Ormuski moreuz se smatra najvažnijim svetskim prolazom za transport nafte. Neprijateljstva između Irana i Izraela izazvala su strahovanja da bi brodski saobraćaj i protok sirove nafte mogli da se uspore, prenosi Dojče vele.
Ormuski moreuz je ključni morski prolaz koji se nalazi između Omana iIrana, i povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i Arabijskim morem. Američka Uprava za energetske informacije (EIA) opisuje ga kao „najvažniju svetsku tačku zagušenja u tranzitu nafte“.
Na svom najužem delu, moreuz je širok samo 33 kilometra, dok je brodski plovni put širok svega dva kilometra u svakom pravcu, što ga čini prepunim i opasnim.
Velike količine sirove nafte, koju vade zemlje članice OPEK-a poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), Kuvajta i Iraka iz naftnih polja širom Persijskog zaliva, prolaze kroz ovaj moreuz i distribuiraju se širom sveta.
Prema podacima konsultantske firme Vortexa, koja se bavi analizom energetskog i transportnog tržišta, procenjuje se da oko 20 miliona barela sirove nafte, kondenzata i goriva dnevno prolazi ovim putem. Katar, jedan od najvećih svetskih proizvođača tečnog prirodnog gasa (LNG), u velikoj meri zavisi od ovog moreuza za izvoz svog LNG-a.
Kakva je trenutna situacija u moreuzu?
Sukob između Izraela i Irana ponovo je skrenuo pažnju na bezbednost u ovom morskom prolazu.
Iran je u prošlosti pretio da će zatvoriti Ormuski moreuz za saobraćaj kao odgovor na pritiske sa Zapada. Međutim, otkako je izbio sukob, nije bilo većih napada na komercijalne brodove u regionu.
Ipak, vlasnici brodova sve su oprezniji, neki su pojačali mere bezbednosti, dok su drugi otkazali rute kroz taj deo, izvestila je agencija AP.
Elektronsko ometanje navigacionih sistema komercijalnih brodova naglo je poraslo poslednjih dana u okolini moreuza i šireg Persijskog zaliva, rekli su pomorski izvori agenciji Rojters. Ovo ometanje, kako navode, utiče na plovila koja prolaze kroz region.
Pošto se ne nazire kraj sukoba, tržišta ostaju napeta. Svaka blokada moreuza ili prekid u protoku nafte mogla bi izazvati nagli skok cena sirove nafte i ozbiljno pogoditi uvoznike energije, naročito u Aziji.
U međuvremenu, cene prevoza tankera koji prevoze sirovu i rafinisanu naftu iz regiona znatno su porasle poslednjih dana. Trošak transporta goriva sa Bliskog istoka ka Istočnoj Aziji porastao je za skoro 20% u tri dana zaključno sa ponedeljkom, izvestio je Blumberg, pozivajući se na podatke Baltičke berze. Cene ka Istočnoj Africi, u međuvremenu, skočile su za više od 40 odsto.
Ko će biti najviše pogođen u slučaju prekida snabdevanja?
Prema procenama EIA, čak 82% sirove nafte i drugih goriva koji prolaze kroz Ormuski moreuz ide ka azijskim potrošačima.
Kina, Indija, Japan i Južna Koreja su glavne destinacije: skoro 70% ukupnog protoka sirove nafte i kondenzata koji prolaze kroz moreuz.
Zbog toga bi upravo azijska tržišta bila najviše pogođena u slučaju prekida snabdevanja.
Kako bi zatvaranje moreuza uticalo na Iran i zalivske države?
Ako Iran preduzme korake da zatvori Ormuski moreuz, to bi moglo da izazove vojnu intervenciju SAD. Peta flota američke mornarice, koja je stacionirana u obližnjem Bahreinu, ima zadatak da štiti komercijalni brodski saobraćaj u regionu.
Svaki pokušaj Irana da poremeti protok nafte kroz moreuz mogao bi da ugrozi odnose Teherana sa arapskim državama Zaliva, poput Saudijske Arabije i UAE – zemljama sa kojima je Iran poslednjih godina pažljivo gradio bolje odnose.
Zemlje Zaliva su do sada kritikovale Izrael zbog napada na Iran, ali ako iranske akcije ometaju njihov izvoz nafte, mogle bi biti primorane da se okrenu protiv Irana.
Osim toga, Teheran i sam zavisi od Ormuskog moreuza za izvoz svoje nafte ka kupcima, što zatvaranje čini kontraproduktivnim, kažu stručnjaci.
„Zatvaranje Ormuskog moreuza bilo bi kontraproduktivno za odnose Irana sa njegovim jedinim kupcem nafte – Kinom. Iranska ekonomija u velikoj meri zavisi od slobodnog prolaza robe i brodova kroz ovaj morski prolaz, jer se njen izvoz nafte u potpunosti obavlja morskim putem“, citira agencija Rojters analitičare iz JP Morgan – Natašu Kanevu, Pratika Kediju i Ljubu Savinovu.
Postoje li alternative moreuzu?
Zemlje Persijskog zaliva, poput Saudijske Arabije i UAE poslednjih godina traže alternativne rute kako bi zaobišle moreuz. Obe zemlje su uspostavile infrastrukturu koja im omogućava da deo svoje nafte transportuju drugim pravcima.
Na primer, Saudijska Arabija upravlja naftovodom Istok-Zapad, kapaciteta pet miliona barela dnevno, dok UAE imaju naftovod koji povezuje njihova kopnena naftna polja sa izvoznom lukom Fudžajra na obali Omanskog zaliva.
EIA procenjuje da bi u slučaju prekida saobraćaja kroz Ormuski moreuz alternativnim rutama moglo da se transportuje oko 2,6 miliona barela sirove nafte dnevno.
