje u narednom periodu“, rekao je Levendis.

Ove izbore obeležila je apstinencija 44 odsto biračkog tela, što je za grčke prilike ogroman postotak, na prethodnim izborima 36 odsto birača nije izašlo na glasanje. Tradicionalno politizovan grčki narod u ovim godinama krize izgleda da sve više okreće leđa političkom sistemu, s obzirom na to da je 76 odsto grčkih građana učestvovalo na izborima 2009, a 20. septembra, 2015. samo 56 odsto.

Prema mišljenju bivšeg ministra finansija Janisa Varufakisa, koji se distancirao od Sirize, „pravi pobednik izbora u Grčkoj su Trojka i Kreditori“. On je takođe uveren da je i ovaj novi plan spasavanja Grčke osuđen na propast, jer i dalje insistira na istom toksičnom receptu štednje, koja izaziva kontinuiranu recesiju, nezaposlenost i neodržive dugove.

DAN POSLE: Preuzimajući ponovo dužnost premijera, Aleksis Cipras je u ponedeljak, 21. septembra, rekao da će „ako treba, vlada da krvari, samo da ne krvari i dalje grčki narod“. On je obećao da će pokušati da izvuče zemlju iz krize u kojoj se nalazi poslednjih pet godina. Prema rečima grčkog premijera neposredni cilj za naredni period je povratak ekonomske stabilnosti i funkcionisanje banaka, proširenje novog prostora koji je osvojen u pregovorima sa kreditorima, gde će prva bitka svakako biti ona za olakšanje dugova. Tu će mu biti potrebna podrška SAD, Francuske i Italije, zemalja koje su podržale grčke stavove tokom prethodnih pregovora u borbi za smanjenje duga.

Istovremeno, Cipras je obećao da će nastaviti sa velikim reformama, sukobiti se sa sistemom korupcije i utajom poreza, regulisati „crvene kredite“ i zaštititi slabe, kako bi se grčkom društvu povratio osećaj pravde. I sve to u trenutku kada vlada mora takoreći odmah da izglasa 50 od 150 teških zakona koje zahteva novi sporazum sa kreditorima, a koje je obećao da će usvojiti.

Pored svega toga grčki premijer se suočava sa izbegličkom krizom bez presedana kojom mora da upravlja. Samo u prvih osam meseci 2015. godine u Grčku je ušlo oko 300.000 izbeglica i migranata koji žele da idu u Evropu, pre svega u Nemačku. U zemlji trenutno boravi 1,5 miliona imigranata, a nezaposlenost je blizu 30 odsto, pa je očigledno da taj pritisak ne može da izdrži drugo, dok neonacisti koriste svaku priliku da ojačaju svoju moć. Aleksis Cipras i italijanski premijer Mateo Renci nameravaju da se zalažu da evropska politika da prioritet izbegličkom problemu, da traže finansijsku i tehničku pomoć, preraspodelu izbeglica po svim evropskim zemljama, posebno onim bogatijim.

Posao koji čeka Aleksisa Ciprasa je izuzetno težak. Problemi koji se stvaraju novim memorandumom su mnogobrojni. Ali Cipras sada ima čisto polje, bez opozicije unutar vlastite stranke, koja dovodi u sumnju njegove odluke, pa može da nastavi da sprovodi obaveze kojih se prihvatio. Glasači su mu dali i drugu šansu sa jasnom većinom glasova, a i u koaliciji je sa onima s kojima je od početka hteo da bude. Premijer Grčke od sada ima apsolutnu odgovornost da sprovede u delo sporazum potpisan sa Evropom i da učini sve, kao što je obećao, da taj sporazum poboljša. Izvesno je da će biti potrebno najmanje godinu dana mukotrpnog truda i efikasnog rada da bi se podstakao privredni rast Grčke, čiji je BDP od 2009. godine pao za 27 odsto, da bi se stvorili bolji uslovi za život građana. Ili, kako kaže Adonis Karakusis, analitičar lista „To Vima“, pred Ciprasom je veliki izazov: „Ima poverenje naroda, ima više iskustva i snage, sada poznaje evropsku klimu, zna geopolitičku situaciju, neuspeh mu nije dozvoljen. Jedino što mu je ostalo je da uspe i da se zaista razvije u lidera koji će moći da inspiriše evropske narode da krenu u demokratskijem i progresivnijem pravcu.“ Jer, ako ne uspe, treću šansu neće dobiti.