Omamljeni gasom

U finskom gradu Lahtu prošlog vikenda održan je nezvanični samit Evropske unije, na kome je po prvi put učestvovao ruski predsednik Vladimir Putin. Neformalni samit je svojersna prethodnica zvaničnom samitu EU–Rusija koji će biti održan krajem novembra takođe u Finskoj koja do kraja godine predsedava Evropskoj uniji. Zašto su samo nekoliko nedelja pre potpisivanja važnih dokumenata o budućim odnosima EU–Rusija potrebni radni ručkovi, neformalni razgovori, fotografisanje i javni nastupi? Po svemu sudeći, neformalni susret EU–Rusija predstavlja svojevrsno ispitivanje energetske bezbedosti, ko je za koga veća pretnja na starom kontinentu: nepredvidiva politika Moskve za EU ili zapadni kapital koji bi ulaskom na rusko tržište najverovatnije znatno oslabio tajno Putinovo diplomatsko oružije – Gasprom.

POVERENJE: Na susretu u Lahtu ruski predsednik Vladimir Putin izrekao je ključnu rečenicu o budućnosti odnosa EU–Rusija, kojom ističe da „ne zavisi samo Evropska unija koja uvozi jednu trećinu ruskog gasa preko Moskve, već je u cilju i samoj Rusiji, koja dve trećine dobijenog gasa ispostavlja EU-u, da vodi računa o očuvanju energetske bezbednosti i dobrim odnosima sa Briselom“.

Činjenica je ubedljiva, ali ne dovoljno, ako se ima u vidu da je početkom prošle godine, zbog spora oko cene gasa između Moskve i Kijeva, Gasprom zavrnuo ventile što je indirektno uticalo na tehničke smetnje oko redovne isporuke gasa zemljama EU-a čiji gasovod prolazi teritorijom Ukrajine. Brisel stoga traži da Rusija liberalizuje energetsko tržište i da pusti strani kapital u sferu najjačeg geopolitičkog oružja Moskve – gasa i nafte.

Zvanična Moskva je više puta ponavljala da neće dozvoliti širenje nikakvih „šarenih revolucija“ na prostoru njenih tradicionalnih političkih interesa, uglavnom bivšeg SSSR, poput „revolucije ruža“ u Gruziji, „narandžaste“ u Ukrajini i „revolucije tulipana“ u Kirgiziji, o kojima je američki predsednik Buš još pre godinu dana govorio kao o „najvećim dostignućima širenja američkog modela demokratije“. Neformalni samit je neka vrsta uvoda u potpisivanje dva važna dokumenta između EU-a i Rusije. Prvi se odnosi na nastavak Strateške saradnje – desetogodišnjeg ugovora koji ističe krajem ove godine, reč je o dokumentu oko koga dve strane generalno nemaju većih razmimoilaženja. Drugi dokument je takozvani Energetski papir, koji je Moskva zajedno sa članicama EU-a potpisala još devedestih godina, ali sada odbija da ga ratifikuje zbog spornih delova ugovora koji se odnose upravo na interes zapadnih zemalja da se liberalizuje rusko energetsko tržište i smanji uticaj ruskog gasnog giganta Gasproma, koji ne samo da je pretnja za smrzavanje polovine Evrope već je svojom finansijskom silom počeo agresivno da nastupa na evropskom tržištu.

Tokom neformalnog samita predsednik Putin je pokušavao da uveri zapadne kolege da nemaju razloga za brigu i da će isporuka gasa, za razliku od prošle zime, ubuduće biti redovna. Ali svi znaju čuvenu rusku poslovicu – „Rusiju je teško (raz)umom shvatiti, ostaje nam samo da verujemo“.

KONTROLA ENERGENATA: Predsednik Putin je na neformalnom samitu u Lahtu izjavo da je Rusija spremna da pusti strane investitore na svoje energetsko tržište, na jedan od najvećih gasnih izvora na severu Rusije, takozvani Štokmanovski izvor na Barencovom moru. Putin je predsednicima EU-a izložio da je Gasprom već dobio jednu ponudu za razradu Štokmanovskog nalazišta koja nije zadovoljavala interese Gasproma. Štokmanovsko nalazište na Barencovom moru smatra se jednim od najvećih izvorišta prirodnog gasa na svetu i Rusija računa da će samo sa tog izvora godišnje crpsti 45 milijardi kubnih metara gasa u vrednosti 12–14 milijardi dolara.

Ruski energetski kompleks ima velike probleme i finansijske gubitke u procesu dobijanja gasa i potrebna su dodatna ulaganja kako bi se povećao profit, ali i količina budućih isporuka gasa zemljama EU-a. Prošle godine Gasprom je ostvario zaradu od 50 milijardi dolara, od čega je čist profit iznosio – 11 milijardi. Istovremeno, računa se da će Evropa za dvadeset godina uvoziti čak 80 odsto gasa iz Rusije. Francuski eksperti tvrde da Gasprom tehnički neće uspeti da razradi Štokmanovski izvor na Barencovom moru zbog specifičnih prirodnih uslova – rastojanja od obale, lednika i dubine mora od 300 m.

Iako na nezvaničnom samitu u Lahtu nije bilo nikakvih vidljivih reakcija, komentarisalo se da zemlje EU-a nisu zadovoljne zbog ruske „probirljivosti“ u izboru partnera za Štokmanovski izvor. Početkom godine Gasprom je planirao da uključi nekoliko partnera za Štokmanovsko nalazište: norveški Statoil, američki Ševron i KonokoFilips, a pominjan je i francuski Total. Glava Gasproma Aleksej Miler naglasio je da je osnovno tržište za plasiranje štokmanovskog gasa Severna Amerika, ali je takođe u planu da se sa tog izvora pokriva polovina evropskih potreba gasa. Predsednik Rusije Vladimir Putin je za vreme susreta sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel predložio da se razradi zajednički projekat na Barencovom moru. Merkelova, koja je za razliku od nemačkih socijaldemokrata hladnija prema Rusiji, odbila je taj projekat, tvrdeći da se treba pridržavati Energetskog papira. Putin, pak, tvrdi da je Energetski papir protivan nacionalnim interesima Rusije, jer zemljama EU-a dozvoljava da slobodno koriste tranzit i ruske gasovodne cevi koje vode do važnog rezervata gasa – Srednje Azije.

NEPOVERENJE: Na dnevnom redu neformalnog samita EU–Rusija postavljeno je pitanje o ubistvu ruske novinarke Ane Politkovskaje i o zatezanju odnosa između Gruzije i Ruske Federacije nakon nedavnog deportovanja četiri ruska vojna oficira iz Tbilisija. Svako od tih pitanja zvučalo je kao „kako možemo da vam verujemo, kad…“. Bez obzira na brojne kritike upućene ruskoj energetskoj politici poslednjih nedelja na stranicama zapadne štampe, zvaničnici zemalja EU-a jako su ljubazni sa predsednikom Putinom.

Zapadni mediji sa ironijom opisuju evropske lidere kako se preznojavaju, mašu glavama i bukvalno kleče pred „kraljem gasa“ Vladimirom Putinom. Ako se zanemari prosek i uporede izvozni kontingenti gasa pojedinih zemalja, ovakvo strahopoštovanje prema severoistočnom susedu je sasvim razumljivo. Nemačka iz Rusije uvozi oko 45 odsto gasa, dok Francuska i Italija 26 odsto. Mnogi evropski političari zabrinuti su zbog ovolike „energetske zavisnosti“, i boje se da bi pojedine zemlje članice EU-a mogle sklopiti individualne ugovore sa Rusijom, ne obazirući se na interes Energetskog papira i Evropske unije u celini. Jedan od razloga za nedostatak poverenja između članica EU-a jeste dijalog Rusije sa Nemačkom i Francuskom krajem septembra, kada su sa Rusijom vođeni pojedinačni pregovori o jačanju saradnje u oblasti energetike i garancijama za redovno snabdevanje gasom. Nakon razgovora, Francuska i Rusija potpisale su ugovor vredan 10 milijardi dolara iz oblasti transporta i avijacije. Francuska takođe, preko svoje firme „Gas de Frans“, pokušava da učestvuje u planiranju Severnoevropskog gasovoda, projekta koji preko Baltičkog mora, na osnovu bilateralnog sporazuma već razrađuju Nemačka i Rusija; taj gasovod koji zaobilazi Ukrajinu trebalo bi da bude završen 2010. godine.

Jedan evropski diplomata je uoči samita zabrinuto prokomentarisao: „Zamislite samo, ako Putin sazna koliko nesuglasica na temu energo-snabdevanja postoji među nama u EU-u.“ Na neformalnom samitu u Lahtu predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso izrazio je strah da „energetsko pitanje“ ne podeli Evropu, kao što ju je u istoriji podelio komunizam. Velike su kritike na račun nemačkog „rusofilstva“ koje Berlin vešto koristi u trenutnom evropskom političkom haosu: Francusku očekuju predsednički izbori, oslabljene su pozicije premijera Britanije Tonija Blera i Italije Romana Prodija, talas nereda zahvatio je Mađarsku.

Nove članice EU-a, koje su pobegle ispod šinjela Varšavskog pakta – posebno baltičke zemlje i Poljska – ogorčene su i paranoične zbog ponovnog rasta političkog uticaja Rusije u regionu i nesposobnosti Evrope da se izbori sa problemima energo-bezbednosti. Ambasador Rusije u EU-u Vladimir Čižov kaže da se Evropa tradicionalno boji Rusije: „Posle Drugog svetskog rata zemlje Zapadne Evrope strepile su od oružanih intervencija SSSR, posle pada komunizma Evropa se plašila talasa izbeglica i nelegalne migracije. Sada se plaše takozvanog gasnog rata. Nijedan od prethodnih strahova nije se dogodio, stoga nema razloga za brigu.“ Po svemu sudeći, neformalni samit u Lahtu nagoveštava da će, bez obzira na predsedavanje Nemačke Evropskoj uniji u prvoj polovoni 2007. godine, Rusija najverovatnije ostati pri svom tvrdom stavu da ne liberalizuje svoje energetsko tržište, bar ne onako kako od nje očekuje Zapad. U pripremi je produženje novog desetogodišnjeg Strateškog ugovora o saradnji Evropske unije i Rusije, ali bez traženih ispravki; Moskva ni u novembru na zvaničnom samitu EU–Rusija najverovatnije neće pristati da ratifikuje ugovor o energetskoj stabilnosti, takozvanom Energetskom papiru.

Jedna od mirnijih zemalja kada je u pitanju energetska bezbednost snabdevanja gasom i naftom jeste Srbija. Razlog za to je nedovoljno razvijena infrastruktura gasovodne mreže, ali i tradicionalno dobri odnosi između Moskve i Beograda, posebno nakon dolaska na premijersko mesto Vojislava Koštunice. Zbog isporuka gasa i nafte, Rusija je na prvom mestu među izvoznicima u Srbiju. Krajem jula ove godine nakon susreta Putin–Koštunica potpisan je memorandum koji bi trebalo da preraste u ozbiljnu investiciju izgradnje gasovoda koji od Turske i Bugarske preko Srbije, Hrvatske i Slovenije vodi do Italije i EU-a.