foto: ap photo
Nedavno preminuli predsednik Tunisa bio je istinski borac za pomirenje, prosvetiteljstvo i jednakost žena i muškaraca
„Adieu Bajbouj“ (Bažbuž) pisalo je sa poštovanjem na tuniskom dijalektu arapskog jezika, na transparentima hiljada Tunišanki i Tunišana koji su izašli na ulice da isprate preminulog predsednika Bedžija Kaida Esebsija. Jedan od poslednjih mohikanaca vremena velikana Habiba Burgibe napustio je ovaj sveti na dan kada Tunis slavi rođenje Republike, 25. jula, u 92. godini, nekoliko meseci pred isticanje mandata. U vrelini leta, pod žarkim suncem, od predsedničke palate u Kartagini, na obali Mediterana, sve do porodične grobnice u centru grada Tunis, kovčeg prekriven tuniskim bojama ispratili su, pevajući himnu, građani ujedinjeni u žalosti sa vojskom i policijom. U tradicionalnim nošnjama, crvenim burnusima – ogrtačima sa kapuljačama, konjanici vojske pratili su posmrtne ostatke, predvođeni motociklistima. Proglašeno je sedam dana žalosti.
Ispraćaju su prisustvovali članovi porodice i državni vrh, kao i visoki zvaničnici, među kojima privremeni predsednik Alžira, emir Katara, kralj Španije, kralj Maroka, predstavnik kralja Jordana, premijer Libije, predsednik Arapske lige i predsednik Francuske. „Bio je istinski državnik, zaslužan za prve demokratske izbore i za nacionalni konsenzus. Zalagao se da tuniska demokratska tranzicija uspe“, izgovorio je, vidno potresen, predsednik parlamenta Mohamed Enesur. „U teškim vremenima pretnje mračnjaštva, bio je deo onih koji su se borili za otvoren, prosvećen, tolerantan Tunis, veran univerzalnim vrednostima“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron.
Kaid Esebsi je rođen 1926. u gradu Tunisu, u staroj građanskoj porodici. Završio je prava na univerzitetima Pariz i Sorbona, koja mu je priredila omaž na dan sahrane. Već tada se bori za nezavisnost Tunisa i upoznaje mentora Habiba Burgibu, koji je vodio Tunis od 1957. do 1987. Na dan kada je diplomirao, izbačen je iz Francuske zbog militantizma. U Pariz se vratio 20 godina kasnije u svojstvu ambasadora. Bio je na strani boraca za nezavisnost kao advokat, a kada je Tuniska Republika proklamovana, postao je ministar za socijalna pitanja sa manje od 30 godina. Bio je i ministar unutrašnjih poslova i odbrane. Godine 1971. udaljio se od Burgibe.
U politiku se vraća nakratko 1980. kao ministar spoljnih poslova predsednika Ben Alija, ali odlazi kada postaje jasno da se uspostavlja diktatura. Pravi povratak se događa u njegovoj 80. godini, nakon izbijanja Revolucije jasmina u Tunisu 2011. i odlaska predsednika Ben Alija sa vlasti. Prvo je postao premijer, pa 2014. i prvi demokratski izabrani predsednik. U društvu podeljenom između progresivno-sekularnih snaga i konzervativnih muslimana, pružio je ruku islamističkom pokretu Enahda, uspevajući da kompromisom obezbedi mir i poštovanje mladog Ustava. Kamena spoticanja bilo je mnogo – počev od regionalne bezbednosne situacije, terorističkih napada Islamske države, delikatne ekonomske situacije, socijalnih protesta, do raspada stranke Nada Tunisa koju je osnovao, zbog nekonstruktivnog delovanja njegovog sina Hafeda. Kritikovan je zbog povratka pojedinih učesnika Ben Alijevog režima nakon usvajanja zakona o pomirenju.
Ali jedno je sigurno – do kraja se zalagao za temelje tuniske države. „Tunišani moraju da sačuvaju ono što je nacija stekla, a to je popularizacija opšteg obrazovanja i emancipacija žena od prvih dana nezavisnosti. Morate biti uporni da obogatite te tekovine. To nije lako, ali verujem u mladost „, rekao je Esebsi 3. maja ove godine kada je primio Tunišane koji izučavaju veštačku inteligenciju u svetu.
Tokom čitave karijere Kaid Esebsi podržavao je mere jednakosti između žena i muškaraca, sledeći svog mentora Habiba Burgibu, koji je postavio temelje sekularne države. Kao premijer, 2011. godine učinio je da Tunis odustane od pojedinih primedbi na Konvenciju UN o eliminaciju diskriminacije prema ženama. Zatim je usvojen Zakon protiv nasilja nad ženama, a 2017. zakon koji dozvoljava ženama da se udaju za nemuslimane. Iste godine osnovana je Komisija u okviru predsedništva, zadužena da pripremi zakon o jednakosti u nasleđu, što je presedan u muslimanskom svetu. Tekst još nije usvojen, ali su pre svega žene, jake, organizovane i temelj tuniskog građanskog društva, spremne da se bore dalje.
Izbori za novog predsednika najavljeni su za 15. septembar. U međuvremenu, funkciju će obavljati Mohamed Enesur (85) koji je samo nekoliko sati nakon objavljene smrti Kaida Esebsija položio zakletvu u parlamentu.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
