Pandemija na odmoru

Godinu dana kasnije. Posle više nagoveštaja, registrovanih slučajeva, medijske pažnje i upozorenja Svetske zdravstvene organizacija (WHO) tokom prethodnog leta, Dejvid Nabaro, koordinator Ujedinjenih nacija, upozorio je svetsku javnost 29. septembra prošle godine da će pandemija ptičjeg gripa ubiti između pet i 150 miliona ljudi. Međutim, to se još nije desilo.

Od tada se samo desetine miliona ptica zarazilo i uginulo širom divljih, nenaseljenih područja Evrope i Azije. Uz to, stotine miliona je istrebljeno i spaljeno kako bi se zaustavilo širenje smrtonosne zaraze koju izaziva virus H5N1 i onemogućila njegova eventualna mutacija. Po strogim uputstvima za sprečavanje pandemije koje je propisala WHO i uz ozbiljan pritisak javnosti, vlade u 55 zaraženih država bile su prisiljene da sprovedu nimalo jeftine i jednostavne mere karantina, da unište mnogobrojne farme živine i pretrpe druge kolateralne gubitke. Razmotana su klupka i malverzacije među proizvođačima zaštitne medicinske opreme i pokrenuta raznovrsna farmaceutska istraživanja. Na svetskom nivou uložene su milijarde dolara u zaustavljanje bolesti.

Medijska lavina koja je prošlog leta počela da dostiže nivoe panike stišala se sa prolaskom proleća, da bi u međuvremenu samo tinjala na sve ređim vestima o novim slučajevima zaraze na Dalekom istoku. Godinu dana kasnije, ptičji grip je postao prevaziđena novinska priča, a ovog čuda od tri dana svima je odavno dosta. No, da li je opasnost zaista prošla? Koliko su najave eksperata WHO-a bile opravdane? Da li se pandemija umorila ili je u međuvremenu zaustavljena?

SLUČAJEVI: Prošle nedelje u Indoneziji su prijavljena dva nova smrtna slučaja obolelih od ptičjeg gripa. Prvo je 4. avgusta preminula devojčica u Tangerangu, gradu zapadno od prestonice Džakarte. Šesnaestogodišnja devojčica je primljena u bolnicu, ali je preminula pre nego što je prebačena u glavni grad Indonezije. Nekoliko dana kasnije, 7. avgusta, od ptičjeg gripa preminuo je šesnaestogodišnji dečak u selu Bekasi, na obodu Džakarte. Dečak po imenu Megi Supatra bio je u kontaktu sa obolelim pilićima sa kojih se virus preneo na njega. U neposrednoj blizini njegove kuće nalazi se pijaca na kojoj se u otvorenim kavezima prodaje živina, a ovi prizori se mogu videti širom Džakarte. Kako prenosi Asošijeted pres, dečak se razboleo od gripa pre nekoliko nedelja, ali lekari su smatrali da se samo prehladio i nisu ni pretpostavljali da je reč o ptičjem gripu, pa je otpušten na kućno lečenje. Posle smrti, dečak je pregledan u klinici za infektivne bolesti u Džakarti gde je ustanovljeno da je oboleo od ptičjeg gripa.

Sa smrću dečaka iz Bekasija, broj stradalih u Indoneziji porastao je na 44, što ovu zemlju čini najpogođenijom ptičjim gripom. Najviše smrtnih slučajeva zabeleženo je u maju 2006. godine, a postoje sumnje da se tada nisu svi oboleli zarazili od ptica, već da je došlo i do prenosa bolesti sa čoveka na čoveka. No, medicinski stručnjaci takve individualne slučajeve ne smatraju pokazateljem globalnog ponašanja bolesti. Vlada Indonezije je izložena kritici da ne čini dovoljno kako bi sprečila zarazu. Kokoške i pilići se u velikim košaricama prodaju na pijacama širom zemlje, mnogo ljudi je u kontaktu sa živinom, a ona sa divljim pticama koje nose zarazu hiljadama kilometara, preko kopna i mora. Vlasti su nedavno promenile i ubrzale proceduru za utvrđivanje smrti od ove bolesti, ali brojno stanje živine nije znatno smanjeno, što se u drugim sredinama pokazalo kao efikasan metod. Indonežanske vlasti ističu da je bolest ujednačeno rasprostranjena po celoj zemlji što bi značilo da bi morale da se istrebe praktično sve pernate životinje, a Indonezija nije u stanju da podnese takav finansijski gubitak. Ona očekuje međunarodnu pomoć od 900 miliona dolara koja bi pokrila troškove njihovog uništavanja.

No, ljudi umiru i u sredinama gde je sistem zaštite od epidemije bolje organizovan. U Vijetnamu je sprovedena kolektivna vakcinacija, ali se ova zemlja i dalje nalazi na drugom mestu po smrtnosti. Na Tajlandu se vrši detaljna pretraga terena i kontrola živinarnika u svim seoskim sredinama, ali se slučajevi obolelih i preminulih od ptičjeg gripa ipak javljaju. Krajem jula, potvrđeno je da je jedan dečak iz severne provincije Picita preminuo od ove bolesti, a navodno je pre toga zakopao u zemlju 20 zaraženih kokoški. Na osnovu ovih slučajeva, obim epidemije na Dalekom istoku se nije smanjio. Samo je javnost smanjila svoju brigu o pandemiji.

ŠIRENJE VIRUSA: Prvobitni oblik virusa H5N1 nije bio tako agresivan. Prvi slučaj zaraze među životinjama zabeležen je još 1959. godine kada je u Škotskoj izbila epidemija koja je zahvatila brojne farme pilića, a slična epidemija se raširila i među ćurkama u Engleskoj 1991. godine. Tadašnji oblik virusa bio je manje opasan od današnjeg. Posle značajnih promena genetske strukture između 1999. i 2002. godine, nastao je takozvani Z genotip, a virus je postao izuzetno opasan. Trenutna vrsta brzo mutira i vrlo je patogena. Počev od 2003. godine, ovaj virus je počeo da se širi svetom. Još nije potvrđeno da se može preneti sa čoveka na čoveka, ali se zato prenosi sa ptica na one koji su u kontaktu sa njima.

Ne možemo ga dobiti ako jedemo kuvano ili pečeno ptičje meso, a pre nego što dospe u ljudske disajne organe, virus najčešće boravi u osušenom ptičjem izmetu i prašini koja od njega nastaje. Smatra se da ako bi H5N1 promenio strukturu i počeo da se prenosi vazduhom među ljudima, izazvao bi epidemiju svetskih razmera, takozvanu pandemiju. Ministarstvo zdravlja Kine prošle nedelje je saopštilo da je prvi slučaj ptičjeg gripa kod ljudi zabeležen još u novembru 2003. godine, a ne 2005. kako se ranije smatralo. Kod jedne osobe u Pekingu za koju se mislilo da je 2003. godine preminula od sarsa, kineski naučnici su izolovali virus H5N1.

Naučni časopisi su ovog leta puni radova o ptičjem gripu. Prema kontroverznom članku objavljenom u poslednjem broju časopisa „Nature“, ptičji grip je zaustavljiv. Britanski i američki naučnici su napravili dve računarske simulacije širenja virusa u slučaju da on mutira i prenosi se sa čoveka na čoveka. Prema rezultatima koji su dobijeni ovim modelima, očekivani broj smrtnih slučajeva je između 20 i 40 miliona. No, ovi modeli su pokazali da pojačani nadzor i vakcinacija postojećim medikamentima ipak mogu da zaustave pandemiju.

Profesor Nil Ferguson i njegove kolege sa Imperijal koledža u Londonu pronašli su dva ključna uslova pod kojima se epidemija neće proširiti na više od 200 slučajeva. Prvi je da se virus mora otkriti pre nego što zarazi 20 ljudi, a drugi da se odmah potom mora vakcinisati bar 20.000 ljudi u blizini prijavljenog slučaja. Doktor Ira Longini i njen tim sa Univerziteta Emori u Atlanti, SAD, simulirali su pojavu epidemije u populaciji od pola miliona ljudi u ruralnim delovima Tajlanda gde se stanovništvo susreće na raznovrsnim mestima kao što su kuće, bolnice, škole i pijace. Njihov nalaz je pokazao da do pandemije neće doći ako se širenje zaustavi i uspori vakcinacijom tokom kritičnog perioda od 21 dan. U ovom intervalu, nijedan oboleli u proseku ne sme da zarazi više od 1,6 osoba.

Na osnovu dobijenih podataka, WHO je preporučio vladama ugroženih zemalja da obezbede zalihe lekova i vakcina protiv gripa, kao što je lek tamiflu. Međutim, ovi rezultati su već oštro kritikovani u časopisu „Sajentifik Ameriken“. Mnogi stručnjaci smatraju da su izneti uslovi nedovoljni da se pandemija zaustavi. U međuvremenu, u mnogim laboratorijama se ubrzano radi na razvoju vakcine protiv ptičjeg gripa. Krajem jula, farmaceutska kuća iz Londona „Glakso Smit Klajn“ najavila je da će do kraja godine pustiti u prodaju upotrebljivu vakcinu. Njihova vakcina je pokazala dobre rezultate tokom kliničkih ispitivanja, a u firmi „Glakso Smit Klajn“ smatraju da će ova vakcina biti najefikasnija do sada.

STATISTIKA: U međuvremenu, zdravstvene vlasti pokušavaju da se izbore sa postojećim tipom virusa H5N1 koji hara među pticama, a povremeno odnosi i ljudske žrtve. Masovna epidemija među pticama prijavljena je do sada u 37 država, a virus je kod divljih ptica otkriven u još 17, zapravo u 18 zemalja, pošto se i naša država nalazi u ovom skupu, a ona se u međuvremenu raspala na dve. Pored miliona uginulih ptica, prema podacima WHO-a od decembra 2003, virusom H5N1 zaraženo je 236 osoba u deset zemalja u Aziji. U međuvremenu, preminulo je 138 obolelih.

Prost račun pokazuje da smrtnost ovog oblika ptičjeg gripa iznosi 58 odsto, što ovu bolest čini jednom od najsmrtonosnijih koja je do sada napadala čoveka. No, budući da je broj obolelih rastao na godišnjem nivou, razlikuje se i smrtnost tokom godina. Tako je 2003. godine smrtnost bila 100 odsto, sledeće 70 odsto, 2005. 43 odsto, a tokom ove godine 67 odsto. Razloga za veliku smrtnost od ove bolesti stručnjaci vide u kasnom otkrivanju, lošem dijagnosticiranju i slabim higijenskim i epidemiološkim merama u azijskim zemljama koje najviše stradaju od ptičjeg gripa. Ova bolest je trenutno neuporedivo manje opasna u zemljama na Zapadu. No, brojevi očigledno pokazuju da rast zaraze nije smanjen, mada, na sreću, nije bilo dramatičnih skokova, kakav bi se bez sumnje desio kada bi H5N1 mutirao. Ako se opasnost od globalne epidemije i smanjila, to nije zato što je virus odustao, već zahvaljujući merama koje se svakodnevno preduzimaju.

Stručnjaci WHO-a redovno obrađuju statistiku zaraze u nameri da shvate šablon po kome se ptičji grip ponaša. Krajem juna je u „Nedeljnom epidemiološkom biltenu“, glasilu ove organizacije, objavljena analiza do sada prikupljenih podataka. Oni pokazuju da je 90 odsto slučajeva zaraze registrovano kod ljudi koji su mlađi od 40 godina, kao i da bolest „nije promenila šablon“ u poslednje tri godine. „Slučajevi su registrovani tokom cele godine. Međutim, najveći broj slučajeva zaraze kod ljudi zabeležen je u periodu zime na severnoj hemisferi. Ako se ovaj šablon zadrži, povećanje broja slučajeva može se očekivati krajem 2006. i početkom 2007. godine“, kaže se u junskom saopštenju WHO-a.

OČEKIVANA SMRTNOST: Otvoreno je pitanje koliko će virus biti opasan ako bude mutirao tako da se direktno prenosi sa čoveka na čoveka. Procenjuje se da bi se u tom slučaju virusom mogla zaraziti svaka treća osoba na planeti, a svaka dvadeseta zaražena osoba preminuti od posledica bolesti. Prema konzervativno niskom proračunu američkog nacionalnog Centra za prevenciju i kontrolu bolesti, očekuje se između 2,4 i sedam miliona smrtnih slučajeva. Ruski virusolozi smatraju da od ptičjeg gripa može da umre više od milijardu ljudi. Analitičari rizika Peter Sandman i Džodi Lanard razmotrili su nekoliko mogućnosti na osnovu stavova više stručnjaka za virus H5N1 i zaključili da je očekivana smrtnost „znatno niža, ali je i dalje velika“. „U slučaju pandemije“, smatra Sandman, „razboleće se između četvrtine i polovine svih ljudi na zemlji, a negde između jedan i pet odsto obolelih će umreti – podjednako mladi i zdravi ljudi kao i starci. Ako to bude četvrtina zaraženih i jedan odsto umrlih, biće 16 milona mrtvih, a ako bude polovina i pet odsto, 160 miliona mrtvih. U svakom slučaju, to su veliki brojevi.“

Najsumornije pretpostavke izneo je 2003. godine, u časopisu „Ameriken sajentist“, ugledni američki virusolog Robert Vebster, koji smatra da H5N1 može da mutira u oblik koji će ubiti „trećinu ljudske populacije“. Ozloglašen zbog svojih velikih procena smrtnosti, Vebster je u martu 2006. godine izjavio da se „moramo suočiti sa takvim mogućnostima. Moderno društvo jednostavno ne može da prihvati pomisao da 50 odsto celokupnog stanovništva može najednom da umre.“ Na sreću, to su samo pretpostavke u slučaju da virus postane prenosiv sa čoveka na čoveka. Kako god bilo, pandemija se za sada najavila, ali je s obzirom na dosadašnji rasplet delimično zadržana u putu. Virus H5N1 još nije mutirao i velika su nadanja da će naučna istraživanja i mere koje se preduzimaju sprečiti da se to dogodi. Zato je dobro što se početna panika stišala, ali ne treba zaboraviti da su trenutni napori kakve širom sveta čine farmaceuti, veterinari i lekari na terenu ozbiljna bitka za preživljavanje velikog dela čovečanstva. Ma kako to zvučalo ludo.

Balkanska žarišta

Nošen zaraženim pticama selicama, virus se tokom protekle zime proširio na sve zemlje balkanskog regiona, ali je do sada najrasprostranjeniji u Turskoj i Rumuniji. U Turskoj je od ovog virusa preminulo četvoro dece, a na hiljade ptica je zaraženo. Sredinom maja virus je ponovo otkriven u Rumuniji, na farmi od 100.000 komada živine koja je snabdevala male preprodavce piletine, što je izazvalo zabrinutost vlasti. Krajem tog meseca, potvrđeno je 88 žarišta ove bolesti među pticama. U međuvremenu, uništeno je više od milion kokošaka i pilića u domaćim gazdinstvima i na farmama. U julu su otkriveni novi slučajevi ptičjeg gripa i u Bugarskoj, na tri farme u selu Slancogled, na jugu zemlje. Očekuje se da će broj takvih žarišta rasti u balkanskim zemljama sa dolaskom jeseni i novim migracijama ptica.

RASPROSTRANJENOST: Zemlje u kojima su nađene zaražene ptice (crveno)
i zemlje u kojima je potvrđena bolest kod ljudi (crno)