Sarajevo je bilo prazno te subote kad je došao papa Franja. Iako je Koševo bilo puno, na pustim ulicama glavnog grada Bosne i Hercegovine stajali su samo policajci, a tišinu su remetili turistički vodiči koji su grupama iz Japana, Skandinavije, Amerike i ko zna odakle još, objašnjavali šta je Vječna vatra, šta su Sarajevske ruže, gde je Gavrilo pucao u prestolonaslednika… Sa gradskih bandera visile su zastave BiH i Vatikana. Na bilbordima su bile fotografije harizmatičnog pape sa porukom „Mir vama“.
Danima pre tog 6. juna mediji su iscrpno obaveštavali o izmenama saobraćaja, o bezbednosnim merama, o stotinama autobusa sa vernicima koji su najavili dolazak u Sarajevo, bilo je glasina da će biti zabranjeno korišćenje mobilnih telefona i interneta tokom posete… Dan pre posete „Dnevni avaz“, najtiražnije dnevne novine u BiH, imao je opširan dodatak o tom vanrednom danu za katolike i Sarajevo. Papamobil je stigao u Sarajevo, objavljeni su intervjui sa verskim poglavarima koji su objašnjavali zašto je poseta bitna, zašto je papa Franja drugačiji i tako dalje.
Zavarivani su šahtovi, pregledan je svaki pedalj oko objekata koje je papa trebalo da poseti. Ispred Predsedništava, gde su novinari dolazili po akreditacije, psi su njušili televizijski kombi iz Slovenije. Jedan ogroman čovek, sa bugarskim naglaskom, iz petnih žila je objašnjavao policajcu da mora da uđe u zgradu. „Skinuću se go ako treba! Ja akreditaciju moram da uzmem, bogumi.“
Ekipa „Vremena“ je papu Franju sutradan čekala baš tu, ispred Predsedništva. Preko video-bima se gledalo sletanje aviona sa delegacijom, pozdravljanje sa okupljenima i vožnja do centra grada. Kolonu je pratio helikopter, kola Hitne pomoći i policajci na motorima. Kada je voditeljka prenosa rekla da se papa vozi u najjednostavnijem i najjeftinijem od svih automobila u koloni, kroz okupljenih nekoliko stotina građana ispred Predsedništva raširio se poluaplauz i žamor. Pored crvenog tepiha stajali su zvaničnici BiH, garda i vojni orkestar. Oficir je nestrpljivo šetao ispred njih.
Nakon što je kolona stigla, okupljeni su počeli da mašu papi koji je uzvraćao pozdrav. Usledile su himne Vatikana i BiH, pa i pozdravljanje sa zvaničnicima. Jedna gospođa je bila vidno uzbuđena. Otresajući dlan ruke kojom se pozdravila sa papom, otvorenih usta, pokazivala je to čoveku do sebe. Ljudi su polako počeli da se razilaze.
Ispred jedne zgrade, negde na polovini Ulice maršala Tita, napravila se gužva. Jedan momak u odelu, sa svilenim belim šalom na kome je pisalo „Mir vama“, plakao je. Okupljeni su ga grlili i čestitali mu. Ispostavilo se da je bio među onima koji su papu dočekali na aerodromu. „Sve je bilo odlično! Dobro je što smo stigli ranije. Rukov’o se sa svom djecom, a to nije bilo po protokolu. Zato je kasnio“, objašnjava on u jednom dahu. „Ma joj, papa je gigant, ba“, komentariše jedan od okupljenih. Iz zgrade izađoše nekoliko devojčica i dečaka u narodnim nošnjama i jedna devojka. „Bravo Azra! Više puta si se videla na televiziji!“, dovikuje joj neko. Ona se smeje i maše. Drugi predlaže smejući se: „Nemoj presvlačit’ djecu! Na Baščaršiju nek’ idu da se slikaju s’ turistima.“
Kafići duž Ferhadije, glavnog šetališta u Sarajevu, polako su počeli da se pune. Ljudi su gledali misu sa Koševa. Voditeljka je rekla da je došlo 70.000 ljudi. Papa je zaspao u jednom trenutku, a neko sa susednog stola je sažaljivo rekao da nije u redu što starog čoveka toliko maltretiraju po suncu.
U taksiju, na putu do Vrela Bosne, stari Sarajlija se probija kroz blokirane ulice. Doviknuo je policajcu koji ga je ipak pustio da prođe jednom ulicom: „Fala, paša lijepi, fala!“
„Pravo me je oduševio papa što se vozio ‘fokusom’. Oduševio!“, priča taksista. „To je auto od vatikanske ambasade, poznam ga. Nudili su oni njemu druge aute, ali je odbio! Tol’ko je normalan, skroman. On je odbio i zlato i srebro. Ne treba mu ništa. Krst onaj što nosi oko vrata je od željeza. A čovjek je od krvi i mesa kao i mi. Ne teče mu nafta venama.“
„Ma nije isto kao kad je bila Anđelina. Ma kakvi! Ljudi su ostali kod kuće. Nisu htjeli da prave gužvu, znaš… A naša Endži je domaća. Ona kroz Sarajevo šeta kao kroz Los Anđeles“, objašnjava taksista dalje. Kako smo se udaljavali od centra, priča je okrenula ka linijama fronta, o rupama od gelera po zgradama, o Tunelu spasa, o Želji „koji je sve i oko koga se sve u Sarajevu dešava“ …
U parku Vrela Bosne je bila gužva.
