Pretresajući arhive ozloglašene istočnonemačke tajne službe Štazi istražetilji su naišli na dokaze o zločinu počinjenom pre pedeset godina. Ubica, tadašnji saradnik Službe, osuđen je na deset godina robije
Bilo je to neko drugo vreme u Nemačkoj kada se iz ideoloških razloga lakše povlačio oroz. Ali ubistvo je ubistvo i ne zastareva ako je izvršeno s predumišljajem, pa makar to bilo po nalogu države.
Takvu je odluku doneo Pokrajinski sud u Berlinu koji je pola veka nakon počinjenog zločina nekadašnjeg saradnika istočnonemačke tajne službe Štazi Manfreda N. (80) osudio na 10 godina robije.
Prema presudi, tadašnji potporučnik je 29. Marta 1974. po nalogu Štazija duž nemačko-nemačke granice iz busije upucao tridesetosmogodišnjeg Poljaka Časlava Kukuckog koji je u poljskoj ambasadi bio dobio dokumente za odlazak u Zapadnu Nemačku, piše memački „Špigel“.
„Po svaku cenu je trebalo sprečiti da građanin Istočnog bloka ode na Zapad“, stoji u obrazloženju presude, te da se radilo o „planiranoj, pripremljenoj koreografiji“ o „ciljano konspirativnom postupku“ da se Kukucka likvidira ukoliko se uputi ka slobodi.
Nemilordno ubistvo
Optuženi ubistvo doduše nije počinio rukovođen ličnim motivima, rekao je predsednik sudskog veća Bernd Micajka, planirao ga je Štazi, ali ga je optuženi „nemilosrdno“ izvršio. Sud je tokom procesa nedvosmisleno utvrdio da je optuženi počinilac. Presuda nije pravosnažna.
Braniteljka optuženog je tražila oslobađajuću presudu. Rekla je da nije dokazano da je njen klijent bio strelac. Manfred N. se tokom procesa nije izjašnjavao.
Prodor u istrazi
Istražitelji godinama nisu napredovali u ovom slučaju. Prema Berlinskom tužilaštvu odlučujući trag koji je vodio do identiteta strelca je otkriven 2016. u arhivu Štazija koji je otvoren posle ujedinjenja dve Nemačke.
Polazeći od toga da se radilo o običnom, a ne o teškom ubistvu, istražni organi su 2017. obustavili postupak zbog zastarelosti. Međutim, Tužilaštvo u Berlinu je 2023. ipak podiglo optužnicu jer se pojavio elent predumišljaja.
Nobelov komitet dodelio je nagradu za mir liderki opozicije Mariji Korini Mačado, ističući njen doprinos očuvanju demokratskih vrednosti i borbi za slobodu u Venecueli. Iako su bili među kandidatima za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir, studenti iz Srbije koji protestuju zbog neodgovornosti države nakon tragedije na novosadskoj železničkoj stanici poručuju da ih odluka komiteta nije iznenadila
Izraelska vojska saopštila je da su njene trupe povučene na dogovorene linije raspoređivanja, čime je počeo prekid vatre postignut sa Hamasom.
Ujedinjene nacije planiraju da tokom naredna dva meseca udvostruče isporuke hrane i lekova za oko dva miliona stanovnika Gaze koji se suočavaju s glađu i nestašicama osnovnih potrepština.
Premijer Benjamin Netanjahu potvrdio je da je izraelska vlada prihvatila mirovni okvir s Hamasom koji predviđa oslobađanje talaca i kraj dvogodišnjeg sukoba u Gazi. Sporazum je deo šire inicijative za stabilizaciju regiona pod pokroviteljstvom SAD
Donald Tramp je nekoliko puta izjavio da zaslužuje Nobelovu nagradu za mir, ali šanse da se tako nešto dogodi ipak nisu velike. Među nominovanima za nagradu nalaze se i srpski studenti
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
